Prvenstvo 2015/16

Tabela

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Treneri: Zoran Milinković (do 15.10.2015.), Ljubinko Drulović (od 15.10.2015. do 21.12.2015.), Ivan Tomić (od 21.12.2015. do kraja sezone)

 

 

 

 

 

Partizan u prvenstvu 2015/16:

Valeri Božinov 31/18, Saša Ilić 28/6, Darko Brašanac 25/3, Saša Lukić 25/2, Marko Jevtović 22/0, Ivan Bandalovski 22/0, Alen Stevanović 20/3, Miroslav Vulićević 19/0, Ivan Šaponjić 17/3, Nebojša Kosović 17/1, Miroslav Bogosavac 16/0, Andrija Živković 15/7, Živko Živković 15/0, Nikola Ninković 14/3, Stefan Babović 14/3, Marko Golubović 14/2, Dušan Vlahović 14/1, Nemanja Mihajlović 13/5, Oumarou Aboubakar 13/3, Lazar Ćirković 13/0, Fabricio Dornellas 13/0, Marko Jovanović 12/0, Bojan Šaranov 12/0, Nemanja Petrović 11/0, Gregor Balažic 10/1, Aleksandar Subić 10/0, Nikola Trujić 9/2, Petar Grbić 9/1, Everton Luiz 9/1, Filip Kljajić 9/0, Cedric Gogoua 8/1, Miladin Stevanović 7/1, Miloš Ostojić 7/1, Nikola Leković 5/0, Nikola Milenković 4/1, Veljko Birmančević 3/0, Nemanja Glavčić 2/0, Nemanja Kojić 1/1, Ivan Petrović 1/0, Ismael Beko Fofana 1/0, Marko Jovičić 1/0, uz 2 autogola protivnika.

Rezultati FK Partizan u prvenstvu 2015/16

Sažetak sezone

Sezona 2015/16 je jedna od najturbulentnijih u istoriji Partizana.  Činjenice da su se na klupi “crno-belih” promenila tri trenera a da je dres u takmičarskim nastupima oblačio čak 41 igrač – govore same za sebe.

Pred početak sezone, klub su napustili Nikola Drinčić (Makabi Haifa), Saša Marković (Kordoba), Vladimir Volkov (Mehelen), Milan Lukač (Akhisar), Branko Ilić (Astana), Nenad Marinković (Voždovac) i Stefan Aškovski (Novi Pazar), ali odlazaka je bilo i tokom sezone kao i u zimskoj pauzi.

Novi članovi našeg kluba postali su Marko Jevtović (defanzivni vezni, stigao iz Novog Pazara), Aleksandar Subić (bek, Borac iz Banja Luke), brazilski štoper Fabricio Dornelas, Nebojša Kosović (vezni, Standard Lijež), napadač Abubakar Umaru, dobro poznat iz Vojvodine, OFK Beograda i Crvene zvezde, zatim Alen Stevanović (vezni igrač, Torino), Nikola Leković (bek, Gdanjsk), a profesionalni ugovor sa klubom potpisao je omladinac Marko Golubović. U klub se vratio Nikola Trujić, a svakako najveće pojaćanje bio je dolazak bugarskog napadača Valerija Božinova, koji je u dotadašnjoj karijeri nastupao za Leće, Fiorentinu, Juventus, Mančester Siti, Parmu, i mnoge druge italijanske klubove.

Ono što je bila novina u ovoj sezoni, za razliku od prethodnih, bio je novi sistem takmičenja, uveden po uzoru na Belgiju. Naime, nakon 30 odigranih kola po dvostrukom bod sistemu, liga od 16 klubova se na osnovu tada utvrđenog plasmana deli na dve grupe od po osam – gornju (plej-of, pozicije od prve do osme) i donju (plej-aut, pozicije od devete do šesnaeste). Broj osvojenih bodova u prvom delu lige tada se polovi (u slučaju deljenja neparnog broja, količnik se zaokružuje na prvi naredni ceo broj), a dalje se takmičenje unutar grupa odvija po jednostrukom bod sistemu u ukupno 7 kola. Po završetku takmičenja u plej-ofu i plej-autu utvrđuje se konačni plasman Superlige za tu sezonu.

Dakle, u vreme velike Jugoslavije, igrala su se 34 kola, a sada čak 37. To je donelo brojna vanredna kola i igranje radnim danima, a o tome da je kvalitet razvodnjen, nema potrebe detaljno govoriti. Zatim, u plej-ofu i plej-autu, u grupama od po osam klubova, uvek postoje dva ili tri kluba koja niti mogu da se bore za evropska takmičenja, niti su u opasnosti da ispadnu, pa su ti klubovi lišeni takmičarskog motiva a to je uvek plodno tle za mahinacije. Nažalost, uprkos svim manama, ovaj sumanuti sistem takmičenja stupio je na snagu.

Sezona je počela jednom neverovatnom i sramnom utakmicom, u kojoj Partizan nije bio akter. U prvom kolu, OFK Beograd je ugostio Crvenu zvezdu a uvertira pred utakmicu je bila odluka tadašnjeg trenera OFK Beograda, Vladimira Petrovića Pižona, da ne vodi svoj klub protiv Crvene zvezde! Nije mogao Pižon protiv tananih emocija, a na terenu OFK Beograd nije smeo protiv više sile. Iako je posle prvih 45 minuta vodio već sa 2-0, OFK Beograd u nastavku doživljava brodolom i prima šest golova, te gubi sa 2-6! Tragikomično je bilo gledati kako fudbaleri OFK Beograda “ne uspevaju” da osujete rivale iz Crvene zvezde prilikom postizanja golova. Mediji sugerišu da je utakmica nameštena, a pojavljuje se priča da je čelnik Zvezde, Zvezdan Terzić, u poluvremenu ušao u svlačionicu domaćina i začuđeno upitao – “Šta ste se rastrčali”?

Očigledno je bilo da “plavo-beli” nisu bili upoznati da treba da se sklone pred igračima državne miljenice…ova utakmica biće nagoveštaj kakve ćemo neregularnosti i svinjarije gledati u ovoj sezoni, i ne samo u njoj, a sve će kulminirati u prolećnom derbiju na našem stadionu.

Na krilima eliminacije prvog rivala u kvalifikacijama za Ligu šampiona (Dila Gori) i u dobroj atmosferi, Partizan je zabeležio dve pobede na startu, i to vrlo ubedljivo, protiv Metalca i Jagodine. Međutim, u narednom kolu, na uvek neugodnom gostovanju protiv Novog Pazara, trener Milinković izvodi praktično rezervni sastav, čuvajući igrače za revanš protiv Steaue u evropskim kvalifikacijama. To rezultira porazom od 2-3, a na toj utakmici dosuđena su dva penala protiv Partizana. Sudija na ovom meču bio je Vlado Glođović, a pošto je Partizan poveo golom Trujića, a Novi Pazar izjednačio iz prvog dosuđenog penala, nešto kasnije Glođović dosuđuje još jedan penal za Pazarce. Ništa sporno, penal je postojao, ali ovaj penal je klasičan primer kako jedan isti sudija ima različite kriterijume, zavisno od toga da li je prekršaj protiv Partizana ili u njegovu korist. U svakom slučaju, naš golman Živko Živković je odbranio penal ali Novi Pazar na kraju ipak dolazi do pobede.

Četiri dana kasnije, Partizan će savladati Steauu sa 4-2, o čemu ćemo posebno pisati, a ta utakmica je možda i zenit ove ekipe. Posle nje, sve će, uglavnom, poći nizbrdo, i u domaćem prvenstvu, i u Evropi.

Posle pobede nad Spartakom, golom Saše Lukića u poslednjim trenucima, Partizan gubi od Vojvodine u Novom Sadu sa 2-3. Krajem avgusta, Partizan ne uspeva da se plasira u Ligu šampiona, beloruski BATE Borisov je bio bolji na osnovu gola u gostima (1-0, 1-2), a i danas žalimo za sjajnim prilikama Andrije Živkovića u prvoj utakmici, u gostima.

Prva veća kriza dešava se nakon zasluženog poraza u “večitom derbiju” od 1-3, a Partizan gubi po dva boda i u naredne dve utakmice na svom terenu, remijima protiv niškog Radničkog i Rada.

Kada su, nedugo potom, usledili poraz protiv Čukaričkog i remi u skoro dobijenoj utakmici u Surdulici, Zoran Milinković je podneo ostavku, a na njegovo mesto je došao Ljubinko Drulović. Milinkoviću nisu pomogli ni solidni rezultati u Ligi Evrope, u kojoj je Partizan i dalje imao velike šanse za “evropsko proleće”. Samo šest pobeda u trinaest kola, bio je bilans nedostojan Partizana.

Bilo je jasno da će titula prvaka ostati samo san – Crvena zvezda je daleko odmakla, pa i sa deljenjem broja bodova na pola nakon prvog dela prvenstva, Partizan u takvom odnosu snaga u srpskom fudbalu – i sa lošom formom, nije mogao da predstavlja ozbiljnog rivala.

Drulović je beležio takođe “šarene” rezultate. Četiri pobede, tri remija i dva poraza – od Metalca, posle sramno dosuđenog penala za našeg protivnika, i od Vojvodine u Beogradu. Sve nade bile su polagane u evropsko proleće – bilo je potrebno da Partizan u poslednjoj utakmici ne izgubi od Augzburga na svom terenu rezultatom 1-3 ili većim. Naravno, desilo se upravo to – Nemci su slavili 3-1, za totalno pomračenje u Humskoj ulici.

Time su dani Drulovića u Partizanu bili odbrojani. Za novog trenera postavljen je Ivan Tomić, nekadašnji sportski direktor Partizana. Ujedno, došlo je do dodatnih promena u igračkom kadru. U zimskoj pauzi, Partizan se lišio usluga Babovića, Kojića, Trujića, Grbića, Šaponjića, Ninkovića, Nemanje Petrovića, Abubakara, Dornelasa i Andrije Živkovića. Ovaj poslednji nije želeo da potpiše novi ugovor sa klubom, kako bi Partizan uzeo neki novac prilikom transfera u inostranstvo, tako da je šest meseci pre kraja ugovora, sasvim zasluženo suspendovan i precrtan sa spiska raspoloživih fudbalera.

Novi članovi Partizana u poluszoni postali su golman  Bojan Šaranov (Ergotelis), povratnik Marko Jovanović (Voždovac), krilo Nemanja Mihajlović (Rad), zadnji vezni iz Brazila – Everton Luiz (Sent Galen), štoper iz Obale Slonovače Sedrik Gogua (SJK Finska), a prve profesionalne ugovore potpisali su Veljko Birmančević, Jovan Nišić, Dušan Vlahović, Nikola Milenković i Marko Jovičić.

Posle uvodnog poraza od OFK Beograda, čekao nas je 150. „večiti derbi“, na našem stadionu. Pre utakmice, Crvena zvezda je imala čak 29 bodova prednosti. Nije postojalo nikakvo rezultatsko opterećenje i očekivalo se da će svi uživati u dobroj utakmici. Umesto toga, gledali smo besramno divljanje sudijske trojke, a posebno glavnog sudije Vlada Glođovića i njegovog pomoćnika ispod zapadne tribine, Nemanje Petrovića. Ono što su ova dva arbitra radila tog 27. februara 2016. u Humskoj ulici, u ozbiljnom fudbalskom savezu bio bi povod za žestoke kazne. Naprotiv, vidimo da je danas Glođović delegat FSS a Petrović i dalje maše zastavicom kao linijski arbitar…

Prvo, Glođović pri rezultatu 0-0 nije svirao očigledan penal za Partizan posle faula nad Nemanjom Mihajlovićem. Radilo se o apsolutno istom prekršaju kakav je načinio odbrambeni igrač Partizana u Novom Pazaru, kada je isti ovaj sudija svirao penal za Novi Pazar. Dakle, rekosmo već – različiti kriterijumi, zavisno od toga da li je prekršaj u korist Partizana ili njegovog rivala. Partizan je ipak poveo golom Sedrika Gogue, posle centaršuta. Očigledno da se takav razvoj događaja nije uklapao u scenario režisera ove sramne predstave i da se nije smelo dozvoliti da Crvena zvezda, uprkos ogromnoj bodovnoj prednosti, doživi poraz.  Glođović prvo izmišlja nekakav faul za našeg rivala, a potom dozvoljava igračima Crvene zvezde da loptu pomere nekoliko metara od mesta prekršaja, na poziciju daleko povoljniju za šut. Ibanjez postiže gol iz tog slobodnog udarca i to je gol za 1-1. Do kraja poluvremena, Crvena zvezda postiže još jedan gol, za prednost od 2-1. Očigledno, taj rezultat nije smeo da se „pokvari“. Na dodavanje Saše Ilića, Mihajlović postiže gol za 2-2, tako što utrčava iz drugog plana, ali linijski sudija Nemanja Petrović maše nepostojeći ofsajd! I kasnije, još najmanje dva puta je svirao nepostojeće ofsajde, svaki put kada bi situacija naslućivala opasnost po gol Crvene zvezde!

Ovo bahato orgijanje Glođovića i njegovog pomoćnika nezabeleženo je u dotadašnjoj istoriji „večitih derbija“. Uspeli su da prevaziđu i po zlu poznatog banjalučkog arbitra, Blagoja Šipku, sa derbija iz jeseni 1989. Od momenta kada su režirali tok utakmice i Crvenoj zvezdi pomogli da dođe do prednosti, do kraja utakmice su se trudili da taj rezultat održe pod kontrolom.

Posle ovakvog fudbalskog lopovluka, izlišno je bilo šta detaljno komentarisati u vezi takmičenja. Partizan je, u najkraćem, stabilizovao formu, pružena je šansa mladim igračima kao što su Golubović, Vlahović, Glavčić  i Milenković. U još jednom derbiju, igranom na komšijskom stadionu, Partizan je u poslednjim trenucima, „bombom“ Evertona, izborio nerešenih 1-1, a kao dokaz još jednog sudijskog iživljavanja ističemo činjenicu da je Everton, slaveći gol ispod severne tribine i provocirajući pristalice Crvene zvezde, umesto žutog kartona, od sudije dobio crveni!? Toliko o fudbalskoj pravdi u zemlji zvanoj Srbija.

Na kraju, Partizan je zauzeo drugo mesto, uz osvojen nacionalni kup. Crvena zvezda, klub koji je, umesto da bude predmet istrage posle prvog kola i do tada nezabeleženog preokreta (od 0-2 do 6-2),  okitio se na kraju titulom prvaka. Moramo istaći da je takvom epilogu kumovao i Partizan, pruživši očajne partije u prvom delu sezone.

Valeri Božinov bio je ne samo najbolji strelac Partizana sa 18 golova, već i igrač sa najviše nastupa – 31.