ARHIVA SEZONAPrvenstvo

Prvenstvo 1954/55

Tim Partizana pred utakmicu Partizan – Dinamo 3-2, 21.4.1955.

Tabela

Trener: Ileš Špic

Partizan u prvenstvu 1954/55:

Bruno Belin 24/0, Prvoslav Mihailović 23/5, Antun Herceg 20/2, Slavko Stojanović 20/0, Marko Valok 19/9, Zlatko Čajkovski 19/6, Božidar Pajević 19/1, Stjepan Bobek 18/16, Stanoje Jocić 18/5, Branko Zebec 15/1, Ranko Borozan 14/1, Čedomir Lazarević 14/0, Miodrag Jovanović 13/0, Ratko Čolić 13/0, Miloš Milutinović 11/8, Drago Hmeljina 8/3, Ljubija Arsenović 7/0, Božidar Belojević 6/0, Borko Čudović 3/0, Dragan Stanisavljević 1/0, autogol rivala: 1

Sažetak sezone

Posle svetskog prvenstva u Švajcarskoj i kraćeg odmora, Partizan je počeo pripreme za novu sezonu. Na redovnom lekarskom pregledu otkriveno je da Miloš Milutinović ima problem sa plućima. Potrebno je bilo intenzivno lečenje, promena klime, mirovanje, a on sam teško se mirio sa činjenicom da je ozbiljan bolesnik i da mu sledi duga pauza. Zalečen, vratio se fudbalu, ali to nije bio više onaj Miloš. Posle svakog sprinta zadihao bi se, borio se za vazduh. Igrao je na mahove, ali i to je bilo dovoljno za majstora fudbala njegovog kalibra.

Partizan je jesenju polusezonu odigrao po sistemu toplo-hladno. Nakon tri vezane pobede na startu šampionata usledio je niz od pet mečeva bez trijumfa. Najbolje partije pružene su u novembru kada je osvojen Kup i izvojevana pobeda u prijateljskoj utakmici protiv Honveda. Za gostovanje najboljeg mađarskog i tada jednog od najvećih evropskih timova, tog 17.novembra 1954. u Beogradu je vladalo ogromno interesovanje.

“Dok je kiša neumorno padala i napajala kapute i mantile 50.000 vlasnika, dotle je specijalna komisija uprave Stadiona merila dubinu vode na terenu. Gosti su pozdravili publiku na tribinama bacanjem cveća a vrhovna vlast na terenu blagonaklono je dala znak za početak utakmice. U uvodnim minutima meča pred golom Honveda desile su se neverovatne stvari. Lopta je pala u šesnaesterac i zaustavila se u blatu. Iz gužve Valok ju je ćušnuo ka mreži, ali ona prođe pored stative. Stadion jauknu kao nikad do tada zbog propuštene prilike. I dok je Partizan ređao i promašivao šanse, Honved je postigao prvo jedan pa drugi gol. Ipak, pred sam odlazak na odmor zatresla se i mreža mađarskog tima. Kako se dugo čekao ovaj moment. Bio je to jedan od sijaset brzih napada Partizanove navale, šutirali su sa 13-14 metara prvo Mihajlović, pa Bobek, ali lopta se uvek odbijala od nekog gostujućeg igrača odbrane, dok je konačno Valok nije spakovao u gol. Kako je krenulo drugo poluvreme tako je Partizan nastavio gde je stao pre odlaska na odmor, sa furioznim atacima ka golu Honveda i već u 46. minutu Sava Antić rutinski poravnava na 2-2. Težak teren onemogućavao je tečnu igru, ali je Partizan bio rešen da slomi protivnika. Ne pamti se, bar tako kažu statističari mađarskog tima, da je Honved ikada bio toliko u podređenoj ulozi na terenu. Pravda je konačno zadovoljena polovinom igre u nastavku. Jocić je munjevito projurio desnim krilom i zavrnuo loptu u šesnaesterac, jedno telo izvilo se iznad ostalih, jedna glava načinila je brz trzaj i lopta je završila u mreži. Bila je to glava Partizanovog centarfora Valoka. Stadion odjeknu kao majdan na kome je ispaljeno hiljadu mina. Ruke poleteše uvis. Hiljadu kišobrana ostade bez vlasnika…”

Honvedu je to bio tek drugi međunarodni poraz od osnivanja. Obe ekipe za ovu priliku pojačale su svoje redove sa dvojicom reprezentativaca, pa su tako za mađarskog prvaka igrali Tot i Kotas dok su u dresu Partizana nastupili Vujadin Boškov iz Vojvodine i Sava Antić iz BSK-a. Partizanov tim na ovoj utakmici izgledao je ovako: Stojanović, Belin, Lazarević, Čajkovski, Boškov, Pajević, Mihailović, Jocić, Valok, Bobek i Antić. Svega četiri dana kasnije, Partizan je pomalo nezainteresovano odigrao prvenstveni večiti derbi i doživeo poraz od 1-2, da bi nakon nedelju dana ubedljivo slavio nad Crvenom zvezdom u finalu Kupa. Novi osvajač Kupa maršala Tita polusezonu je završio ubedljivim prvenstvenim porazom od BSK-a i plasmanom na tek sedmo mesto.

Tokom zimske pauze Partizan se pripremao u zapadnoj Evropi gde je odigrao deset prijateljskih utakmica i zabeležio sedam pobeda, jedan remi i dva poraza. Sportov izveštač sa turneje bio je Boba Mihailović koji je bio pun utisaka:

“Protiv Rapida igralo se odlično, pobedili smo sa 3-2, protiv Njuels Old Bojsa igrali smo kao nikad do sada i razbili ih… a u Karlsrueu, da smo tri dana igrali ne bi dali gol…”

TuS Nojndorf – Partizan 2-2 u Koblencu, 09.01.1955.
Foto: privatna arhiva Thomas Hardt

Partizanova polutka osvrnula se i na novu poziciju Branka Zebeca u timu: “Igrao je izvrsno, oštar je, staložen, brz. Odlično se snašao u dresu sa brojem 5 na leđima. Još se nije navikao na lopte koje dolaze sa strane, ali se može vrlo brzo razviti u reprezentativnog centarhalfa.” Inače Branko Zebec je silom prilika prekomandovan u odbranu jer se Minda Jovanović povredio u meču protiv Austrije.

“Ako prilike u timu zahtevaju, igraću i beka, halfa pa čak i golmana”, izjavio je Zebec.

Prolećni deo šampionata Partizan je počeo furiozno, u prvih pet kola ostvaren je maksimalan učinak uz postignuta čak 23 gola, i primakao se vodećem Hajduku uoči međusobnog duela na stadionu JNA na svega 4 boda. Ipak, u tom meču Splićani su slavili minimalnim rezultatom nakon čega je Partizan bukvalno otaljao preostalih sedam prvenstvenih utakmica. Partizan je šampionat završio na petom mestu a zanimljivu izjavu dao je trener reprezentacije Moša Marijanović uoči gostovanja Jugoslavije u Torinu, upitan od strane novinara s kojim timom će se suprotstaviti Italijanima: “Kostur – tim Partizana. Važna je činjenica da imamo jednu uigranu celinu, koja će se dopuniti sa nekoliko igrača.”

Tog 29. maja Jugoslavija je razorila Italijane na stadionu Komunale sa 4-0, a epitet igrača utakmice ubedljivo je poneo Branko Zebec strelac jednog i asistent još dva gola našeg državnog tima.

Što se tiče Partizana, iako je završio na petom mestu, on je na kraju te sezone dobio poziv eminentnog francuskog lista “L ekip” da bude jedan od 16 učesnika prvog Kupa evropskih šampiona, iako nije bio aktuelni šampion. Ipak, znalo se koja je ekipa najbolja, i koja igra najatraktivniji i najkvalitetniji fudbal. Pošto i danas kruže svakakve novokomponovane “istine”, da je Partizan taj poziv dobio “po državnoj (partijskoj, režimskoj) liniji”, dovoljno je znati da od šesnaest učesnika čak njih osam u prethodnoj sezoni nisu bili prvaci svojih zemalja (Rapid, MTK – tada Vereš Lobogo, PSV, Sporting, Sarbriken, Hibernian, Servet i Partizan). Verovatno je i preostalih sedam klubova bilo pozvano po partijskoj liniji, a ne po pozivu uglednog francuskog lista…ipak, Kupom šampiona ćemo se ozbiljno, i mnogo detaljnije baviti u evropskoj sezoni 1955/56.

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *