Najnovije
LE 2016/17
Blog

Hajde da razgovaramo o Toletu

-

  Svedoci smo verovatno najneregularnijeg takmičenja od kako se na teritoriji Srbije kotrlja fudbalska lopta. Kao odgovor na rekordnih 12 penala na 34 odigrane prvenstvene utakmice, kao i šest utakmica na kojima su ,,otvarali“ protivnike koji su ostajali sa igračem manje na terenu, navijači fudbalskog kluba iz komšiluka najčešće pominju ,,Tadićeve rukave“ (?!) i ,,Toletove titule“, ciljajući valjda na niz od šest uzastopnih šampionata koje je Partizan osvojio u periodu od 2007/08 do 2012/13. Da li ovakva poređenja imaju ikakvo utemeljenje u realnosti ili je u pitanju još jedna maderaška izmišljotina, koja je dobila na težini samo zato što se ponavlja agresivno i u nedogled?

  Ovoga puta nemamo želju da ulazimo u objektivnu analizu kvaliteta tadašnjih timova (da li je Jovetiću, Tošiću, Moreiri i Raći Petroviću zaista bila neophodna nečija pomoć da bi u borbi za titulu savladali nekog Lekića, Ignjatijevića, Džefa Silvu  ,,Gumu“ Bogdanovića?), nemamo nameru da naglašavamo bilans međusobnih susreta, (ne)uspehe koja su dva kluba zabeležila u Evropi ili korelaciju između tih rezultata i finansijske podrške koje su klubovi imali od države (u vreme kad je ,,Tadić zavrtao rukave“ Zvezda je od Gazproma dobila najveći sponzorski ugovor u istoriji domaćeg sporta, zaslugom tadašnje vladajuće koalicije DS-SPS), niti ćemo se baviti periodom posle Karadžića (a mogli bismo, na primer, o dva penala na jednoj utakmici za Zvezdu protiv Partizana ili o penalu za Vojvodinu protiv Partizana zbog faula na 18 metara!).

  Ovaj tekst će ponuditi pregled sudijskih odluka zabeleženih tokom sezona u kojima komšije tvrde da su bile izložene ,,teroru Tomislava Karadžića“.

2012/13

  Krenimo od poslednje godine ,,Toletove strahovlade“, kulminacije ,,nepravde“ i poziva na Kalčopoli u ,,srpBskom stopalošutu“. Partizan je tokom celog ovog prvenstva izveo samo dva penala – golman Stojković je je sa bele tačke postigao naš šesti gol protiv BSK-a iz Borče u 1. kolu, dok se Sale Ilić upisao u strelce u drugom minutu utakmice u Ivanjici, posle oštrog starta štopera Javora nad Brašancem. Protiv Partizana jedini penal je izveo Hajduk iz Kule u 5. kolu na Stadionu JNA.

  Partizan je imao 3 isključenja, a 4 puta su crvene kartone dobili igrači rivala, uključujući i isključenje Maksimovića u 94. minutu 144. derbija, koji je nekoliko minuta ranije iz slobodnog udarca rešio Miloš Zeka Jojić.

  Kada je o našim pravdoljubivim i prepoštenim komšijama reč, odnos isključenja te sezone je bio 8-3 u njihovu korist, uključujući i 6 crvenih kartona koje su njihovi protivnici dobili pri još uvek aktivnom rezultatu. Najdrastičniji primer sudijske pristrasnosti viđen je u Užicu, gde je svoju pravdu sproveo legendarni ,,Drugar s mora“ – Majo Vujović. Užička Sloboda je do 83. minuta vodila 1-0, da bi posle sumnjivog isključenja domaćeg igrača, komšije napravile ,,spektakularan preokret“ i došle do sva tri boda.

  Tri penala su te sezone svirana za komšije i sva tri je uspešno izveo Milijaš (Rad 1-1 na Banjici uz igrača više, OFK 1-0, Spartak 4-1). Jedini penal za protivnike naših najvećih rivala izveo je Abubakar Oumaru (tada u dresu Vojvodine) na revijalnoj utakmici odigranoj u poslednjem kolu šampionata.

