Pokušavam, zajedno sa svojim drugarima koji daju dragocenu pomoć u uređivanju ovog bloga, da otkrijem neke manje poznate detalje iz istorije kluba. Veoma često objavljujemo neke, samo naizgled, sporedne priče. A one često budu zanimljivije od bilo kakve ekskluzive ili senzacionalizma. Jednu od tih priča ste već imali prilike da pročitate, pod nazivom „Misterija zvana Živko Lukić“. Ako je već niste pročitali, pročitaćete je, ali radi kompozicije i smisla ovog teksta, samo mali podsetnik: Živko Lukić je fudbaler na kojeg nam je skrenuo pažnju gospodin Mišel Kolar iz Francuske. Lukić je, naime, prvi stranac u istoriji Pari Sen Žermena! Odigrao je jednu utakmicu, u avgustu 1970. i netragom nestao. Navodno, bio je član Partizana i brat Ilije Lukića, takođe bivšeg fudbalera Partizana a u to vreme igrača Rena.
Vrlo neobična priča – ko je čovek koji je poneo zvanje prvog stranog fudbalera u danas moćnom Pari Sen Žermenu? Gde je nestao, kako je tekla njegova karijera pre i posle boravka u Parizu?
Sve što smo uspeli da saznamo bilo je sledeće: Živko Lukić nije bio rođeni brat Ilije Lukića, isti taj Živko Lukić (verovatno) odigrao je i jednu utakmicu za seniorski tim Partizana. Posredno smo kontaktirali i Partizanove asove iz finala Kupa šampiona 1966, verujući da je taj igrač negde njihovih godina. Vladica Kovačević i Branko Rašović nisu mogli da se sete igrača tog imena i prezimena.
Čitava priča bi možda pala i u zaborav. Ali, celih sedam meseci po objavljivanju teksta o Živku Lukiću na „Crno-beloj nostalgiji“, 16. aprila 2015, anonimni posetilac ostavlja komentar:
Živko Lukić je bio stomatolog i preminuo je pre nešto više od mesec dana.
Enigma je sada totalna! Fudbaler, pa zubar?! Ovo je definitivno luda priča! Anonimni posetilac bloga se više nije javljao, ali je uspeo da ponovo probudi moju znatiželju da do kraja otkrijem ko je bio Živko Lukić. Jer, prosto je neverovatno da nema apsolutno nikakvih podataka o fudbaleru koji je igrao za Pari Sen Žermen, pa makar i jednu utakmicu, neverovatno je da ga se niko ne seća, ni u Pari Sen Žermenu, ni u Partizanu.
Anonimni čitalac bloga je dao šturu ali korisnu informaciju – na pretraživaču ukucavam Živko Lukić stomatolog, i zaista dobijam vredan rezultat: do kraja 2012. bila je aktivna ordinacija stomatologa Živka Lukića u Železniku, beogradskom prigradskom naselju! Daljom pretragom sajta APR, dolazim i do datuma rođenja stomatologa Živka Lukića: 05.07.1943.
Zanimljivo, u isečku iz francuske sportske štampe, kao datum rođenja fudbalera Živka Lukića, stoji datum rođenja 05.07.1944:
Jedna godina razlike, ali isti dan i mesec rođenja! Podudarnost je suviše velika! Možda je naš junak morao da se posluži lukavstvom i „smanji“ godine kako bi dobio priliku u Pari Sen Žermenu? A iz Železnika je i Ilija Lukić, za kojeg samo pretpostavljam da je Živkov brat od strica, jer rođeni brat nije sigurno. Ipak, i dalje nemam potvrdu da je stomatolog iz Železnika isti čovek koji je igrao za Pari Sen Žermen i, verovatno, Partizan.
Kad bih bar otkrio kada je Lukić odigrao taj jedan jedini meč za seniore Partizana…ali ubrzo, ne pitajte kako, dolazim i do tog podatka! U pitanju je bila turneja drugog tima Partizana, tačnije omladinaca, po Nemačkoj, u junu 1963. godine! Od nekoliko utakmica, uključujući i turnir, Živko Lukić je odigrao samo jednu, prijateljsku:
Merbek – Partizan 2-6 (2-1)
Merbek, 06.06.1963.
