Zvezdanaesterci, sezonu po sezonu

Jučerašnja kriminalna odluka sudije Igora Stojilkovića na utakmici Crvena zvezda – Inđija, kada je minut pre kraja dosudio penal za Crvenu zvezdu posle kontakta koji se očigledno odigrao na najmanje 17 metara od gola, dodatno je razjario sve one koji prate domaći fudbal, a nisu deo takozvane „zvezdaške javnosti“ (čitaj: armije botova kojima mišljenje kreira uprava Crvene zvezde). Koja je granica bahatosti, da li jedan klub ne sme da izgubi ni jedan jedini bod, da li postoji granica srama?

Svega smo se nagledali u poslednjih nekoliko sezona, i gle čuda, sve te „inovacije“ sudijskih pravila i besramni lopovluci bili su u korist Crvene zvezde, a na štetu njenih rivala. Nepotrebno je opet detaljisati oko gola na derbiju u mreži Partizana posle očiglednog gol-auta pri napadu Zvezde, priznatog gola Crvenoj zvezdi, takođe na derbiju, kada lopta nije ni prešla zamišljenu gol-liniju, dva Mažićeva penala na derbiju, crvenog kartona igraču Vojvodine protiv Zvezde u proleće 2017. a da niko ne zna zašto, penala u Gornjoj Varoši kada je igrač Zemuna bio pola metra daleko od napadača Zvezde, i tako dalje, i tako dalje…

Znamo i za izjave trenera Zvezdinih rivala, koji unapred „skidaju gaće“ pred odlazak na stadion Zvezde (Simo Krunić, na primer), za skupo plaćene igrače Crvene zvezde koji se posle šalju na pozajmice (Meleg, Jirka), kao i za neverovatne mečeve u kojima Pavkov neometan daje gol između četiri rivalska igrača (Radnički).Ili, setimo se meča Zvezde i Mladosti u kojem se za 90 minuta ne dosudi ni žuti karton.

Sve ove skandalozne odluke i dešavanja prati i neviđena medijska histerija, kao i neskriveni favorizujući tretman FK Crvena zvezda, kao da je u pitanju nekakvo resorno ministarstvo. Mada, ko zna…

Tako se stranim zvaničnicima poklanjaju dresovi Zvezde, a ne reprezentacije Srbije, povređenog igrača „crveno-belih“ na lečenju u inostranstvu posećuje ni manje, ni više nego ambasador Srbije, dok smo pre nekoliko dana bili svedoci umobolne scene (svakako sramne po našu vojsku), u kojoj se garda Vojske Srbije postrojava pred ekipom Crvene zvezde!? Da je ludilo kompletno, dokaz je i postavljanje tenka ispred stadiona „Rajko Mitić“. Verovatno kao simbol „reakcije, manguparije i građanskog kluba“, a ne kao gola demonstracija bahatosti i sile.

Ipak, vratimo se zelenom terenu. U jednom od naših tekstova, iz proleća 2017. godine, bacili smo svetlo na statistiku tokom onih sezona koje Zvezdini navijači zovu „Toletovim sezonama“, kada je, po njima, sirota i jadna Zvezda bila ponižavana i potkradana, a Partizan brutalno favorizovan. Toliko su „crveno-beli“ bili ponižavani da je i paradržavno sponzorstvo „Gazproma“ od preko 4 miliona evra godišnje, pripalo njima, a ne Partizanu.

Ovog puta, rešili smo da vam prezentujemo statistiku dosuđenih jedanaesteraca u korist svih ekipa Superlige Srbije, u periodu od sezone 2007/08 zaključno sa sezonom 2018/19. Zašto baš u ovim sezonama? Zato što od te sezone 2007/08 postoje relevantni podaci, i još važnije, zato što tada počinje era „Toletovih titula“, kako to maliciozno govore navijači Zvezde, omalovažavajući svaku od tih šest titula Partizana, pa i onu sedmu iz 2016/17. Ali, obuhvatićemo i sezonu kada je predsednik FSS bio sadašnji direktor Crvene zvezde, Zvezdan Terzić (dok nije hitno otišao na studijsko putovanje, skijanje i lečenje ramena, 3 u 1), kao i period u kojem je na čelu FSS Slaviša Kokeza (onaj „grobar“, reći će vam zvezdaši, koji je, gle čuda, bio u upravi Zvezde).

Naravno, namera ovog teksta nije da se ti ljudi, koji su bili ili su sada, predsednici FSS, dovode u direktnu vezu sa sudijskim odlukama, ali je ipak vrlo zanimljivo kako se neki trendovi poklapaju ili ne poklapaju sa činjenicama da su na čelu saveza jedan, drugi ili treći čovek. Slučajno, naravno.

Dalje, statistika dosuđenih penala je relativna stvar. Nije u kamenu zapisano da se mora suditi po jedan, dva ili pet penala po utakmici, za jednu ili drugu ekipu. Nije problem ni da se sude po tri penala za neku ekipu, ako oni postoje. Ipak, to se zaista retko dešava. Takođe, razumljivo je da se u korist kvalitetnijih ekipa, koje više napadaju, a to su u našem fudbalu Partizan, Crvena zvezda i Vojvodina, češće sude penali, dok one slabije ekipe, koje manje imaju loptu u posedu i orijentisane su uglavnom na odbranu svog gola, imaju i manji broj penala u svoju korist. To je svuda tako, to je logika fudbala.

