Prvenstvo 2011/12

Tabela

Treneri: Aleksandar Stanojević (do 26.12.2011), Avram Grant (od 13.01.2012. do kraja sezone)

Partizan u prvenstvu 2011/12:

Ivan Ivanov 30/4, Stefan Babović 29/4, Nemanja Tomić 28/11, Lazar Marković 26/6, Mohamed Kamara 26/0, Saša Ilić 25/4, Vladimir Stojković 25/0, Nemanja Rnić 25/0, Lamine Diarra 23/11, Milan Smiljanić 23/0, Zvonimir Vukić 21/13, Vladimir Volkov 21/1, Eduardo Pacheco 16/4, Aleksandar Miljković 15/0, Nikola Aksentijević 14/1, Marko Šćepović 9/4, Davide Manga 9/1, Vladimir Jovančić 9/0, Saša Marković 8/1, Aleksandar Lazevski 8/0, Miloš Ostojić 6/0, Vojislav Stanković 4/0, Nikola Petrović 4/0, Nikola Ninković 4/0, Dejan Babić 3/0, Radiša Ilić 2/0, Anderson Marques 1/1, Aleksandar Ranković 1/0, Aleksandar Davidov 1/0, uz 1 autogol protivnika.

Rezultati FK Partizan u prvenstvu 2011/12

Sažetak sezone

I u ovoj sezoni ekipu Partizana je sa kluipe predvodio isti trener – Aleksandar Stanojević, ali je promena bila u tome što se iz kopački na poziciju sportskog direktora preselio Mladen Krstajić. Došlo je i do određenih promena u samom sastavu tima – Partizan su napustili: Ivica Iliev (Visla), Marko Jovanović (Visla), Ljubomir Fejsa (Olimpijakos), Radosav Petrović (Blekburn), Miloš Bogunović (Novi Pazar), Džozef Kizito, Princ Tejgo (vratio se u matični klub), Darko Brašanac (pozajmljen Smederevu) i Dominik Adija (raskinut ugovor).

Nova imena u crno-belom timu su bili napadač Vladimir Jovančić (Rad),  Dejan Babić (BSК), Saša Marković (OFК Beograd), štoper iz Bugarske Ivan Ivanov (Alanija), Aleksandar Ranković (Den Hag), bek Vladimir Volkov (Šerif), napadač iz Brazila Eduardo Fereira Abdo Pašeko (Sao Кaetano), njegov zemljak na poziciji štopera Anderson Markeš de Oliveira (Sao Кaetano), povratnik Nemanja Rnić (Anderleht), napadač David Manga (Minhen 1860), i još jedan povratnik – Lamin Dijara (vratio se sa jednogodišnje pozajmice).

Pre početka prvenstva, Partizan je imao obaveze u kvalifikacijama za Ligu šampiona. U drugom kolu, Partizan je dva puta savladao Škendiju iz Skoplja (4-0 u Beogradu, 1-0 u Skoplju), a u narednom, trećem kolu, „crno-beli“ su se sastali sa belgijskim Genkom. O evropskim mečevima ćemo posebno pisati, ali može se reći da je utakmica protiv Genka u Belgiji bila nagoveštaj svih neprijatnih dešavanja koja će se kasnije dešavati u Humskoj 1. Partizan je u Genku imao igrača više na terenu, ali je nerazuman start Babovića, uz isključenje, okrenuo meč u drugom smeru, te je Partizan, posle vođstva, dozvolio Genku da na kraju slavi sa 2-1. U revanšu, Nemanja Tomić je doveo „crno-bele“ u prednost ali još jedan trenutak pomračenja (skrivljeni penal Miljkovića bez ikakvog rezona) pogurao Genk u narednu rundu. Partizan se morao zadovoljiti kvalifikacijama za Ligu Evrope. Tamo ga je čekao irski Šamrok Rovers, koji je, po svemu poznatom, trebalo da bude lak zalogaj za našu ekipu.

Između Genka i Šamroka smestio se početak srpskog šampionata, gde je Partizan u prva dva kola imao polovičan učinak – prvo je deklasiran Novi Pazar sa 5-0, a zatim je Partizan doživeo iznenađujući poraz od užičke Slobode, na novom stadionu u Užicu.

Što se tiče prvog meča protiv Šamroka, u Irskoj, posle mnoštva promašenih prilika i gola Nemanje Tomića, Irci  dolaze do izjednaćenja. U beogradskom revanšu – sličan razvoj događaja. Partizan stvara šanse i promašuje, dolazi ipak do prednosti golom Volkova ali do kraja Irci dolaze do izjednačenja a zatim i do pobede u produžecima! Šokantan kraj evropskih snova!

Pred utakmicu trećeg kola prvenstva, Partizan – OFK Beograd, predsednik kluba Đurić otvoreno zamera treneru Stanojeviću eliminaciju iz Evrope, što je značilo i početak nemira unutar kluba. Tačnije, počinje da plamti tihi sukob dotadašnjih saradnika (pa i saveznika) iz klupske uprave, Dragana Đurića i Nenada Bjekovića, koji se reflektuje na ekipu i stručni štab.

