Dunavski kup 1958.

 

Partizan u Dunavskom (Mitropa) kupu 1958:

Josip Duvandžić 2/1,  Miroslav Rede 2/1,  Tomislav Kaloperović 2/1,  Antun Herceg 2/1,  Slavko Stojanović 2/0,      Bruno Belin 2/0, Fahrudin Jusufi 2/0, Aleksandar Jončić 2/0,  Božidar Pajević 2/0,  Milan Vukelić 2/0, Dragoljub Blažić 2/0, Marko Valok 1/0,  Prvoslav Mihailović 1/0, uz 1 autogol protivnika

Rezultati FK Partizan u Dunavskom kupu 1958.

*****

Zbog priprema za Svetsko prvenstvo u Švedskoj i odsustva glavnih igrača u timovima, Mitropa kup je te godine odigran pod imenom Dunavski kup (Danube Cup) i malo pojačan učešćem i dve ekipe iz Bugarske – Levski i Lokomotiva. Žreb je u osmini finala bio naklonjen našem Partizanu i dodelio neatraktivnog i naoko slabijeg protivnika – Tatran iz slovačkog grada Prešov. Ali, zec je ležao baš u tom grmu. Tim Partizana se dosta izmenio u odnosu na prve nastupe u SEK dve godine ranije. Na teren je sada istrčalo nekoliko potpuno novih fudbalera, čak i par imena iz plejade Matekalovih‘’beba’’ i time je slika spoja mladosti i iskustva bila kompletna: Stojanović, Belin, Jusufi, Kaloperović, Jončić, Pajević, Duvančić, Rede, Vukelić, Blažić (Valok), Herceg.

‘’Od gotovog veresija’’ – glasi naslov izveštaja u beogradskom Sportu i te tri reči najbolje opisuju događaje od nedelje 25. maja 1958. na novom gradskom stadionu u Kragujevcu (Stadion JNA je bio zauzet zbog sleta) pred više od 13.000 navijača. Sa pola gasa i gotovo ležernom igrom fudbaleri Partizana su u prvom poluvremenu gostima iz Slovačke spakovali tri gola u mrežu. Tatranu nije pomogao ni klasičan bunker u koji se uključivao čak i centarfor Semeši, strelac prvog gola za Partizan. Milan Vukelić je lepo centrirao, Miroslav Rede šutirao sa gol linije a Semeši sproveo loptu u svoj gol za vođstvo Partizana u 16. minutu igre. Dva minuta kasnije, ovacije Kragujevčana su još odjekivale a Mića Duvančić je sa pozicije centarfora, preciznim šutem preko palog golmana Večerke, povisio rezultat na 2-0. Tri minuta pre kraja prvog dela Rede se ipak upisao u strelce, na asistenciju nosioca igre Vukelića, snažnim i neodbranjivim udarcem sa dvadeset metara pravo u ugao mreže gostiju. U nastavku utakmice, igrači Partizana su
povukli ručnu i našu „slou moušn“ taktiku su znala da kazne slovačka braća Pavlovič u 52. i 87. minutu. Fast forvard dugme je pritisnuto samo dva puta – kod gola Antona Hercega na asisitenciju Duvančića u 54. i strahovite prečke Kaloperovića u 88. minutu meča. Kod drugog gola Tatrana pomoćni sudija je mahao ofsajd ali je glavni arbitar Mađar Bala ostao nem i konačan rezultat je ostao 4-2 za Partizan.

Revanš meč je odigran 1. juna u Prešovu. Tim Partizana je nastupio u istom sastavu kao u Kragujevcu, osim što je Redea zamenio Bane Mihailović, mada je ovaj kasnije ipak ušao na teren umesto Duvančića. Igrali smo vrlo dobro i sređeno, na poluvremenu čak i vodili lepim golom Kaloperovića u 37. minutu iz slobodnog udarca u same gornje leve rašlje. U drugom delu smo primili tri gola posle tri greške naše odbrane, a lošem utisku je doprineo i mađarski sudija Bala kada je u 62. minutu zbog prigovora isključio Antona Hercega. Ukupan skor sada je bio izjednačen (još nije bilo uvedeno pravilo gola u gostima) i svisu očekivali dva produžetka po petnaest minuta. Ipak, Gavranji je na samom kraju meča postigao i četvrti gol i stavio tačku na Partizanov put u Dunavskom kupu. Zasluženo.

 

Dejan Šunjka