Prvenstvo 2012/13

Tabela

Treneri: Vladimir Vermezović (do 29.4.2013), Vuk Rašović (od 29.04.2013. do kraja sezone)

 

 

 

 

 

 

 

 

Partizan u prvenstvu 2012/13:

Ivan Ivanov 29/4, Aleksandar Mitrović 25/10, Saša Ilić 25/5, Milan Smiljanić 24/1, Aleksandar Miljković 24/0, Nikola Ninković 21/4, Vladimir Stojković 21/1,  Miloš Jojić 20/4, Lazar Marković 19/7, Marko Šćepović 17/6, Saša Marković 17/2, Aleksandar Lazevski 17/0, Stefan Šćepović 14/7, Predrag Luka 14/3, Miloš Ostojić 14/1, Nemanja Kojić 13/6, Nemanja Tomić 13/3, Tomislav Pajović 12/0, Darko Brašanac 11/1, Vladimir Volkov 11/1, Nikola Petrović 10/0, Mohamed Kamara 8/0, Vojislav Stanković 7/0, Eliomar Silva 7/0, Branko Pauljević 5/0, Mohamed Zubya 4/1, Goran Lovre 4/0, Nikola Aksentijević 3/0, Dejan Babić 2/0, Marko Živković 2/0, Filip Knežević 1/0, Stefan Aškovski 1/0, Sreten Sretenović 1/0, Andrija Živković 1/0, Živko Živković 1/0, Danilo Pantić 1/0.

Rezultati FK Partizan u prvenstvu 2012/13

Sažetak sezone

Posle odlaska Avrama Granta sa mesta trenera Partizana krajem sezone 2011/12, novi – stari trener „crno-belih“ postao je Vladimir Vermezović. Dobro poznato ime, nekadašnji fudbaler Partizana i trener koji je 2004/05 osvojio šampionsku titulu sa Partizanom, stigao do osmine finala Kupa UEFA, ali i bio trener u onoj sramnoj utakmici protiv Petah Tikve, u jesen 2005. Funkciju sportskog direktora preuzeo je trofejni trener, Ljubiša Tumbaković.

Za razliku od prethodne sezone, dres Partizana su razdužili Rnić, Diara, Jovančić, Davidov, stranci Eduardo, Anderson i Manga, a golman Radiša Ilić je okončao karijeru. Stefan Babović i Nikola Aksentijević su napustili klub posle utakmica u okviru evropskih takmićenja, krajem avgusta.

Novi članovi Partizana postali su bek Branko Pauljević (Hajduk iz Kule), Goran Lovre (nekadašnji omladinac Partizana), napadači Stefan Šćepović i Libijac Mohamed Zabia i krilni napadač Filip Knežević iz čačanskog Borca. Prve profesionalne ugovore potpisali su Stefan Aškovski i Aleksandar Mitrović. Tokom jeseni Partizanu je pristupio i štoper Sreten Sretenović iz ljubljanske Olimpije, ali imao je samo epizodnu ulogu u našem klubu.

Deluje neverovatno podatak da je posle samo dve utakmice u kvalifikacijama za Ligu šampiona, majstor poput Zvonimira Vukića pao u nemilost trenera Vermezovića, te je krajem jeseni napustio klub!?

Sezona je počela sa dve lagane pobede protiv malteške Valete u kvalifikacijama Lige šampiona, ali kiparski AEL u narednoj rundi bio je pretežak rival (!) za „crno-bele“, a posebno je bila vidljiva nemoć u revanš utakmici na našem stadionu. Partizan se morao zadovoljiti nastavkom takmičenja u plej-ofu za Ligu Evrope, bivšem Kupu UEFA.