Partizan: Jovan Ćurčić, Predrag Milanović (Živko Lukić), Vladimir Petrović, Dimitrije Davidović, Ljubomir Mihajlović, Milan Damjanović, Mane Bajić (Todor Grebenarević), Miodrag Petrović, Bora Milutinović, Ivan Rajić i Slobodan Eskić.
Sada je već olakšana potraga. Dakle, Lukić je ušao kao rezerva umesto desnog beka Milanovića. Jedino za njih dvojicu iz ovog sastava ne postoje nikakvi tragovi kako im se kasnije kretala karijera. Milanovića sam bar uspeo da prepoznam na slikama, Lukića nikako. Ali, sada je bar jasno ko su bili Lukićevi saigrači i u kojem vremenu je igrao. Da li je bio samo na probi, ili je bio član mlađih kategorija Partizana?
Kontaktiram Slavoljuba Vidovića, velikog navijača Partizana. On u svojoj kolekciji „Partizanovih vesnika“ ima i brojeve iz 1962. i 1963. godine, ali slike omladinaca Partizana na koje je naišao su jako lošeg kvaliteta. Na njima je i Lukić, ali se teško razaznaje lik. Ali, kad klupko krene da se odmotava, odmotava se do kraja. Neverovatan sled događaja otkriva jedan po jedan pazl u ovoj zagonetki oko identiteta Živka Lukića. Nevezano za celu ovu priču, stupam u kontakt sa porodicom pokojnog Partizanovog asa, Bruna Belina, i dobijam par slika od njegovog sina, gospodina Milana Belina. Jedna od njih, iz 1962. godine, je posebno interesantna, na njoj je nekoliko Lukićevih saigrača koji su godinu dana kasnije bili s njim u timu na njegovoj jedinoj seniorskoj utakmici za Partizan – Eskić, Davidović, Rajić…ali pažnja se zadržava na momku u gornjem redu, prvom u dresu s leve strane…
Sličnost sa Lukićem iz Pari Sen Žermena je očigledna, treba imati na umu da je slika iz Pariza nastala osam godina kasnije. Tamna kosa, široke i razmaknute obrve, veoma slične crte lica:
Sve ide ka tome da Živko Lukić nije „s neba“ sleteo u Pariz, da u pitanju nije nikakva prevara lažnog fudbalera, već da je u pitanju čovek koji je zaista trenirao fudbal u mlađim kategorijama Partizana! „Lampica“ u glavi se upalila – pa ja imam još nekoliko slika ove generacije, slike Davidovića, Eskića, Rajića…ako je Živko Lukić bio omladinac Partizana, onda i njegova slika mora biti među njima! Klik na folder sa slikama (hvala, Zgro, ništa bez tebe!) i pogled na sliku preko koje sam više puta preleteo, ali tek sad shvatam ko je na njoj:
Ovu gornju sliku, uz još nekoliko slika drugih igrača iz te generacije, uz pomoć Slobodana Španovića, sina bivšeg igrača Partizana Uroša Španovića, šaljem na razmatranje njegovom ocu. Španovići su, svojevremeno, među prvima pomogli ovaj naš blog svojom kolekcijom sportske štampe iz doba SFRJ. Uroš Španović je sa omladincima Partizana osvojio Kup Jugoslavije 1965. godine, i ne bi trebalo da je mnogo mlađi od Lukića. Gospodin Uroš Španović prepoznaje skoro sve igrače sa tih slika, ne pamti svima puna imena i prezimena (imajte na umu da je prošlo preko pola veka od tada i da su se kontakti izgubili) ali je za gornju sliku u dresu Partizana siguran: „To je Lukić, imena se ne sećam. ali prezivao se Lukić. Posle je igrao u Rijeci“.
Još jedna stvar ide u prilog tome da je momak sa slika iz Partizana isti onaj Živko Lukić, prvi stranac u istoriji Pari Sen Žermena. U francuskoj štampi je tada naznačena njegova visina od 169 centimetara. Na svim ovim slikama momak za kojeg mislimo da je Živko Lukić se ističe primetno nižim rastom u odnosu na saigrače, čak i u mlađim kategorijama. Što se tiče Lukićevog eventualnog boravka u Rijeci, pokušavam da proverim preko NK Rijeka, ali bez uspeha. Dozvoljavam mogućnost da je došlo do zabune kod bivših saigrača, a možda je Lukić stvarno bio u Rijeci, ili nekom drugom hrvatskom gradu. Ponavljam – pola veka je prošlo, koliko nas bi se, posle par decenija sa sigurnošću prisetilo tako nekih detalja iz života ljudi sa kojima smo izgubili kontakt?
Živko Lukić je po svemu bio atipična ličnost iz sveta fudbala. Omladinac Partizana, prvi strani fudbaler u istoriji Pari Sen Žermena, kasnije stomatolog. Koliko znate fudbalera koji su završili studije stomatologije? Ja znam samo za Huga Sančeza. Živko Lukić je drugi. Možda ih ima još, ali ne previše.
Naravno, nisam zaboravio na komentar anonimnog posetioca bloga iz aprila, koji nas je obavestio o smrti Živka Lukića. Pretražujem sve što može da se pretraži preko interneta u vezi te informacije. Veliku pomoć pruža naš partizanovac Slađan Radosavljević, listajući arhivu „Politike“ od ove godine, ali na vest o smrti i čitulju ne nailazimo. Ovde nije kraj priče o Lukiću. Pre dva dana javlja mi se Bojan Babić, donedavno urednik „Naših novina“, koji je od početka pratio celu ovu priču. Detalji koje je saznao, iznenadili su – ma malo je reći iznenadili – šokirali su i mene i njega! Bojan saznaje, preko članova svoje najuže porodice, neke nove detalje iz biografije Živka Lukića, detalje koji bacaju još više svetla na životni put ovog čoveka nesvakidašnje karijere. Te detalje, koji vode i do Osijeka, ostavljamo za neki naredni nastavak priče. Ne zato da bismo Vas držali u iščekivanju, već zato što se otkrivaju nove i nove činjenice, koje polako proveravamo. Sve što bi se moglo reći kao zaključak je sledeće: od čoveka sasvim nepoznate karijere i biografije došli smo, verujemo, do toga da prilično tačno rekonstruišemo njegov životni put. A ovaj svet je definitivno malo mesto, u kojem se na neverovatan način prepliću ljudi i poznanstva…
Glimmer
Jbt, ova priča je ladno za neki film 😀
Aleksandar Pavlovic
Film ili knjiga, ti si treći koji mi isto kaže. 🙂
Anonymous
Ovako se nisam osjećao još od kad sam kao klinac čitao Zagora, pa u najzanimljivijem trenutku piše nastavak u sledećem broju. 😀
P.S. Jeste li obavestili onog Francuza, ja mislim da će se i on obradovati. 😀
Aleksandar Pavlovic
Hahaha, sjajan komentar, hvala! Da, Francuz je obavešten i vrlo zadovoljan zbog rešavanja jedne od najvećih misterija njihovog kluba.
Anonymous
Аууу, Ацо, скидам капу!
Баш сам уживао читајући. Како сам скроловао страницу, неколико пута сам помислио да иде крај текста, али ме је сваки пут сачекало ''али то није све…'' тако да сад једва чекам наставак приче.
Филм? Ма, више од тога… то је Партизан!
Пуно поздрава
Вук, Змајево
Aleksandar Pavlovic
Hvala, Vuče! Po svemu sudeći, Lukić je bio živopisan čovek neobične biografije. Intrigantno mi je bilo što o njemu nije bilo ama baš nikakvih podataka, osim onih o jednoj odigranoj utakmici za Partizan i PSG, pa još kao prvi stranac u istoriji kluba. Kako ne probati da otkriješ ko je u pitanju? Na tragu smo da saznamo mnogo više o njemu, spletom neverovatnih okolnosti.
Anonymous
Aco prevazišao si sebe ovim tekstom i celom ovom pričom!
SVAKA ČAST, pomeraš granice!
Aleksandar Pavlovic
Hvala, ali mislim da je sama priča ta koja je najviše "zaslužna", vrlo neobična i nesvakidašnja, samo je čekala da se nekako otkrije. Hvala pre svega gospodinu Mišelu Kolaru, koji je dao taj prvi impuls i otkrio tog, tada nama nepoznatog čoveka.
Anonymous
Bravo Aco!!!
Nekoliko puta sam se naježio čitajuči tekst!
Vlado Belojevic
Doktor si Aco za sve balkanske novinare sto se istrazivackog rada tice.majstore nastavi samo tako. Ovo je vrhunska prica svaka csst brateee
Aleksandar Pavlovic
Hvala, veliki pozdrav za porodicu Belojević!