ARHIVA SEZONAPrvenstvo

Prvenstvo 1955/56

Tabela

Trener: Aleksandar Tomašević

Partizan u prvenstvu 1955/56:

Antun Herceg 24/5, Božidar Pajević 24/3, Bruno Belin 24/0, Prvoslav Mihailović 23/9, Slavko Stojanović 23/0, Ranko Borozan 22/2, Stanoje Jocić 21/9, Miloš Milutinović 20/13, Branko Zebec 20/1, Marko Valok 18/5, Stjepan Bobek 17/7, Tomislav Kaloperović 15/4, Čedomir Lazarević 13/3, Miodrag Jovanović 10/0, Ratko Čolić 5/0, Milutin Šoškić 3/0, Branislav Mihajlović 2/0, Miroslav Marković 2/0, autogol protivnika: 4.

Sažetak sezone

Uoči početka šampionata u kojem će Partizan debitovati u novom takmičenju, Kupu šampiona, trener Aleksandar Tomašević odveo je svoju ekipu u Sovjetski savez, gde su odmerene snage sa Spartakom i Dinamom iz Kijeva. U Moskvi je domaći tim slavio sa 2-1 dok je meč u Kijevu završen bez golova. Nakon dve tesne pobede u prva dva prvenstvena kola, “Sport” je objavio članak u kojem se ističe da “sa Partizanovom igrom nešto nije u redu, tim preživljava malu krizu i ovakva situacija mora da zabrine svakog ljubitelja fudbala, posebno uoči duela sa Spartakom iz Moskve u Beogradu, pa i Sportingom”.

U daljoj opširnoj analizi ističe se da je Partizan izgubio samopouzdanje, da je odlazak Čajkovskog u Keln veliki gubitak za tim kao i to da Partizan definitivno nije ista ekipa kada na terenu nema Bobeka. Osim toga, Milošu Milutinoviću dodeljena je uloga povučene polutke a on je “klasičan gol igrač i neko ko može da igra isključivo ofanzivno.” Partizan je potom gostovao u Lisabonu u prvoj utakmici u istoriji Kupa šampiona odakle se vratio sa dobrim rezultatom (3-3) ali i povređenim Brankon Zebecom koji nije mogao da igra u derbiju. Kako je šampionat odmicao, tako su stvari polako došle na svoje mesto. Partizan je gostovao u Maksimiru gde je Miloš Milutinović odigrao “utakmicu života” koju je i sam prokomentarisao: “To je bila jedna od onih igara kada osetite da vam niko od protivničkih igrača ništa ne može. Nije mi trebala pomoć saigrača, sve sam rešavao sam solo prodorima, čak sam se poigravao i sa Crnkovićem”.

Zagrepčani su tvrdili da je to bio najveći domet fudbalske veštine, nešto što Maksimir nije video. Milutinović, koji je postigao het-trik i servirao Jociću loptu za četvrti gol, ocenjen je desetkom, zadivio je gledaoce da su ga na kraju meča izneli na rukama sa terena.

Ekipa Partizana koja je 18.3.1956. slavila u derbiju protiv Zvezde:
Stojanović, Borozan, B. Pajević, Herceg, Mihailović, Belin / Jocić, Miloš Milutinović, Bobek, Kaloperović, Zebec.

Interesantno je da se te sezone nije gledala gol razlika, već međusobni skor pa je tako Crvena zvezda zahvaljujući minimalnoj pobedi u derbiju bila jesenji prvak iako je bodovno bila izjednačena sa Partizanom i imala slabiju gol razliku. Posle slavlja u Zagrebu u prvom prolećnom kolu, Budućnost je primila čak devet golova na Stadionu JNA, sam Milutinović dao joj je šest. Zvezda je savladana sa 3-1 a potom i Hajduk u Splitu sa 2-1. i Partizan je u tom trenutku bio lider šampionata sa tri boda prednosti nad Zvezdom. Nakon remija kod kuće protiv Spartaka usledio je niz od još šest mečeva bez trijumfa, osvojena su samo četiri od mogućih 14 bodova i olako poklonjena titula večitom rivalu, koji je na kraju imao čak pet bodova više. Partizanu za utehu ostaje da je bio najefikasniji tim prvenstva (65 golova).

Prijateljski meč Spartak (Moskva) – Partizan 2-1, 02.7.1955. Kapiteni Stjepan Bobek i Igor Neto.
Foto: partizan.rs

Nakon poraza od Radničkog 3-4 početkom maja 1956. u “Sportu” je izašao tekst sa naslovom “Šta je sa Partizanom?” iz kojeg smo izvadili jedan deo koji najbolje objašnjava situaciju u klubu:

“Koliko puta smo čuli ili pročitali da je Partizan naš najbolji tim. Ova konstatacija nije bila preterana, ali bi moglo da se kaže da je Partizan tim sastavljen od najboljih igrača. Tim u kome igra elita našeg fudbala u poslednja
četiri susreta nije zabeležio nijednu pobedu. Belin, Herceg, Milutinović i Zebec nalazili su se u ekipi koja je pre nepune dve nedelje na Nep stadionu ispisala jednu od najlepših stranica hronike našeg fudbala. Da nije bio ozleđen i Bobek bi bio u timu što je gotovo pola reprezentacije. Nisu oni sami. Svaki tim u ligi poželeo bi Jocića, Kaloperovića, Borozana, Mihailovića, Valoka, Pajevića. Partizanov napad sastavljen je od samih individualaca,
neorganizovan je i prepušten trenutnom raspoloženju pojedinca. Partizan uglavnom prima golove u jeku svojih napada kad mu je odbrana razređena. Kad posmatramo Partizanovu igru vidimo sjajne pojedince ali ne i kolektiv.
Priča se i da odnosi između igrača nisu najbolji. Kažu da ima pojedinaca koji svoje igranje uslovljavaju neigranjem
drugih.”.

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *