Prvenstvo 2018/19

Tabela

Treneri: Miroslav Đukić (do 03.8.2018), Zoran Mirković (od 10.8.2018. do 10.3.2019), Savo Milošević (od 27.3.2019)

• Na utakmicama protiv Mladosti iz Lučana 05.8.2018. i Spartaka 16.3.0219, ekipu je kao privremeni trener do izbora novog glavnog trenera vodio Žarko Lazetić

Partizan u prvenstvu 2018/19: 

Ricardo Gomes 36/20, Danilo Pantić 32/6, Saša Zdjelar 32/1, Marc Valiente 31/0, Nemanja Nikolić 29/7, Goran Zakarić 29/4, Nemanja R. Miletić 29/3, Vladimir Stojković 29/0, Svetozar Marković 25/1, Slobodan Urošević 23/0, Aleksandar Šćekić 21/1, Đorđe Ivanović 20/7, Nebojša Kosović 19/0, Zoran Tošić 16/4, Nemanja G. Miletić 16/0, Marko Janković 13/1, Milan Smiljanić 13/0, Saša Ilić 12/0, Armin Đerlek 12/0, Strahinja Pavlović 11/0, Zlatan Šehović 9/0, Filip Kljajić 9/0, Miroslav Vulićević 9/0, Bojan Ostojić 9/0, Gabriel Enache 8/2, Ognjen Ožegović 4/1, Seydouba Soumah 4/0, Filip Stevanović 4/0, Dejan Georgijević 3/0, Moussa Njie 2/0, Lazar Pavlović 1/0.

Rezultati FK Partizan u prvenstvu 2018/19

Sažetak sezone

Redove „crno-belih“ su u pauzi između dve sezone napustili napadač Leandre Tavamba, levi bek Nemanja Antonov, mladi napadač Đorđe Jovanović, zatim Marko Jevtović i Ukrajinac sa skromnom minutažom u prethodnom prvenstvu, Jurij Vakulko.

U suprotnom smeru, u Humsku 1 su stigli rumunski bek, Gabriel Enake, španski štoper Mark Valiente (došao iz belgijskog Ojpena, prošao akademiju Barselone), napadač Rikardo Gomeš iz portugalskog Nacionala,  i još jedan ofanzivac, Nemanja Nikolić (Spartak). Početkom i krajem avgusta, došli su Goran Zakarić (vezni igrač, sarajevski Željezničar) i zadnji vezni Aleksandar Šćekić (Genčlerbirligi). U klub se vratio i Milan Smiljanić, a šansu je dobio i bek iz omladinske škole, Zlatan Šehović.

Sezona je počela nastupima u kvalifikacijama Lige Evrope, u kojima je Partizan, bez mnogo problema i uz dve pobede, eliminisao Rudar iz Pljevalja.

Posle evropskog dvomeča, usledio je start u prvenstvu Srbije, a Partizan je doživeo šamar već na startu, porazom od surduličkog Radnika u gostima. Utakmica narednog kola u evropskim kvalifikacijama, protiv litvanskog Trakaija, donela je pobedu od 1-0 i skronmu igru, što je unelo dodatni nemir u redove „parnog valjka“. Pre revanša, Partizan je savladao u gostima novog ligaša, Dinamo iz Vranja, i tako vratio mir u kuću, koji nije dugo potrajao.

Meč u Litvaniji završen je remijem, uz još jednu slabu partiju naše ekipe. Uz opor utisak o završetku prethodne sezone, kada je Partizan nanizao nekoliko uzastopnih poraza, početak ove sezone je „zacementirao“ uverenje da je neophodna promena na čelu struke. Miroslav Đukić je napustio klub, a ekipu je u trećem kolu, protiv lučanske Mladosti u Humskoj, predvodio Žarko Lazetić, kao privremeno rešenje.

