LŠ 2010/11

Trener: Aleksandar Stanojević

Partizan u Ligi šampiona 2010/11:

Cleo 12/10, Saša Ilić 12/1, Mladen Krstajić 12/0, Aleksandar Lazevski 11/0, Radosav Petrović 11/0, Marko Jovanović 10/0, Nemanja Tomić 9/1, Almami Moreira 8/1, Ivica Iliev 8/1, Ivan Stevanović 8/0, Aleksandar Davidov 8/0, Milan Smiljanić 7/0, Radiša Ilić 6/0, Vladimir Stojković 6/0, Vojislav Stanković 5/0, Mohamed Kamara 5/0, Branislav Jovanović 4/0, Marko Šćepović 4/0, Stefan Savić 4/0, Pierre Boya 4/0, Stefan Babović 4/0, Aleksandar Miljković 3/0, Miloš Bogunović 3/0, Joseph Kizito 1/0, Darko Brašanac 1/0, uz 1 autogol protivnika.

Rezultati FK Partizan u Ligi šampiona 2010/11

*****

Partizan je u ovoj evropskoj sezoni čekao dugačak put do eventualne grupne faze Lige šampiona – „crno-beli“ su imali tri runde i šest mečeva ispred sebe, kako bi se po drugi put plasirali u elitno takmičenje.

Prva prepreka bio je jermenski Pjunik. Relativno lako, Partizan je u Beogradu slavio sa 3-1, a u revanšu sa 1-0, golom Klea. U trećem kolu kvalifikacija, čekao nas je Helsinki, nešto kvalitetniji rival. Opet je prva utakmica igrana u Humskoj ulici, a Partizan je već u prvom poluvremenu, golovima Ilieva i Saše Ilića, vodio sa 2-0. Tačku na meč opet stavlja sjajni Brazilac Kleo, prelepim golom iz daljine, za konačnih 3-0.

Revanš u Finskoj protekao je bez većih problema. Opet je centralna figura bio Kleo, koji je dva puta savladao golmana Helsinkija, a jedini, premda atraktivan gol za domaće, postigao je Mohamed Medo Kamara, kojem će to biti preporuka da ubrzo potpiše za Partizan…

Stvari su postale ozbiljne – Liga šampiona bila je na dva meća daleko od Partizana. Žreb nas je spojio sa Anderlehtom. Ugledan i veliki klub, stigao je u Beograd, da pred punim Stadionom Partizana opravda svoj renome. Posle 0-0 u prvom delu igre, početkom drugog poluvremena nastaje uragan. Belgijski prvak dolazi u prednost golom Žilea, ali Kleo, posle majstorske asistencije Saše Ilića izjednačava rezultat. Samo sedam minuta kasnije, dešava se erupcija na Topčiderskom brdu – defanzivac Anderlehta, Jan Lecjaks, zakucava loptu u sopstvenu mrežu, i Partizan vodi  sa 2-1! Nažalost, slavlje traje samo par minuta, jer posle neodllučne reakcije golmana Radiše Ilića, Anderleht dolazi do konačnih 2-2…

Pred meč odluke u Briselu, atmosfera među navijačima bila je kao sedam godina ranije, u Njukaslu. Neki pritajeni optimizam je provejavao kroz sve one kojima je crno-bela boja u srcu. Tako su se stvari odvijale I na terenu…makar do finiša.

Partizan je rano poveo, golom Klea (a koga bi drugog?) posle kornera. Početkom drugog poluvremena, Brazilac je opet precizan, za 2-0! Pobeda i plasman u Ligu šampiona mogli su se opipati…

Ali, Partizan ne bi bio Partizan kad ne bi skoro dobijenu utakmicu pretvorio u dramu. Najpre Lukaku smanjuje na 2-1, a Iliev propušta priliku da iz idealne pozicije zapečati sudbinu domaćih. Kazna stiže u 71. minutu, kada Žile poravnava na 2-2 i vraća utakmicu na početak…izgleda da je bilo suđeno da se ponovi Njukasl.