Prvenstvo je startovalo ubedljivom pobedom protiv BSK-a iz Borče od 7-0, a u strelce se, osim Libijca Zabie i novajlije Stefana Šćepovića, upisao i golman Vladimir Stojković, sa penala. Šok je usledio u prvom narednom meču, kada je Donji Srem uspeo da savlada „crno-bele“ sa 2-1, a Goran Lovre uspeo da postigne i autogol…

U trećem kolu, Partizan je minimalnim rezultatom savladao Jagodinu sa 1-0, golom Aleksandra Mitrovića, koji je samo par dana ranije ublažio poraz od Tromza u plej-ofu Lige Evrope, te je tako nagovestio veliku karijeru koja ga čeka. Definitivni plasman u Ligu Evrope, pobedom protiv Tromza u revanšu, skinuo je okove sa ekipe, pa je Partizan počeo da beleži pobede u srpskom šampionatu. Čak deset uzastopnih trijumfa upisali su „crno-beli“, a kuriozitet se desio protiv Novog Pazara, u 10. kolu. Partizan je pobedio sa 3-1, a posle skoro četiri decenije desilo se da su na istoj utakmici dva rođena brata postigla golove. Davne 1974. to su uspeli Bora i Boško Đorđević, a u jesen 2012, Stefan i Marko Šćepović! Ipak, u tom periodu desila se i šokantna eliminacija u Kupu Srbije, od drugoligaša, čačanskog Borca, u sred Beograda!

A onda se desila jedna od čudnijih utakmica u istoriji beogradskog „večitog derbija“. Tog 17. novembra 2012, Partizan je na komšijski stadion otišao sa osam bodova prednosti, i remijem ili pobedom bi praktično osigurao novu šampionsku titulu već na kraju jeseni.  Derbi je imao i uvertiru u vidu ponoćne konferencije za štampu prvog potpredsednika Vlade, Vučića, koji je sa saradnicima ušao u klupske prostorije svog omiljenog kluba, i obelodanio lošu finansijsku i organizacionu situaciju u Crvenoj zvezdi. Prilično čudno…

Utakmica je počela uraganski. Partizan je već u devetom minutu poveo sa 1-0, golom Mitrovića, a Crvena zvezda je samo pet minuta kasnije izjednačila golom Kasalice. Ni dva minuta nisu prošla od izjednačenja, a Partizan je opet vodio, posle prodora Lazara Markovića loptu je u svoju mrežu smestio štoper „crveno-belih“ Jovanović. Utisak posle prvog poluvremena je bio da Partizan može da postigne gol kad god poželi – Lazar Marković je sa lakoćom probijao po levom boku terena a Aleksandar Mitrović bio neuhvatljiv za odbranu domaćih. Ipak, u drugom poluvremenu na teren kao da je umesto Partizana izašla druga ekipa. Momci u crno-belim dresovima igrali su smušeno i uplašeno, a Crvena zvezda je golovima Luke Milivojevića i Milijaša na kraju pobedila sa 3-2! Bio je to prvi put u istoriji „večitog derbija“ da ekipa koja vodi na poluvremenu bude poražena na kraju utakmice. Da li su tu bila čista posla, možda nekada i saznamo…

U preostala dva meča do kraja jeseni, Partizan je savladao Smederevo i ispustio pobedu u Subotici (2-0 pa 2-2) pa je završio sa šest bodova više od Crvene zvezde. Njen kiks na svom terenu protiv Vojvodine, doprineo je da se prednost Partizana ne istopi na tri boda.

U Ligi Evrope, Partizan je pružao uglavnom blede partije i sa tri remija i tri poraza završio kao treći u grupi, iza Rubina i milanskog Intera, a ispred Nefčija.

Uprkos prvom mestu na tabeli na kraju jeseni, osećalo se nezadovoljstvo opštom situacijom. Šokantni porazi od Donjeg Srema i Borca u kupu, neobjašnjiv pad u derbiju protiv Crvene zvezde, lagana eliminacija iz kvalifikacija Lige šampiona od AEL-a, sukob trenera Vermezovića sa Vukićem, jalovi nastupi u Ligi Evrope…

Da to nisu prazne reči, pokazala je i odluka sportskog direktora Tumbakovića da u zimskoj pauzi napusti funkciju i ode na mesto trenera u kineski Vuhan, a i dalje pamtimo komičnu konferenciju za medije, kada je tadašnji predsednik Đurić „jadikovao“ nad odlaskom Tumbakovića i pominjao „prokletu Kinu“.

