Prvenstvo 2009/10

Tabela

 

Treneri: Slaviša Jokanović (do 05.9.2009.  ), Goran Stevanović (07.9.2009. do 16.4.2010.), Aleksandar Stanojević (16.4.2010. pa do kraja sezone)

Partizan u prvenstvu 2009/10: 

Lamine Diarra 29/14, Nemanja Tomić 29/2, Cleo 27/14, Almami Moreira 28/3, Marko Lomić 25/3, Mladen Božović 25/0, Radosav Petrović 24/7, Brana Ilić 23/3, Srđa Knežević 23/0, Mladen Krstajić 22/2, Ljubomir Fejsa 20/2, Marko Jovanović 17/1, Aleksandar Davidov 15/3, Adem Ljajić 14/4, Saša Ilić 14/3, Nenad Đorđević 14/0, Branislav Jovanović 13/0, Siniša Stevanović 11/0, Vojislav Stanković 10/0, Miloš Bogunović 8/0, Roberto Washington 7/0, Aleksandar Radosavljević 5/0, Predrag Mijić 4/0, Goran Gavrančić 3/0, Rajko Brežančić 3/0, Nikola Vujović 3/0, Radenko Kamberović 3/0, Darko Brašanac 3/0, Ivan Obradović 2/1, uz 1 autogol protivnika.

Rezultati FK Partizan u prvenstvu 2009/10

Sažetak sezone

Posle druge uzastopne titule prvaka Srbije, pred Partizanom je u ovoj sezoni bio novi pokušaj proboja u Ligu šampiona, kao i novo takmičenje u domaćem prvenstvu i kupu. Na klupi, bar na početku sezone, nije bilo izmena, niti je bilo razloga. Slaviša Jokanović je predvodio Partizan kao šef stručnog štaba.

Igrački kadar se donekle promenio u odnosu na kraj sezone 2008/09: bek Ivan Stevanović je potpisao za Sošo, a na njegovo mesto je, iz Teleoptika, došao njegov prezimenjak Siniša. Brazilac Žuka je otišao u La Korunju, Najveća „bomba“ prelaznog roka bio je prelazak brazilskog napadača Klea, direktno iz Crvene zvezde. Bio je to prvi direktni prelazak iz Crvene zvezde u Partizan posle leta 1988, kada je Goran Milojević razdužio crveno-beli dres i prešao na lepšu stranu Topčidera. Zatim, iz Koblenca se vratio levi bek Marko Lomić, a iz Napretka je stigao defanzivni vezni igrač, Branislav Jovanović. Još jedno veliko pojačanje bio je povratak Mladena Krstajića u Partizan, posle devet godina boravka u Bundesligi.

Dalji tok sezone određen je još i pre početka šampionata. Naime, u kvalifikacijama za Ligu šampiona, Partizan je prvo bez problema deklasirao u dva meča Ril iz Velsa (4-0 u gostima, 8-0 u Beogradu), upisavši rekordnu evropsku pobedu. U trećem kolu, usledio je poraz od kiparskog Apoela od 0-2, a minimalna pobeda u revanšu, golom Moreire, nije bila dovoljna za prolaz dalje, pa su se „crno-beli“ morali zadovoljiti borbom za Ligu Evrope. Već tada je počelo unošenje nemira u ekipu, uz zahteve vrha kluba, predvođenog predsednikom Đurićem, za smenom Slaviše Jokanovića. Od ranije su postojale nesuglasice između „mlade struje“ (Mirković i Petrić kao članovi uprave, Ivan Tomić kao sportski direktor), koja je donela neke nove i pozitivne vetrove u Humsku ulicu, i Dragana Đurića kao predsednika kluba i svih onih koji su bili uz njega. Pošto je Slaviša Jokanović bio deo te „mlade ekipe“, jasno je odakle su dolazila ta rovarenja protiv njega. Ni plasman u Ligu Evrope, preko slovačke Žiline, nije sačuvao Jokanovića na klupi, pa je posle tri kola u prvenstvu i remija u Ivanjici, bio prinuđen da napusti klupu Partizana. Eliminacija od Apoela i, pazite sad, „ružna igra“, bili su glavni razlozi za smenu. U kampanju protiv njega uključili su se pojedini mediji, a nažalost i dobar deo navijača, ali se Jokanović, uprkos svemu, na gospodski način rastao sa klubom. Bilo je jasno da je ekipa bivših asova u klupskom vrhu izgubila bitku, a do kraja jeseni je u klubu ostao samo Ivan Tomić, kao sportski direktor, da bi zatim i on napustio funkciju.

Novi trener, početkom septembra, postaje Goran Stevanović, bivši as Partizana i dotadašnji Jokanovićev asistent. Na početku svog mandata i on je zabeležio dva remija (Čukarički i Spartak), ali u svim ostalim mečevima do pred kraj jeseni, Partizan je ostvario pobede pod njegovim vođstvom. Posebno je bila bitna pobeda u „večitom derbiju“ na Zvezdinom stadionu, kada je Partizan slavio sa 2-1. Poveli su „crno-beli“ golom Diare na početku, ali je pred kraj poluvremena Srđa Knežević postigao autogol. Isti igrač, početkom drugog poluvremena, namerno gazi napadača Crvene zvezde Lekića i zasluženo dobija crveni karton. Ipak, uprkos svim predviđanjima, Partizan sa igračem manje, posle fenomenalnog pogotka Klea, dolazi do vredne pobede!

Ovaj utisak je pokvaren krajem jeseni, kada je Partizan, u poslednjem meču, remizirao protiv Mladog radnika. „Crno-beli“ su završili prvi deo sezone na drugom mestu, iza Crvene zvezde, koja je čak šest puta svoje protivnike pobeđivala sa minimalnih 1-0, uz povremene sporne sudijske odluke.

Istovremeno, u Kupu Srbije, Partizan je obezbedio polufinale, na proleće, a u Ligi Evrope je zabeležio pet poraza i jednu pobedu, na kraju takmičenja, protiv Šahtjora.

U zimskoj pauzi desilo se nekoliko transfera. Ekipu su napustili Nenad Đorđević, Goran Gavrančić, Adem Ljajić i Miloš Bogunović, dok je bek Ivan Obradović još krajem avgusta napustio „crno-bele“.

Novi članovi Partizana postali su štoper Vojislav Stanković (došao iz OFK Beograda), vezni igrač Aleksandar Davidov (kulski Hajduk), krilo Predrag Mijić (Spartak) i bek Radenko Kamberović (Sevojno). Najveće pojačanje bio je povratak dugogodišnjeg kapitena Saše Ilića, posle pet godina njegovog boravka u inostranstvu.

Partizan je moćno počeo novu polusezonu, ubedljivo savladavši Borac u Čačku sa 3-0. Ali, već u narednom kolu desio se kiks – uprkos inicijativi, ostvaren je samo remi protiv Javora. Crvena zvezda je i dalje bila na prvom mestu, ostvarujući minimalne pobede od 1-0 i 2-1. U 20. kolu bili smo svedoci nečega što će, koju godinu kasnije, postati zaštitni znak domaćeg prvenstva – besramno forsiranje Crvene zvezde, preko skandaloznih sudijskih odluka. Naime, u tom kolu, Partizan je u Novom Sadu, savladao Vojvodibnu sa 2-1, golovima Klea, a Crvena zvezda je dočekala Smederevo, uz tv prenos. Tako je i najšira javnost bila upoznata sa sramnim suđenjem lika koji se odaziva na ime Majo Vujović. Napadač Zvezde Kadu simulira prekršaj i baca se kao u bazen prilikom jednog od napada svog tima, a umesto žutog kartona, biva nagrađen penalom za Zvezdu! Nešto kasnije, ubilački start golmana Zvezde Stamenkovića nad jednim od napadača Smedereva (nogama u grudi) nije sankcionisan ni žutim kartonom! Pomenuti Majo će, nekoliko godina kasnije, na jednom od „večitih derbija“, dočekati svojih pet minuta „slave“ i u saradnji sa svojim asistentima direktno uticati na rezultat. Naravno, u korist svoje crveno-bele ljubavi…

Već u narednom kolu usledila su nova i stresna dešavanja. Partizan je gostovao na Karaburmi, ekipi BSK-a iz Borče. U prilično slaboj utakmici, Partizan je rano poveo a u finišu domaći dolaze do izjednačenja. Sve je išlo ka remiju i opraštanju od snova o tituli prvaka, a onda je Marko Jovanović, golom u nadoknadi, doneo bodove „crno-belima“ i ostavio ih u trci za prvo mesto. Pokazaće se da je ovo bio možda i prelomni trenutak sezone. Ili bar, prvi…

