U sezoni 1990/91 vratili smo se kakvoj-takvoj tradiciji. iako Partizan nije bio poznat po tankim prugama na rukavima (mada je bilo i takvih slučajeva, sezone 1966 i finale na Hejselu npr, kao i 1974), to je švajcarsku firmu „Vocado“ bar malo opralo nakon sramne debitantske sezone. Očigledno se radilo o nekoj vrsti saveta i upozorenja da je Partizan ipak jedan ozbiljan klub, čiji su dresovi ogledalo istog, te da ako žele da se sprdaju mogu komotno da se teraju u tri lepe…
U te dve sezone (1990/91 i 1991/92) promenio se samo logo generalnog sponzora, firme AIWA, a dres je ostao isti.
A u sezoni 1992/93 počinje agonija. Nemogućnost poslovanja, sankcije, besparica… rezultirale su i raznoraznim dresovima koje smo sklepali kako smo stigli. Prvo je nošen dres bez imena proizvođača, promovisan na derbiju u komšiluku, Kasnije tokom te sezone, od januara 1993, najčešće smo nosili dresove “Admiral” bez reklame a kasnije i sa reklamom “Dafiment banke”. Negde u sred jesenje polusezone 1993/94 stigao nam je kontigent belih “Diadora” dresova, a u proleće i prugastih „Masita“ dresova. Ipak, pošto su bili samo privremeno rešenje, nećemo ih ovde predstavljati.
Početkom 1994/95 opet lutamo. Koristimo dresove bez imena proizvođača, prugaste. I najzad, u septembru 1994. dobijamo novog “tehničkog sponzora”. Solidni japanski “Asics” i njihove dve garniture. Crno-bela i bela. Dizajn veoma sličan prethodnom “Admiralu”, raspored pruga se promenio i to je to. Tu sezonu osim gubitka oba trofeja, besramnoj krađi od strane zvezdinih babaroga u gotovo svim derbijima, pamtićemo i po dresovima sa ogromnom GOMA reklamom.
Dolazimo do sezone 1996/97. Po prvi put u istoriji Partizan oblači čuveni “Nike”. Iako su po meni ti dresovi bezrazložno izvikani i na ceni, mora se priznati da je to ipak bio veliki trenutak. Naći se u društvu velikana koje “Nike” oblači u to vreme, bilo je jako pohvalno. Nike nam je napravio 5 garnitura dresova za tu sezonu. Kao generalni sponzor pojavljuje se OKI. Standardni crno-beli koji se vizuelno malo po čemu razlikovao od prethodnog (nešto deblje pruge) ako izuzmemo hologram aplikacije Partizan po celom dresu kao i brendirani dres Ivice Kralja sa njegovim prezimenom. Ipak, počelo je sa dresom čiji je dizajn isti kao tadašnji dres Minhena 1860, samo u našim crno-belim bojama. Dres je nošen uglavnom na nekoliko prvenstvenih utakmica u sezoni 1996/97, u jesenjem delu.
Naredne 1997/98 “Nike” je napravio i dve garniture bordo-plavih dresova. Prva, koja nikada nije nošena bila je identična nasem primarnom crno-belom dresu iz te godine. Nešto svetlija varijanta bordo boje u kombinaciji sa plavom. Druga koja je nošena dva puta na zvaničnim utakmicama te godine bila je identična “Minhen 1860” dresu – tamno plava, gotovo teget, u kombinaciji sa bordo bojom.
Zatim, dolazimo i do 1998/99. Još uvek “Nike”, ali sada sa generalnim sponzorom Verano motors / Peugeot. Sjajna ekipa, sjajna igra i fenomenalni dresovi. Iako se nekima nisu svideli, bili su zaista originalni. Niti jedan tim te godine nije nosio takve dresove. Beli sa 5 prugica preko stomaka i leđa, ne i sa strane, ne i na rukavima. Iako ne toliko tradicionalni, sigurno originalni i zanimljivi dresovi. Imali su i plave detalje na rukavu i kragni. Takođe su napravljene 2 garniture. Identičan dizajn samo su boje rezervnog dresa bile bordo-plave.
Sledi 1999/2000. Nakon rata i naše “pobede” nad NATO paktom, “Nike” je raskinuo saradnju sa Partizanom. Njihove dresove nosili smo još jesenju polusezonu 1999/00. Drugi deo te sezone, u nemogućnosti angažovanja neke kvalitetnije strane firme usled sankcija, opremom nas je snabdeo NAAI. Domaća firma čiju su opremu uglavnom nosile ostale prvoligaške i drugoligaške ekipe svoj najveći uspeh je imala u tih par meseci napravivsi nam pregršt, hajde da kažemo neozbiljnih dresova.
Osim crno-belog, jednom je nošen i crveno-plavi (protiv Čuke, a koga drugog) sa sve belim (?) stucnama. Tu je bila i skroz bela garnitura koju smo nosili pred kraj sezone (možda i najpristojnija garnitura), kao i nesrećna crna protiv C. zvezde na njihovom terenu.
Dare
Nevezano za temu o dresovima….
https://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/radio-beograd-1/1509235/sportski-spomenar.html
Ovo je link sa audio zapisom emisije Radio Beograd, Sportski spomenar, a gost je bio Miloš Vidović (rođ.1948) naš nekadašnji igrač (1965-69), kasnije poznati igrač FK Proletera iz Zrenjanina. Nije ostavio neki zapaženi trag u Partizanu, ali čovek sa neverovatnom memorijom i dan danas. Dobar deo emisije pričao je o našem klubu. Neke stvari sam sad čuo prvi put od njega, npr.da smo imali prostorije kluba na Terazijama, gde je bio bioskop Beograd, ili kraj 60ih, kup utakmica sa Hajdukom, posle našeg postignutog gola, publika uleće u teren sa juga i istoka….ko su prvi fud.menadžeri u jug.fudbalu, kraj 60ih…dalje priča o jugos.fudbalu toga vremena… anegdote itd.
Vrlo dobra emisija.
Pozdrav!