LŠ / Kup UEFA 2008/09

Trener:  Slaviša Jokanović 

  Partizan u kvalifikacijama za Ligu šampiona 2008/09:

Miloš Bogunović 4/2, Lamine Diarra 4/1, Veljko Paunović 4/1, Mladen Božović 4/0, Srđa Knežević 4/0, Ivan Obradović 4/0, Nenad Đorđević 4/0, Đorđe Lazić 4/0, Antonello Juca 3/1, Ivan Stevanović 3/0, Almami Moreira 3/0, Milovan Sikimić 2/0, Dragan Čadikovski 2/0, Adem Ljajić 2/0, Radosav Petrović 2/0, Nenad Marinković 2/0, Zoran Tošić 1/1, Aleksandar Miljković 1/0, Darko Maletić 1/0, Ljubomir Fejsa 1/0.

Partizan u Kupu UEFA 2008/09:

Ivan Stevanović 6/1, Lamine Diarra 6/1, Miloš Bogunović 6/1, Zoran Tošić 6/1, Mladen Božović 6/0, Srđa Knežević 6/0, Almami Moreira 6/0, Ivan Obradović 5/0, Đorđe Lazić 5/0, Antonello Juca 5/0, Nenad Đorđević 4/0, Radosav Petrović 4/0, Ljubomir Fejsa 4/0, Veljko Paunović 4/0, Marko Jovanović 3/0, Dragan Čadikovski 2/0, Adem Ljajić 2/0, Nenad Marinković 1/0, Milan Perić 1/0, Aleksandar Miljković 1/0.

Rezultati FK Partizan u kvalifikacijama Lige šampiona 2008/09

Rezultati FK Partizan u Kupu UEFA 2008/09

*****

Na osnovu osvojene titule prvaka u sezoni 2007/08, Partizan je startovao u kvalifikacijama za Ligu šampiona, od drugog kola. Kuglice na žrebu su našem klubu u drugom kolu dodelile ekipu Intera iz Bakua, totalno nepoznatu na našem podneblju.

Naravno, očekivao se plasman Partizana u naredno kolo, ali je do njega došlo nešto teže nego što je predviđano. U prvoj utakmici u Bakuu, Partizan je već na startu poveo golom debitanta Miloša Bogunovića, ali u finišu meča domaći stižu do, pomalo iznenađujućeg, izjednačenja.

Revanš u Beogradu bio je, fudbalski rečeno, veoma „tvrd“. Partizan nikako nije uspevao da probije odbranu gostiju, sve do 61. minuta, kada je Žuka udarcem sa distance doveo Partizan u prednost. U finišu, posle stative Nenada Marinkovića, najbolje se snalazi Diara za konačnih 2-0.

U trećoj rundi kvalifikacija, Partizan je za rivala dobio Fenerbahče. Euforija među navijačima bila je na zavidnom nivou, a turskog prvaka su na terenu predvodili Roberto Karlos, Edu, Aleks i golman Demirel, a na klupi je sedeo iskusni Španac, Luis Aragones.

Utakmica je imala svoju uvertiru: u isto vreme održavala se Olimpijada u Pekingu, a selektor Srbije, Miroslav Đukić, bivši trener Partizana, odlučio je da u nacionalni tim pozove Partizanove igrače – Tošića, Fejsu i Jovanovića. Đukić se pozivao na interes srpskog fudbala i činjenicu da je nacionalni tim ispred svega, pa i klupskih obaveza. To jeste tako, ali uz malo dobre volje, mogao je izaći u susret Partizanu i makar ostaviti u Srbiji nekoga od ove trojice. Da se ne lažemo: sa fudbalskog aspekta, Olimpijada ima trećerazredni značaj u odnosu na Ligu šampiona. A Partizan je u tim kvalifikacijama predstavljao ne samo sebe već i srpski fudbal. Ipak, Đukić je ostao nem na molbe iz Partizana…

Partizan je, tako, oslabljen dočekao Fenerbahče, ali to ga nije sprečilo da već u uvodu meča priredi pravi pakao gostima. Već posle petnaest minuta bilo je 2-0 za „crno-bele“. Prvo je Veljko Paunović u mrežu sproveo centaršut Ivana Stevanovića, a četiri minuta kasnije, posle šuta Diare i odbijene lopte, Bogunović kolenom šalje odbitak u mrežu, za 2-0 i erupciju u Humskoj ulici!

Desetak minuta kasnije, Bogunović postiže još jedan gol, efektno u trku lobuje golmana Fenera, ali linijski sudija signalizira ofsajd. Bio je u pravu, ali da li bi tako postupio da je isti, minimalan ofsajd, bio pri napadu turske ekipe?

Onda na scenu stupa sudija Krejg Tomson sa pomoćnikom na istočnoj strani…u finišu poluvremena, jedno „remplovanje“ Sikimića i Aleksa, on karalteriše kao penal za Fenerbahče! Aleks je siguran, i na odmor se odlazi  „samo“ sa 2-1. U nastavku, Guiza donosi izjednačenje, ali posle ofsajda, još većeg nego što je prethodno bio onaj Bogunovićev za nesuđenih 3-0. Sudija podno istočne tribine nije dizao zastavicu. Klasična pljačka, koja je svima jasno pokazala ko mora da se plasira u grupnu fazu.

Da u pitanju nije nikakva teorija zavere, pokazao je i revanš u Istanbulu. Sudio je poznati španski sudija, Mehuto Gonzales. A u Fenerbahčeu, na klupi njegov zemljak Luis Aragones, a u napadu Guiza. Veoma jasno „pismo o namerama“ poslato od strane UEFA.

Partizan je bio jači za povratnike sa Olimpijade, od kojih su u prvih jedanaest bili Tošić i Fejsa. Poluvreme je završeno prednošću Fenerbahčea od 1-0, golom Kazima, a posle petnaest minuta nastavka, Aleks je povisio na 2-0. Nekoliko minuta kasnije, Lugano nespretno matira svog golmana Demirela, ali sudije pokazuju ofsajd Bogunovića (koji ovog puta nije postojao). Divljanje sudija se nastavlja i u revanšu…

Petnaestak minuta pre kraja, Tošić iz slobodnog udarca smanjuje na 1-2, ali za nešto više – nije bilo vremena. Partizan je bio brutalno osakaćen sudijskim odlukama u obe utakmice. Tri sporne odluke u dva meča, koje su direktno skrojile rezultat. A kada protiv sebe imate tako jaku ekipu, pa još i sudijsku trojku, šanse za uspen su minimalne.

Partizan je morao da se zadovolji prvim kolom Kupa UEFA, posle kojeg bi, u slučaju uspeha, nastavio takmičenje u grupnoj fazi. Tu nas je ćekalo jedno sasvim prijatno putovanje, u obližnji Temišvar. Nekada Politehnika, a sada FK Temišvar, usled brojnih turbulencija u klubu i borbe za ime, boje i tradiciju kluba, bio je domaćin u prvom susretu. Partizan je, uz zavidan broj svojih navijača, rešio prvi meč u svoju korist, golovima Tošića i Bogunovića, sa 2-1.

U revanšu, Partizan dolazi do minimalne pobede, prelepim golom Ivana Stevanovića. Tako su se „crno-beli“ plasirali u grupnu fazu, a vredno je da se istakne da je u revanšu u Beogradu bio prisutan veliki broj navijača Temišvara, i da su obe utakmice protekle u prijateljskom tonu i uz međusobno uvažavanje igrača oba kluba i njihovih navijača.

U Ligi Kupa UEFA, Partizan je dobio možda i najtežu grupu. Sampdoria, Sevilja, Štutgart i belgijski Standard. Tri ekipe iz „liga petice“. Igralo se po jednostrukom bod-sistemu, a počelo je porazom od Sampdorije, 1-2 u Beogradu, a popularni „Samp“ je bio predvođen Antonijom Kasanom. Utešni gol za Partizan postigao je Diara.

I do kraja takmičenja, Partizan je beležio poraz za porazom. U Štutgartu 0-2, zatim 0-1 protiv Standarda u Beogradu, pa konaćno 0-3 u Sevilji. Osim te poslednje utakmice u Sevilji, Partizan ni na jednom meču nije bio ubedljivo savladan, i u svim susretima skoro do finiša meča bio je u igri za povoljan rezultat. Ipak, presudio je nedostatak iskustva u ovakvim utakmicama, i, budimo realni – nešto slabiji igrački kadar u odnosu na rivale.

Uprkos svemu, evropska sezona nije bila razočaravajuća. Plasman Partizanau Ligu šampiona bio je sprečen očiglednim sudijskim krađama u oba meča protiv Fenerbahčea. Protiv Temišvara zabeležene su dve pobede i plasman u grupnu fazu Kupa UEFA, a onda, ekipa je bila i emotivno ispražnjena. Za razliku od nekih ranijih sezona, kada su porazi uz „četvorke“ i „petice“, pa i poneku „šesticu“, bili neizostavni deo Partizanovih evropskih gostovanja, ova sezona mogla je da znači stabilizaciju u evropskim okvirima. A već pomenuti plasman u grupe Kupa UEFA postao je, već, deo tradicije.