Produžeci ne donose promenu pa se pristupa izvođenju penala. A tada, kao da je “crno-bele” sa neba pogledao duh velikog Stjepana Bobeka, preminulog ćetiri dana ranije: Kleo je precizan i dovodi Partizan u prednost u penal-seriji. Do pred kraj poslednje serije, igrači Anderlehta dva puta šutiraju preko gola, dok njihov golman Proto brani penale Krstajiću i Davidovu. Precizni za Partizan bili su, osim Klea, Petrović i Stanković, a za Anderleht Žile i Lecjaks. Odlučujući penal izvodi Busufa, i on, poput svojih saigrača, kao da je omađijan pojavom Radiše Ilića na golu, šutira iznad prečke, za konačnih 3-2 sa penala i prolaz Partizana u Ligu šampiona, po drugi put u istoriji!

Bilo je dosta simbolike i neobičnih detalja u ovom dvomeču – Kleo se jedini od naših fudbalera upisao u strelce iz igre, Radiša Ilić nije odbranio nijedan penal ali je Partizan prošao dalje, a uz već pomenutu činjenicu da je Partizanov velikan Bobek preminuo četiri dana ranije, izdvojićemo i to da je Partizan ovaj uspeh ostvario u gradu u kojem je 11. maja 1966. zastao na korak od osvajanja zvanja evropskog prvaka…

Kleo je bio najveća snaga Partizana u kvalifikacionim utakmicama, i realno, bez njega ovaj uspeh ne bi bio ostvaren. Ekipa je, pred grupnu fazu, ojačana. Evidentno je bilo da je golman Radiša Ilić nedovoljno jaka karika, pa u senzacionalnom transferu, koji će izazvati dosta bure, dolazi bivši golman Crvene zvezde, Vladimir Stojković! Partizanu pristupaju i mladi štoper Stefan Savić, već pomenuti Kamara iz Heksinkija, i povratnik Pjer Boja.

U grupnoj fazi, rivali Partizana bili su ukrajinski Šahtjor (Šahtar), londonski Arsenal i portugalska Braga. Da ne bismo redom nabrajali utakmicu po utakmicu, pomenućemo da je grupa bila prilično jaka. Arsenal su predvodile vedete kao što su Fabijanski, Sanja, Vilšer, Aršavin, Rosicki, Van Persi, Volkot, Nasri, Šamak…a na klupi je sedeo Arsen Venger. Pošto je u prvom meču u Donjecku Partizan poklekao tek u finišu, čekao nas je spektakl u našem Hramu fudbala, pred 30.000 ljudi, upravo protiv Arsenala.

Partizan je dugo držao nerešen rezultat (Aršavin i Kleo), da bi u 56. minutu ostao bez Jovanovića, zbog isključenja zbog penala. Taj jedanaesterac Stojković brani, ali do kraja Arsenal ipak dolazi do 3-1, uz promašen penal Klea u finišu.

Jedine dve utakmice u kojima se od našeg tima očekivalo više bile su one protiv Brage. Prilično bojažljiva taktika u prvoj utakmici u Portugaliji, a zatim i bled nastup u Beogradu, i dva poraza, zakucali su Partizan za četvrto mesto. Bez osvojenog boda, uz samo dva postignuta gola (oba je postigao Kleo), Partizan je završio na začelju grupe. Za razliku od prethodnog nastupa 2003.  pod Lotarom Mateusom, kada su „crno-beli“ do poslednjih trenutaka bili u igri makar za plasman u tadašnji Kup UEFA, ova kampanja Lige šampiona bila je neubedljiva. Ipak, ekipa Partizana nije nikome služila za iživljavanje i nabijanje gol-razlike, kao što će se to desiti nekoliko godina kasnije sa našim najvećim rivalom.

U najkraćem – na krilima fenomenalnog Klea Partizan je izborio plasman u Ligu šampiona, gde je bio dovoljno stabilan da ne doživljava poniženja i katastrofe, ali nedovoljno jak da ozbiljnije pomrsi račune ostalim ekipama iz svoje grupe. Ipak, ostaće u pamćenju ovo dostignuće, neke nezaboravne utakmice, a trener Stanojević, njegovi saradnici i igrači su klubu doneli ovim plasmanom zavidna finansijska sredstva. U novom milenijumu, ovo je svakako jedan od najvećih evropskih iskoraka „crno-belih“.

Najbolji strelac Partizana u ovoj evropskoj sezoni bio je Kleo, koji je postigao čak 10 golova na 12 utakmica!