Baš na toj utakmici počelo je orgijanje sudija. Nije dosuđen očigledan jedanaesterac za Partizan, i utakmica je završena 0-0. Posle te utakmice, završena je potraga za novim trenerom – na klupu je seo Zoran Bata Mirković, nekadašnje veliko ime Partizana i državni reprezentativac. Na debiju Mirkovića, Partizan je slavio minimalnim rezultatom u Zemunu, i krenuo u seriju od pet uzastopnih pobeda. Utisak je dodatno poboljšan pobedama u dve utakmice trećeg kola kvalifikacija za Ligu Evrope, protiv danskog Nordsjilanda, a u plej-ofu pred grupnu fazu, čekala nas je poslednja prepreka – turski Bešiktaš. Taj okršaj smestio se u sred te domaće pobedonosne serije, ali je Bešiktaš ipak bio preveliki zalogaj. Partizan je eliminisan (1-1, 0-3) i morao je da se oprosti od Evrope.

Posle četiri kola, na pozajmicu u Makabi iz Haife poslat je Sejduba Suma. Kao da je od početka imao tretman čoveka na kojem će se slomiti kola…

A onda, u devetom kolu šampionata, u „večitom derbiju“ na našem stadionu, desila se još jedna u nizu sramnih sudijskih odluka, kakvim je obilovao istorijat susreta dva beogradska rivala, a posebno poslednjih godina.

Naime, Partizan je došao do prednosti u prvom poluvremenu, topovskim šutem Rikarda Gomeša, a onda, u drugom delu igre, u 73. minutu, desila se skandalozna odluka sudija. Posle jednog od kornera, napadač Zvezde Boaći šutira glavom u gol, a naš golman Stojković odbija loptu u polje. Igrači Crvene zvezde odjednom, sinhronizovano, okružuju sudiju kraj gol-aut linije Nenada Đokića, tražeći mu da prizna gol jer je lopta, navodno, prešla gol-liniju?! Đokić pokazuje glavnom arbitru Danilu Grujiću da je to gol, iako niko na stadionu nije stekao takav utisak. Posebno to Đokić nije mogao da primeti, jer od tela Stojkovića uopšte nije mogao da vidi gde se nalazi lopta. Đokić se nalazio pored leve stative a situacija se odvijala na desnoj polovini gola.

Posle proleća 2016/17 i sramnog gola za Crvenu zvezdu posle gol-auta, a u saradnji Srđana Obradovića i Maja Vujovića, doživeli smo još jednu bezočnu krađu u režiji glavnog sudije i onog iza gola. Jasno je bilo da naš rival, u saradnji sa sudijskom organizacijom, neće birati sredstva ni u ovoj sezoni da pokaže bahatost.

Ako je neko mislio da će posle toga Partizan biti pušten da igra – ne, to se nije desilo. Čekalo nas je gostovanje u Nišu, a tamo još jedna skandalozna odluka i to, ni manje ni više, od takozvanog „najboljeg srpskog arbitra“, Milorada Mažića. Radnički je vodio 1-0, kada je posle jednog napada Partizana, loptu na dva metra od gola rukom zaustavio fudbaler domaćih, Radovan Pankov. Iako je bio u neposrednoj blizini, Mažić se nije udostojio da svira očigledan penal. Meč je na kraju završen 2-2, uprkos prednosti Nišlija od 2-0. Međutim, na ove dve utakmice pokazao se modus operandi kojim se fudbalske strukture služe decenijama: smišljeno guranje Partizana u bodovni zaostatak, nepoštenim sudijskim odlukama.

I tako, posle desetog kola, umesto da poredak na tabeli bude Crvena zvezda 27, Partizan 25 I Radnički 20, dobili smo tabelu na kojoj je Crvena zvezda imala 28 bodova a Radnički i Partizan po 21. Praktično, na silu je već tada rešena trka za titulu, jer minus od 7 bodova u ovoj ligi gde se sve podređuje našem rivalu, je nenadoknadiv zaostatak. I ne samo to, bila je jasna tendencija da se Partizan gurne na treće mesto, a da se favorizuje niški Radnički. I danas ostaje u sećanju komičan gol Nišlija za pobedu protiv Proletera na gostovanju u Novom Sadu, u 16. kolu…

I kako to već biva, bodovni zaostatak i veštački izazvana nervoza prouzrokuju dalji niz slabijih rezultata. Partizan je do kraja jeseni zabeležio još pet remija, od kojih su oni protiv Napretka i Mačve zabeleženi na domaćem terenu. Utakmica protiv Mačve je odigrana po velikoj vejavici a sudije nisu našle za shodno da se utakmica odloži, dok je sutradan, bez problema, odložena utakmica Čukaričkog I Crvene zvezde, zbog terena prekrivenog snegom!? Očigledno je bilo da za Partizan važe jedna pravila, a za našeg najvećeg rivala sasvim druga…

U zimskoj pauzi, Partizan su napustili Gabrijel Enake i Marko Janković, a nešto kasnije i Nebojša Kosović. Prvom timu su priključeni mladići iz naše škole – Filip Stevanović, Strahinja Pavlović i Lazar Pavlović.

Angažovani su napadači Dejan Georgijević i Musa Ndžaje, ali u mesecima koji će nastupiti, imalu su i malo šanse da se pokažu, a I skroman ućinak za to malo minuta.

Početkom proleća, zabeležene su dve pobede (Bačka, Proleter) i remi ohrabrenja u “večitom derbiju” (1-1, strelac Nikolić).

Nakon dva neočekivana poraza, od niškog Radničkog u Humskoj i Voždovca u gostima, Zoran Mirković iznenada napušta klupu i daje ostavku. Iznenađenje je bilo veće tim pre što pred njega niko nije stavljao rezultatski imperativ, jer znalo se da pored ovolikog besramnog favorizovanja Zvezde, u ovakvom okruženju ni minhenski Bajern ne bi bio prvak.

Po drugi put u sezoni, Lazetić je privremeno vodio ekipu protiv Spartaka u Beogradu, a tu je zabeležen treći uzastopni poraz. Posle te utakmice, za trenera je imenovana još jedna legenda Partizana, Savo Milošević, kojem je u radu pomagao iskusni Milan Đuričić. Na svom debiju, Milošević je zabeležio poraz u Kruševcu, ali je do kraja sezone imao ukupan učinak od šest pobeda i četiri poraza (od kojih i jedan od Crvene zvezde). Ono što je mnogo bitnije – Milošević je uspeo da ekipi Partizana, izmrcvarenoj čestim smenama trenera i brojnim nepravdama na terenu, udahne novu, svežu krv.

Pod njegovim vođstvom, Partizan je u takmičenju za Kup Srbije, u polufinalu eliminisao niški Radnički u dve utakmice, te mu pokazao gde mu je mesto, a onda u finalu savladao Crvenu zvezdu na njenom terenu sa 1-0, golom Bojana Ostojića. Kup – takmičenju ćemo posvetiti pažnju, kao i uvek u posebnom postu.

Ono što svakako treba izdvojiti je utakmica poslednjeg kola, protiv novosadskog Proletera, koju je Partizan dobio rezultatom 2-0. Ne zbog značaja same pobede, već zato što se na toj utakmici, od dresa Partizana i aktivnog igranja oprostio Saša Ilić. Čovek koji je potukao sve rekorde kada su nastupi Partizana u pitanju. Uz prigodan program i ovacije preko petnaest hiljada navijača, Saša Ilić je ispraćen u igračku penziju, a brojke koje je upisao od sezone 1996/97, kada je debitovao za Partizan, su zaista impresivne:  čak 604 nastupa u takmičarskim utakmicama za Partizan, uz 160 postignutih golova, od toga u prvenstvu 424 odigrane utakmice i 127 golova, uz mnoštvo trofeja osvojenih sa “crno-belima”!

Na kraju, Partizan je završio na trećoj poziciji u domaćoj ligi. Ubedljivo najbitniji igrač cele ove sezone bio je Rikardo Gomeš, koji je upisao 36 prvenstvenih nastupa uz 20 datih golova. Osvojen je Kup Srbije, afirmisani su “mladi lavovi”, Strahinja Pavlović i Filip Stevanović, pa se sezona ne može smatrati baš tako neuspešnom. Jer, kao i do sada, osim protivnika na terenu, imali smo i one nevidljive, u fudbalskim forumima i društvenom okruženju.