U zimskoj pauzi donekle se menja igrački kadar, pa ekipu i formalno našuštaju Vukić i Eduardo, koji nisu ni nastupali u šampionatu Srbije, kao i Kamara (Bolton), Tomić (Genčlerbirligi), Stefan Šćepović (Ašdod) i Sretenović (Južna Koreja). Ekipu su pojačali napadači Nemanja Kojić i Predrag Luka (obojica iz Rada), Eliomar Silva iz Javora i štoper Tomislav Pajović (Šerif, nekadašnji omladinac Partizana). A Filip Knežević i Goran Lovre na proleće nisu zabeležili nijedan nastup za Partizan.

Drugi deo prvenstva je počeo sa četiri uzastopne pobede, a kada je posle pobede Partizana nad OFK Beogradom i poraza Crvene zvezde u Nišu u istom kolu prednost „crno-belih“ bila čak 11 bodova, nije bilo nikoga ko nije pomislio da je šampionska trka rešena. Ali, onda kreće serija slabih rezultata…

Dva uzastopna remija (u Kuli i Užicu), odmah zatim i poraz od Vojvodine u Beogradu, doveli su Partizan na samo četiri boda više od najvećeg rivala. Dve pobede, protiv Javora i Rada, donekle su stabilizovale ekipu ali novi neuspeh i remi u Novom Pazaru uz mršavih 0-0, istopio je prednost Partizana na samo dva boda ispred Crvene zvezde! Do kraja prvenstva ostalo je samo pet utakmica, ekipa je nezaustavljivo srljala u ponor, i bio je krajnji momenat da se nešto učini – u takvim slučajevima ceh plaća trener, pa je umesto Vermezovića na klupu seo Vuk Rašović, do tada šef struke u Partizanovoj filijali Teleoptiku.

Pobede nad niškim i kragujevačkim Radničkim unele su mir u ekipu pred utakmicu odluke – derbi na našem stadionu, protiv Crvene zvezde. Dva boda prednosti za Partizan, i realno, znalo se – ko dobije derbi, biće novi prvak. U napetoj utakmici, pred 30.000 gledalaca, mreže su mirovale do 90. minuta. A onda, jedan od najemotivnijih trenutaka u istoriji okršaja Partizana i Crvene zvezde. Slobodan udarac za Partizan, iskosa sa leve strane. Loptu namešta mladi Miloš Jojić, šut završava na prečki, ali u padu, lopta se odbija od noge golmana Bajkovića na samoj liniji, te delić sekunde kasnije i lopta i Bajković završavaju u mreži! To je 1-0 za Partizan, uz erupciju oduševljena na tribinama. Do kraja, Stojković brani šut iz olako dosuđenog „slobodnjaka“ za Zvezdu od strane Mažića, i slavlje može da počne…

Vuk Rašović je zabeležio svih pet pobeda i tako ipak uspeo da zadrži titulu prvaka u Humskoj ulici. Bila je to šesta uzastopna, a ukupno 25. titula prvaka za Partizan. Sasvim zaslužena, uprkos turbulencijama tokom sezone. Na kraju, slavlje je upriličeno protiv Spartaka u poslednjem kolu, uz kanonadu „crno-belih“, pobedu od 5-0 i koncert Grupe JNA na samom stadionu, ispod južne tribine!

Najviše utakmica u ovom prvenstvu za naš klub odigrao je Ivan Ivanov, čak 29, a najbolji strelac ekipe bio je Aleksandar Mitrović, sa 10 golova. Lazar Marković i Stefan Šćepović su se po sedam puta upisali u strelce, a Marko Šćepović šest puta. Treba da se istakne i učinak Nemanje Kojića, koji je u samo trinaest prolećnih nastupa postigao šest golova za Partizan.

Ligu su napustili Smederevo i BSK iz Borče.