Simbolično, po više osnova…

2011/12

  U ovoj sezoni je odigrano 30 prvenstvenih kola a Partizan je osvojio titulu sa 12 bodova prednosti. Penali i isključenja su zabeleženi na po 6 utakmica večitih rivala. 
  Partizan je u ligi izveo 5 penala (Tomić 2, Vukić 3) a od tri Vukićeva penala jedan je bio promašaj, a naši protivnici su izveli jedan penal u sezoni. Tri utakmice je naš tim završio sa igračem više (Novi Pazar u Beogradu, gostovanje u Kuli i Vojvodina u Beogradu). Pomalo zaboravljeni reprezentativac Centralnoafričke republike, David Manga, isključen je u 45. minutu poslednjeg kola prvenstva, ali je Partizan na tom meču protiv Metalca ipak slavio rezultatom 1-0 i na ,,glamurozan“ način proslavio titulu bez prisustva publike!!!
  Komšije su u ovoj sezoni izvele 6 kaznenih udaraca i dali pet golova (četiri je realizovao Kadu a jedan Evandro). Evandro je promašio jedan penal, upravo protiv Partizana, kada je lopta udarila našeg Rnića u butinu! Jedini penal protiv komšija šutirao je Spartak u 1. kolu. Na ovoj utakmici su viđena isključenja igrača oba tima a FKCZ je dve utakmice ove sezone završila sa igračem više na terenu. 
Ni izmišljeni penal, ni divljanje sa severa, nisu im mogli ništa – Zvonimir Vukić
2010/11
  Sezona u kojoj je Partizan, predvođen Aleksandrom Stanojevićem, osvojio ,,duplu krunu“ i drugi put u klupskoj istoriji igrao grupnu fazu Lige šampiona. Prvenstvo smo direktno rešili sa dve minimalne pobede u derbijima i posle toga, za ozbiljne ljude, ništa ne bi smelo da bude sporno. 
  Za Partizan je suđeno 5 penala od kojih su tri realizovana (Raća Petrović je tri puta bio siguran sa bele tačke – Jagodina na JNA 3-0, Kula 4-0, Subotica 2-1), dva penala su promašili Petrović u Ivanjici (1-1) i Iliev u Humskoj protiv Čukaričkog (4-0), a zanimljivo je da su ove sezone igrači Spartaka i Vojvodine u prvenstvu više puta izvodili penale od Partizana!
  U korist Zvezde svirana su 3 penala od kojih su dva realizovali Evandro protiv Čukaričkog i Kadu protiv Smedereva (jedini gol na utakmici), a neuspešan je bio Kaluđerović u Jagodini.
  Sezona 2010/11 se pamti i po kontroverznom i mnogo puta pominjanom finalu Kupa sa Vojvodinom. Bila je to jedna, po mnogo čemu, mučna utakmica koja je kasnila, koja je bila nabijena tenzijom (Kan Kan, Milinković, koškanja igrača…) i koja nikada nije završena. ,,Slaninari“ i njihovi beogradski mentori neće propustiti priliku da pomenu da je drugi gol Partizana Vukić postigao sa bele tačke. Ono čega se verovatno ne sećaju je to da je svoj jedini gol Vojvodina postigla iz ofsajda, u kojem su prilikom prekida bili i Trajković i strelac Mojsov. Kao i to da je utakmica kasnila više od pola sata upravo voljom Vojvodine, koja je bezrazložno odbijala da izađe na teren u predviđeno vreme. 
  A u ekipi sa druge strane Brda, kod naših komšija, opet je bilo šale i komike. Gostovanje Zvezde u Smederevu je upamćeno po inovaciji fudbalskih pravila – naime, kada igrač Zvezde rukom na liniji spreči da lopta uđe u njegov gol, to nije penal. 
Eliminisali Anderleht i ušli u Ligu šampiona – da li je i ovo ,,Tole namestio“?
2009/10
  Ovu sezonu Partizan je završio veoma ubedljivo – neporažen, sa svega 14 primljenih golova u ligi i sa pobedama u oba ,,večita derbija“. I ova titula je čista kao suza, jer ju je prelomio baš trijumf u 138. derbiju.  Tu odlučujuću utakmicu pamtimo po prelepom lob udarcu Raće Petrovića, kao i činjenici da naše komšije za 90 minuta igre nisu uputile ni jedan jedini udarac ka golu Mladena Božovića. 
  Prethodni 137. derbi, odigran u jesen te sezone, ostao je upamćen po pobedi ,,crno-belih“ u gostima od 2-1, iako je Partizan čitavo poluvreme igrao sa igračem manje (opravdano isključen Knežević)! Takođe, bek komšija Ignjatijević je u svom šesnaestercu zaustavio loptu rukom posle jednog napada Partizana, ali su sudije ostale verne tradiciji da se penal za Partizan u derbiju ne svira ni u slučaju, ne daj Bože, ubistva u kaznenom prostoru. 
  Kao i prethodne 2008/09, Partizan je u prvenstvu izveo samo dva jedanaesterca, ali je ovog puta oba puta sa bele tačke bio precizan Cleo. Komšije  i njihova NS ispostava su u ovom prvenstvu imali mnogo više penala – osam (Cz), odnosno 7 (Vojvodina). 
  Cleo je šutirao penale  i u četvrtfinalu kupa protiv Jagodine, kao i na evropskim utakmicama protiv Rila i Žiline, ali nadamo se da ove kaznene udarce komšije neće dovesti u pitanje i pripisati nadljudskim moćima Tomislava Karadžića. 
  Interesantno je analizirati gde je ove sezone Partizan ispustio bodove. Među šest naših remija su i obe utakmice sa Javorom iz Ivanjice, koji u maderaškim bajkama važi za jedan od klubova sa kojima Partizan igra ,,prijateljske utakmice“ i ima unapred garantovane bodove. 
  Kada su prepodobne komšije u pitanju, nezaboravan je momenat sa njihove utakmice protiv Smedereva u Beogradu, kada je napadač Zvezde Kadu prvo sebi dao for rukom u šesnaestercu gostiju, a onda se bacio, bez ikakvog kontakta sa igračem Smedereva. Za legendarnog Maja Vujovića to je bilo dovoljno da dosudi penal za Zvezdu!
Trener Stanojević sa igračima – pobeđivao i u komšiluku
2008/09
  Ovo je sezona u kojoj je Slaviša Jokanović vodio naš klub do druge uzastopne ,,duple krune“. Oba svoja penala u prvenstvu igrači Partizana su promašili.
  Sezonu pamtimo po tome što je najveći rival ispao u polufinalu Kupa Srbije od S(t)evojna, a u prvenstvu smo mu naneli dva slatka poraza. Na kraju sezone Zvezda je završila tek treća, razlika u bodovima bila je +21 za Partizan, pa zaista treba imati obraz debljine traktorske gume ili dosije u specijalnoj ustanovi pa tvrditi kako je u ovoj sezoni Zvezda bila bolja, ali oštećena.

  Treći poraz na derbiju igrači Zvezde su izbegli samo zahvaljujući sudiji Dragomiru Stankoviću, koji nije priznao potpuno regularan gol Miloša Bogunovića. Pravdu je u petom minutu nadoknade, bukvalno poslednjim udarcem na gol, zadovoljio Almami Moreira.

  Za komšije je svirano 7 penala, od kojih su pet iskoristili dok je Vojvodina ove sezone imala čak 10 penala u svoju korist.

Iz Zvezde su zvali ,,eksperte sa ETF-a“ da dokažu da ovo nije bio gol

2007/08
  U ovoj sezoni Partizan je izveo ,,rekordnih“ 7 kaznenih udaraca, od toga šest uspešno. C.zvezda i Vojvodina su sa bele tačke šutirali 5, odnosno 4 puta. Protivnici sva tri kluba koji su se borili za titulu izveli su po 3 penala.

  Ovu turbulentnu sezonu su najviše obeleželi neredi u Mostaru, zbog kojih je uprkos zbirnoj pobedi nad Zrinjskim od 11-1 Partizan izbačen iz Evrope. 

  Sezonu pamtimo i po trijumfu 3-2 u polufinalu kupa (Diara 2, Jovetić) te poništenom golu Nenada Milijaša na istoj utakmici. Ovo je jedina sporna ,,derbi situacija“ na štetu Crvene zvezde koju većina aktivnih fudbalskih navijača pamti. Dakle, ,,pasivni ofsajd Milijaša“ koji komšije toliko vole da pominju, uopšte se nije desio u ,,Toletovim“ prvenstvenim susretima. U pitanju je Kup Srbije, utakmica odigrana 16. aprila 2008. godine. 
  Da rezimiramo, u periodu tokom kojeg je na čelu FSS bio Tomislav Karadžić, Partizan je na 186 prvenstvenih utakmica izveo 23 penala, FKCZ 32 a Vojvodina čak 42! Uporedite ovaj broj sa (za sada) 12 izvedenih penala Zvezde samo u sezoni 2016/17!

  
Sve situacije koje smo naveli su uredno evidentirane u novinskim arhivama, a mogu se pogledati i na YouTube-u, sajtu Transfermarkt, itd. Kada ih činjenice i statistika demantuju, komšijama je naravno najlakše da beže u apstrakciju, maderašku ,,rekla-kazala-Politika-objavila“ mitologiju, i da vrte u krug praznu parolu o ,,Toletovim titulama“. 

  To je ono čuveno ,,poštenje“ koje su ugurali i u tekst klupske himne i zbog kojeg ćemo 18. marta 2018. obeležiti 23. godišnjicu od poslednjeg penala dosuđenog u korist Partizana u prvenstvenim ,,večitim derbijima“.  

  Za kraj, u tih Partizanovih šest šampionskih sezona bilans je sledeći – 8 pobeda Partizana, 3 pobede Zvezde i 3 remija!  

Za tih šest sezona, Partizan je napravio ukupnu bodovnu razliku od 64 boda, u proseku preko 10 po sezoni!

U prilogu je i samo par linkova sa najočiglednijim situacijama koje su išle u prilog našim rivalima. Da li su i to primeri ,,Toletovog terora“?

Igranje rukom odbrambenog igrača Zvezde na 137. derbiju, 2009/10, bez penala za Partizan:


C.zvezda – Smederevo 2-1, 2009/10, brutalan start golmana Cz, Stamenkovića (,,išao sam na loptu!“),. Ni faul za goste, ni karton za golmana, a sudija je – Majo Vujović:

Igranje rukom napadača Zvezde Kadua u šesnaestercu Smedereva, 2009/10, bacanje kroz vazduh i penal za Zvezdu (!?):




**************************************
 Nije svaka odluka sudija sumnjiva ili tendenciozna.  I
potpuno je logično da penala bude, i za Partizan i za Zvezdu, posebno u situacijama u kojima
igrački inferiorne ekipe parkiraju autobus u svoj šesnaesterac i sa 11
igrača ogorčeno brane svoj gol 90 minuta.  Ono
što ipak bode oči su penali ili crveni kartoni koji pomažu favoritu da
„otvori“ utakmicu, odnosno učestale greške koje se povezuju samo sa
određenim sudijama.  Dugačak
je spisak arbitara koji su „zadužili“ Partizan i dali poseban šmek
našem gradskom rivalstvu.  Nasuprot „Milijaševog pasivnog ofsajda“ stoje  Šipka,
Čokanica, Đurović, Rabrenović, Vidić, Babarogić, Filipović, Mrakić,
Grujić, Tanović, Jeknić, Stanković, Mažić, Glođović, Vujović,
Obradović…  Neverovatan niz koji će se sasvim izvesno nastaviti.
 **************************************