Ipak, neke brojke koje ćete videti, zaista prevazilaze sve razumne okvire. Pre nego što vas prepustimo podacima, nekoliko napomena:

– podaci su preuzeti sa sajta Transfermarkt, možete ih i sami proveriti

– za veću sliku tabele, desni klik pa komanda „open image in new tab“

– obuhvaćeno je 12 sezona, od 2007/08 do kraja 2018/19

– prosek penala po sezoni je izračunat tako što se deli ukupan broj penala za neku ekipu sa brojem sezona te ekipe u Superligi (kod Crvene zvezde, Partizana i Vojvodine ukupan broj penala deli se sa 12, a kod Zemuna, na primer, sa 2, jer je toliko sezona bio u najjačoj ligi)

– bledo narandžastom bojom, na vrhu, označen je mandat Terzića u FSS, svetloplavom Karadžića, a zelenom mandat Kokeze

– u poljima sa brojem penala, žuto je označen rekordan broj penala te sezone za određenu ekipu, a sivo broj penala za drugoplasiranu ekipu po broju dosuđenih penala u njenu korist

– zbog veličine fajlova – slika, tabele su podeljene u dva dela, od 1. do 16. mesta i od 17. do 32. mesta

– tabele su pravljene po dva osnova: u prve dve je ukupan broj penala za 12 sezona , a u druge dve poredak po proseku penala za svaku ekipu

Poredak po ukupnom broju dosuđenih penala 2007/08 – 2018/19:

Poredak po prosečnom broju dosuđenih penala u korist ekipe po sezoni, za period od 2007/08 do 2018/19:

Pametni ste, i sami ćete izvući zaključke. Ipak, neka ostane zabeleženo i sledeće:

– za 12 sezona najviše penala (i po broju i u proseku) je suđeno za Crvenu zvezdu, ukupno 102, odnosno 8,50 po sezoni

– po broju penala, Partizan je drugi sa čak 30 penala manje u svoju korist, 72, dok je po proseku po sezoni tek treći, sa 6,00 penala po sezoni

– Partizan i Vojvodina imaju približan broj penala u svoju korist za ovih 12 sezona (72 i 67)

– u eri Tomislava Karadžića,kao predsednika FSS (leto 2008. do maja 2016.), za Vojvodinu su dosuđena 53 penala, Zvezdi u korist je suđen ukupno 51 penal, za Partizan tek 35 penala! Šta ono kažu, „teror pod Toletovim savezom“?

– samo u jednoj „Toletovoj sezoni“, i to onoj poslednjoj, 2015/16, kada je Karadžić praktično samo figurirao a unutar FSS se vršilo prestrojavanje, Partizanu je dosuđeno najviše penala

– zanimljivo je da od kako je Slaviša Kokeza došao na čelo FSS, broj penala u korist Zvezde raste iz sezone u sezonu, i u svakoj od tih sezona Zvezda je prvoplasirana po broju penala (ukupno 46, odnosno 15,33 po sezoni, naspram Partizanovih 30, što je prosek od 10 po sezoni u tom periodu)

– od ovih 12 sezoma, u čak 5 Crvena zvezda je imala najveći broj dosuđenih penala, a još tri sezone bila je drugoplasirana

– Vojvodina je tri puta bila tim sa najviše dosuđenih penala u sezoni, a Partizan samo dva puta

– od 12 sezona, Crvena zvezda samo u četiri sezone nije bila među prve dve ekipe po broju penala u njenu korist

– od 12 sezona, Partizan čak u osam sezona nije bio među prve dve ekipe po broju penala u njegovu korist, čak je i Vojvodina češće bila među prva dva, odnosno, bila je 7 puta van prve dve ekipe po broju penala

Fudbal je kompleksna igra, i penali su samo jedan, manji njen segment. Ko više napada, po nekoj logici, dobija i više penala. Ipak, da li je ovolika razlika nešto što se može pripisati suvom kvalitetu određene ekipe? Kako to da u poslednje tri godine broj penala za Zvezdu raste sve više i više? Kako to da je u jeku „Toletovog terora“, u sezoni 2009/10, Crvena zvezda bila klub sa najviše dosuđenih penala? Kako to da je tokom istih tih Toletovih godina, Partizanu suđeno manje penala i od Vojvodine i od Zvezde?

I na kraju: nije namera da ovaj tekst degradira kvalitet bilo koje ekipe, pa ni Crvene zvezde. Ali, ako se za jednu ekipu u periodu od 12 poslednjih sezona svira čak 30 penala više od prve sledeće ekipe, i sa sve većom tendencijom rasta penala po sezoni, onda navijači i rukovodstvo tog kluba imaju najmanje prava da pričaju o svojoj obespravljenosti, ili da iznose budalaštine o „okupaciji Zvezde“, kako je to rekao gospodin Ćorović, direktor stadiona, za zvanični program Zvezde pred jedan od „večitih derbija“.

O tome kako je Crvena zvezda u poslednje četiri sezone konstantno šampion fer-pleja (izvor – Transfermarkt), tačnije da ta ekipa ima daleko, daleko manje žutih i crvenih kartona od svojih rivala, možda nekom drugom prilikom…