Bavljenje istorijom jednog fudbalskog kluba, pa makar i preko uređivanja ovakvog bloga, donosi razne zanimljive priče, poznanstva i anegdote. Veoma često, veće zadovoljstvo od opisivanja već poznatih utakmica, za autora predstavlja momenat kada se otkrije nečija nepoznata biografija, kada se „iskopa“ slika malo poznatog igrača Partizana, ili kada se autoru javi potomak, sin ili ćerka nekog od bivših asova i pošalje fotografije svog oca, bivšeg Partizanovog fudbalera. Ovo je jedna takva priča, klasična underground priča, nikako mainstream. Ona nema mnogo direktne veze sa uspesima Partizana ili sa njegovom tradicijom, a njen akter je neko sasvim nepoznat. Ipak, tanka nit koja povezuje „junaka“ ovog teksta sa Partizanom, svedoči o tome kako je nekada ime Partizana bilo samo po sebi ulaznica za veliki fudbalski svet. Priča pred Vama nije spektakularna, ali je svakako neobična, tajnovita, pa čak i komična.
Pre godinu dana, autora ovog bloga je kontaktirao gospodin Mišel Kolar, autor bloga „psg.canal – historique“ koji se bavi istorijom Pari Sen Žermena, na sličan način kao što se „Crno-bela nostalgija“ bavi istorijom Partizana. Povod njegovog obraćanja bio je pokušaj da sazna nešto više o izvesnom Živku Lukiću, bivšem fudbaleru pariskog kluba, ali i Partizana.
Po čemu je poznat Živko Lukić? Ovaj fudbaler, iako je apsolutno nepoznat sportskoj javnosti, je prvi stranac u istoriji Pari Sen Žermena! Radi podsećanja, Pari Sen Žermen, ili u daljem tekstu PSG, je jedan od najmlađih evropskih klubova. Osnovan je 1970. godine, kada je grupa pariskih poslovnih ljudi rešila da fuzijom dva manja kluba stvori klub koji će biti dostojan reprezent francuske prestonice. Dakle, sasvim je razumljiva bila želja francuskog kolege da sazna nešto više o fudbaleru koji je poneo laskavo zvanje prvog stranog fudbalera u istoriji PSG.
Živko Lukić, sasvim desno u tamnom dresu
Podaci Francuza o Živku Lukiću su vrlo šturi. Čuveni nedeljnik „Frans fudbal“ ga je u avgustu 1970. predstavio kao pojačanje koje dolazi iz Partizana, rođenog 5. jula 1944. godine, visokog 169 centimetara i teškog 65 kilograma, brata takođe bivšeg Partizanovog fudbalera Ilije Lukića. Ilija Lukić je, u vreme kada je Živko Lukić debitovao za PSG, bio već zapažen i afirmisan navalni igrač Rena (Stade Rennais). A to je vrlo bitno za celu priču.
Akter ove priče, Živko Lukić, je 14. avgusta 1970. odigrao probnu utakmicu za PSG protiv pariske ekipe Red Star i svojim nastupom ubedio Francuze da ga angažuju. Podatak da je bio član Partizana, kao i da je brat (?) afirmisanog Ilije Lukića, mogao je samo da mu koristi u tome. Samo dve nedelje kasnije, 29. avgusta 1970, PSG je odigrao svoju prvu takmičarsku utakmicu, protiv ekipe Keli (US Quevilly). Zadatak Živka Lukića je bio da neutrališe plejmejkera Kelija, Daniela Orlavila. Iako je PSG pobedio sa 3-2, Lukić je taj zadatak katastrofalno obavio, Orlavil se poigravao sa našim fudbalerom, a te pomalo komične duele i superiornost Orlavila u duelima sa Lukićem opisao je i bivši predsednik Pari Sen Žermena Gi Kresent u autobiografiji iz 1992. godine. Bila je to prva, ali i poslednja takmičarska utakmica Živka Lukića za pariski klub. Neslavno se završila njegova pariska epizoda, klupski čelnici su mu se zahvalili na saradnji, a o njegovoj daljoj karijeri nema više nikakvih podataka. Ipak, zvanje prvog stranca u istoriji Pari Sen Žermena ostaće zauvek da stoji uz ime Živka Lukića. Ko je, uopšte, bio taj čovek?
Živko Lukić pred svoj jedini meč u dresu PSG – donji red, drugi s leve strane. Foto – www.paris-canalhistorique.com
Počinje potraga. Internet pretraživači ne daju nikakve podatke. Ipak, ulaskom na zvanični sajt FK Partizan i uvidom u arhivu svih fudbalera u istoriji kluba, dolazim i do imena Živka Lukića:
Vrlo je moguće da je to taj isti fudbaler. Ipak, i u Partizanu je ostavio jako skroman trag – odigrao je samo jednu utakmicu, prijateljsku, internacionalnog karaktera. Nešto još bitnije – čak i ako je to taj Živko Lukić, on nikako nije rođeni brat Ilije Lukića jer imena očeva ova dva igrača su različita. Živkov otac je Blagoje, Ilijin otac je Borivoje. Ovo je statistika Ilije Lukića u dresu Partizana, njegovo ime je na sajtu Partizana odmah ispod Živkovog:
Ilija Lukić je ostavio nešto značajniji trag u Partizanu, a pre Partizana, za koji je nastupao u sezoni 1966/67, igrao je za Železnik i Prištinu, a posle „crno-belih“ igrao uspešno za već pomenuti Ren, a pre toga za Ouklend, holandski Herakles, kao i još neke francuske i austrijske klubove, a zatim se dugo bavio trenerskim poslom u osam zemalja na tri kontinenta! Dakle, Ilija nikako nije bio fudbalski anonimus. Za Živka se to ne bi moglo reći.
Ilija Lukić – značajna igračka i trenerska karijera
Pokušavam da saznam nešto više od prijatelja, žive enciklopedije Partizana. Ako on ne zna, ne zna niko. Pamti apsolutno svakog fudbalera koji je u poslednjih pedeset i kusur godina prošao kroz Humsku 1. Reče da mu je pomalo poznato to ime, ali ništa više osim toga. I on se daje u potragu, kontaktira jednog od najboljih Partizanovih igrača u istoriji, pravu legendu kluba i člana najuspešnije generacije Partizana, koja je igrala finale Kupa šampiona 1966. godine. U pitanju je takođe čovek sa sjajnom memorijom, a kao dugogodišnji trener i funkcioner Partizana, pamti stotine bivših članova kluba. Ni on ne može da se seti Živka Lukića, ali u jedno je siguran jer poznaje Iliju Lukića – potvrđuje da Živko i Ilija Lukić sigurno nisu braća! Bar ne rođena.
Ono što je sigurno je sledeće: Živko Lukić jeste nastupio za Partizan u jednoj utakmici; moguće je da je to isti Živko Lukić koji je odigrao i jednu utakmicu za PSG ; Živko Lukić nije rođeni brat Ilije Lukića. I to je sve.
I tu je kraj potrage. Ko je Živko Lukić,
kada je igrao za Partizan, gde je igrao i da li je uopšte igrao fudbal
posle Pari Sen Žermena, da li je uopšte Partizanov Živko Lukić isti Živko Lukić koje je igrao za PSG, gde je sada i da li je među živima – sve to
ostaje nepoznato.
Mnogo je igrača koji su u Partizanu ili nekom drugom klubu odigrali samo jednu utakmicu. Ali, za ogromnu većinu njih, naročito za one koji su igrali od šezdesetih pa dalje, postoje jasni tragovi, biografski podaci i činjenice o karijeri pre i posle Partizana. Ne i za Živka Lukića. Zato ne čudi pretpostavka koja ide toliko daleko i koja provejava kroz tekst na francuskom blogu o istoriji PSG – da je njihov prvi stranac Živko Lukić neko ko je bio daleko od ozbiljnog fudbalera ali je umešno iskoristio ugled Partizana i svog prezimenjaka Ilije Lukića, kako bi sebi obezbedio mesto u pariskom klubu.
Jedna stvar nikako nije pod znakom pitanja – ime Partizana bilo je tih godina dovoljna preporuka i ulaznica za evropsku fudbalsku scenu.
* Zabranjeno preuzimanje delova teksta ili teksta u celini bez odobrenja autora ili navođenja izvora teksta. Korišćene fotografije sa bloga psg.canal – historique.
Sad povezujem ovu priču sa slučajem Ali Dia i Sanderlendom. Identična priča samo što se dešava 26 godina kasnije, gdje je Ali Dia predstavljen kao rođak Žorža Vee i takođe na jedino utakmici uspio da se proslavi kao "naš" Živko. Takođe je zanimljivo da je Dia došao iz Francuske i da je navodno igrao u PSGu. Posle ove priče vjerujem da je saznao za slučaj Lukić i iskoristio isti modus da se dokopa ugovora, ko zna?
Odlična epizoda i još jedan dokaz Partizanove veličine! Brat, koji mu to nije, igra u Partizanu i čovek na osnovu toga ode na probu u inostranstvo!? Tom logikom, kad sam bio klinac i pokušao da stignem do probe u dva lokalna košarkaška kluba, trebalo je samo da kažem da navijam za Partizan! 🙂
Samo da te pohvalim za sjajan posao koji radis! Sa uzivanjem citam sve tvoje tekstove od kad je napravljen ovaj blog, i ne moze dan da prodje da ne udjem da vidim da li ima nesto novo. Svaka cast i samo nastavi da rasturas kao sto si to do sada cinio. Pozdrav.
Hvala na informaciji! Da li imate bilo kakvu drugu informaciju o njemu – gde je živeo, gde je umro, kada i gde je sahranjen, da li se bavio fudbalom posle Pari Sen Žermena?
Anonymous
Sad povezujem ovu priču sa slučajem Ali Dia i Sanderlendom. Identična priča samo što se dešava 26 godina kasnije, gdje je Ali Dia predstavljen kao rođak Žorža Vee i takođe na jedino utakmici uspio da se proslavi kao "naš" Živko. Takođe je zanimljivo da je Dia došao iz Francuske i da je navodno igrao u PSGu. Posle ove priče vjerujem da je saznao za slučaj Lukić i iskoristio isti modus da se dokopa ugovora, ko zna?
cbnostalgija
Da, nedavno je taj slučaj Ali Die bio i na TV. Ko zna, nije isključeno da mu je Lukić bio uzor. 🙂
Anonymous
Odlična epizoda i još jedan dokaz Partizanove veličine! Brat, koji mu to nije, igra u Partizanu i čovek na osnovu toga ode na probu u inostranstvo!?
Tom logikom, kad sam bio klinac i pokušao da stignem do probe u dva lokalna košarkaška kluba, trebalo je samo da kažem da navijam za Partizan! 🙂
Pozdrav, Vuk (Zmajevo)
cbnostalgija
Hvala Vuče! Drago mi je da je ova priča naišla na dobar odjek, jer imao sam dilemu da li da je objavim. Pozdrav!
Stefan
Samo da te pohvalim za sjajan posao koji radis! Sa uzivanjem citam sve tvoje tekstove od kad je napravljen ovaj blog, i ne moze dan da prodje da ne udjem da vidim da li ima nesto novo. Svaka cast i samo nastavi da rasturas kao sto si to do sada cinio.
Pozdrav.
cbnostalgija
Hvala Stefane! Ovakvi komentari me uveravaju da nije uzalud ovo što radim. Veliki pozdrav!
Anonymous
Živko Lukić je bio stomatolog i preminuo je pre nešto više od mesec dana
Aleksandar Pavlovic
Hvala na informaciji! Da li imate bilo kakvu drugu informaciju o njemu – gde je živeo, gde je umro, kada i gde je sahranjen, da li se bavio fudbalom posle Pari Sen Žermena?