Ipak, ekipa se stabilizuje, ređa pobedu za pobedom u domaćem šampionatu i suvereno drži prvu poziciju. Uprkos činjenici da su letošnja pojačanja iz Brazila – Eduardo i Anderson, a posebno ovaj drugi, dobar deo jeseni bili povređeni, teret polusezone preuzeli su Vukić, Tomić i mladi Lazar Marković. Posebno su bile važne pobede nad Vojvodinom u Novom Sadu, kao i još jedan trijumf protiv Crvene zvezde na njenom terenu. Ta utakmica zaslužuje poseban osvrt: krajem prvog poluvremena sudija Danilo Grujić neopravdano dosuđuje penal za Crvenu zvezdu, pošto je lopta pogodila Nemanju Rnića u butinu, a ne u ruku! Uzalud su bili protesti Partizanoh igrača, ali pravda je zadovoljena tako što je izvođač penala Evandro pogodio stativu našeg golmana Stojkovića. Tokom poluvremena desio se do tada nezabeležen incident – fudbaleri Partizana nisu mogli ni da uđu u svlačionicu jer su sa severne tribine, gde su smešteni najvatreniji Zvezdini navijači, bili zasuti bakljama, topovskim udarima, kamenicama i novčićima…ekipa Partizana bila je prinuđena da poluvreme provede na terenu!

Sve to predstavljalo je stimulans Partizanovim igračima, pa su u nastavku dominirali. Prvo je Vukić napravio pravi slalom kroz odbranu Crvene zvezde u 72. Minute i doveo Partizan u prednost, a samo šest minuta kasnije Marko Šćepović kažnjava nesporazum u odbrani domaćih i donosi konačnih 2-0 za Partizan! Komšijama su ostale brige, otvorene svađe među njihovim prvotimcima i razočaranje među navijačima, a u sećanju je ostala i nenormalna izjava tadašnjeg  ministra odbrane Šutanovca (istog onog za vreme čijeg je mandata pokušano otimanje stadiona Partizanu!) kako su “samo Delije položile ispit”! Eto, prema rečima narodnog predstavnika u vrhu vlasti, navijači koji su to veče demonstrirali nasilje, i pri tom počinili neka krivična dela, bacajući opasne predmete i eksplozivna sredstva ka igračima Partizana – bili su jedina svetla tačka derbija?!

Do zimske pauze, Partizan je ostvario dve pobede od po 3-0 (Radnički iz Kragujevca i Metalac), pa pošto se već plasirao u polufinale Kupa Srbije, očekivala se mirna i spokojna zima, posle svega…

Inače, na utakmici protiv Radničkog iz Kragujevca, poslednji put je bio u funkciji čuveni semafor „lampaš“, posle pune 54 godine upotrebe, a na proleće je, umesto njega, instaliran novi i moderni semafor.

A desilo se sve suprotno od spokojne i mirne zimske pauze! Kreće totalni sukob u klupskoj upravi – na jednoj strani predsednik Đurić i uprava, na drugoj Nenad Bjeković, Mladen Krstajić i trener Stanojević. S jedne strane, pogubna politika Đurića (neplanske prodaje igrača, uvođenje kluba u finansijske probleme) a sa druge, vrh kluba zamera treneru i sportskom direktoru što su izašli iz svojih okvira i pokušali da se bave kadrovskom politikom u klubu. Sve se završava tako što su Krstajić i Stanojević smenjeni, uz burne proteste navijača, a na mesto trenera dolazi poznato ime – Izraelac Avram Grant, bivši trener Čelzija, Portsmauta, Vest Hema, selektor Izraela…

Svakome je bilo jasno da je ovo imenovanje više bio marketinški potez Dragana Đurića, koji je mogao sebi da dozvoli zbog velike prednosti Partizana, te praktično osvojene titule, nego što je značilo nekakav iskorak kluba i postojanje jasne vizije.

Grant je dočekan zvižducima na prvim utakmicama a startovao je sa dva remija. Forma ekipe se u kasnijim mečevima stabilizuje, sledi pobeda nad pobedom, a jedini poraz Partizan je doživeo pred svojim navijačima od Crvene zvezde, kada je, uprkos inicijativi “crno-belih” tokom cele utakmice, Crvena Zvezda rešila meč u svoju korist, golom Kadua u nadoknadi vremena.

Partizan osvaja svoju 24. titulu prvaka, ali u tužnoj atmosferi – poslednja utakmica protiv Metalca igrana je pred praznim tribinama u Humskoj, usled kazne zbog ponašanja navijača na derbiju protiv komšija.

Uprkos osvojenoj tituli prvaka, paradoksalno, ostao je gorak ukus i utisak o mučnoj sezoni, i takav utisak kao da je pojačan praznim tribinama na oproštaju od sezone:  nezaslužena eliminacija od Genka, šokantno ispadanje od Šamroka, sukobi u klubu, a pred kraj sezone eliminacija iz kupa posle dva poraza od Crvene zvezde u polufinalu! Tri poraza od najvećeg rivala za manje od mesec i po dana, bila su jasan nagoveštaj da je Avram Grant završio svoju misiju na klupi Partizana.

Što se tiče doprinosa igrača u 24. osvojenoj tituli, najviše utakmica odigrao je Ivan Ivanov, bugarski defanzivac (30) a jednu, odnosno dve utakmice manje, odigrali su Babović I Tomić.Najbolji strelac ekipe bio je Zvonimir Vukić sa 13 golova a po 11 puta su se u strelce upisali Tomić i Diara.