Ipak, u samo četiri dana, desila su se dva rezultata koja su odredila sudbinu Gorana Stevanovića na klupi „parnog valjka“. Prvo je zabeležen remi u Jagodini od 0-0, uz brojne nerealizovane prilike, a četiri dana kasnije, Partizan neočekivano lako gubi u polufinalu kupa na svom terenu od Vojvodine, rezultatom 1-3. Stevanović podnosi ostavku a Partizan očekuje trećeg trenera za samo devet meseci, u jednoj istoj sezoni! Sasvim neočekivano, makar za šire krugove, na to mesto dolazi Aleksandar Stanojević, svojevremeno asistent u Partizanovom stručnom štabu i nekadašnji igrač Partizana.

Partizan pobeđuje ekipu Rada sa 2-1, ali i dalje kaska dva boda za Crvenom zvezdom. Međutim, u narednom, 25. kolu, desiće se i drugi prelomni momenat ovog prvenstva. Partizan je savladao Napredak u Kruševcu sa minimalnih 1-0, a prava senzacija se desila na Stadionu Crvene zvezde. Ipak, uvertira za ovu senzaciju desila se deset dana ranije. Zbog obraćuna vatrenim oružjem na severnoj tribini Zvezdinog stadiopna tokom polufinala kupa, između Crvene zvezde i OFK Beograda, Crvenoj zvezdi je izrečena kazna od tri utakmice bez publike na sopstvenom terenu. Sigurno je da je i to uticalo da u 25. kolu „crveno-beli“ pokleknu protiv Javora i dožive poraz od 0-1, koji ih je gurnuo na drugo mesto, a Partizanu otvorio put ka tituli prvaka!

Partizan je, posle još dve pobede (Metalac i Smederevo) ušao derbi protiv Zvezde sa prednošću na tabeli od jednog boda. Bilo je jasno da će pobednik ove utakmice na kraju i postati državni prvak. „Crno-beli“ slave prelepim golom Radosava Petrovića u drugom poluvremenu, i stiču nedostižnu prednost, koja će se na kraju uvećati na sedam bodova! U ovom „većitom derbiju“ Crvena zvezda nije imala šut u okvir Partizanovog gola i to sve govori…

Bio je to prvi put da je Partizan osvojio titulu državnog prvaka a da na kraju jesenjeg dela nije bio na prvom mestu! Partizan je „prišio“ 22. zvezdicu za osvajača šampionata a kuriozitet je da je to ostvario tako što je prethodno smenio svoja dva trenera, možemo slobodno reći, bez preterano velikih razloga. Iako je Aleksandar Stanojević taj koji je pobedama u finišu učvrstio put ka tituli prvaka, nepravedno bi bilo ne pomenuti Slavišu Jokanovića i posebno Gorana Stevanovića, koji su marljivo sa ekipom skupljali bodove. A onda, pred kraj, naš najveći rival se „samoubio“, što okolnostima van terena, što kiksevima u finišu šampionata.

Posle toliko vremena, utisak je da je u ovoj sezoni Crvena zvezda, uprkos slabijem igračkom kadru od Partizana, nekako na silu figurirala kao glavni kandidat za prvaka. Partizan je pobedio u oba derbija, a u onom prvom u jesen 2009, slavio je čak i sa igračem manje na terenu! Jedini gol za Crvenu zvezdu u dva meča protiv Partizana bio je, ustvari, autogol Partizanovog igrača Kneževića. Toliko o međusobnim mečevima najvećih rivala u ovoj sezoni.

Zvezdino bitisanje na prvom mestu tokom većeg dela sezone bilo je i te kako nategnuto, a opisali smo samo one najdrastičnije sudijske odluke u korist našeg rivala. Partizan je, nema sumnje, imao kvalitetniji tim, a da li je do cilja morao da dođe promenivši tri trenera u sezoni, ostaje za diskusije među navijačima…

Najviše utakmica za Partizan u ovom prvenstvu odigrali su Nemanja Tomić i Lamin Diara, po 29, a Diara i Kleo bili su najbolji strelci našeg kluba, postigavši po 14 golova. Zanimljivo je da je Diara otvorio i zatvorio prvenstvenu sezonu het-trikom. Naime, po tri gola dao je u prvom kolu protiv čačanskog Borca, i u poslednjem, protiv požarevačkog Mladog Radnika.