 Pripremila: ekipa bloga ,,Crno-bela nostalgija“
        
3 comments
  1. Дарко Лештанин
    Odgovori

    Могли би да разговарамо и о Толету да се може са вечитим извором глупости, будалаштина и лицемерја у овој земљи уопште остварити неки контакт заснован на чињеницама.Како то овде није случај наравно јер чињенице и удбашка демагогија никада и нису били на истој страни остаје нам да се "дивимо" црвеној пошасти и њиховом смислу за паранормалну акробатику.
    Иначе ако би "Толетов случај" оголели до коске видели би ренгенски снимак човека чија је једина веза са Партизаном то што је био његов председник око годину дана, као нека врста моста између председника војвођанског савеза и председника ФСС-а, а који је проглашен већим партизановцем од целог јужног копа партизановог стадиона.То је и овом осведоченом навијачу суботичког Спартака и дан данас заштитни знак.
    Чудо се душебрижници за наш фудбал из крцунове рупе нису сетили другог председника Партизана из тог периода Ненада Поповића, али како он није прстом мрднуо када је извршена пљачка, ко зна која по реду, овог народа када је Гаспром купио акције НИС-а, компаније чији је члан, и истовремено Гаспром постао главни спонзор звезданаестерског клуба, ваљда на дну крцунове рупе леже наслаге нафте док је испод травнатих површина на другим стадионима нема, други разлог стварно не знам, то им он није претерано интересантан јер је спсесовска нафтна мафија из НИС-а у саставу Шкундрић, Антић, Бајатовић, сви у управном одбору Звезде добила што је и хтела.
    Вратимо се ипак Толету и његовим "нечасним" радњама које су довеле Звезду до ивице гашења и доминације Партизана пуних 6 година.
    Тај "нечасни" човек је прво одлучио да на рачун клуба кога су разни Весићи и Лукићи довели до просјачког штапа, овај први пошто је ојадио ККЦЗ тако да се мученица касније и угасила,уплати 40 милиона динара у две рате јер клуб није имао за гориво да пошиша траву у том периоду, није могао да превезе играче на утакмицу у то далеко Севојно, исте оне које су притом јурили по аеродрому да не побегну од тог благостања а којима су навијачи лупали аутомобиле, скидали дресове и куповали шампоне.Само Бог и мрачни ходници Маракане, јер ни за струју тада нису имали,знају да ли су то вратили савезу као и кредит који је Толе одобрио за нове сијалице на рефлекторима јер старе нису задовољавале уефине стандарде па нису могли играти клалификације за евро такмичења, или су још увек једини клуб у Европи и свету који дугује паре сопственом савезу.
    Такав један клуб према мишљењу оних "оптерећених трофејима са комплексом ниже вредности" је требало да буде првак тада.
    Затим је Толе "уназадио" европског првака и тако што је у тренуцима те велике кризе поставио Александра Малог Муриња Јанковића тадашњег тренера Звезде и за селектора репрезентације до 21 годину, који је опет довео у репрезентацију гомилу менаџерског шкарта из његовог клуба како би им подигао цену и наравно омладински национални тим је доживео крах,као и то што је омогућио Роберту Кева му из Чачка Просинечком да седи на клупи Мале Барселоне без тренерске А лиценце.
    Затим је свемоћни Толе заједно са секретаром Лаковићем нашкодио црвено белима тако што је обијао прагове по Ниону подржавајући звездашки фалсификовани финансијски извештај пошто им је на основу истог издао лиценцу потпуно бесправно и тако угрозио интегритет целог савеза и учешће свих клуба из Србије на евро сцени.На срећу без Европе је остао само клуб који је то и заслужио, и који је једино био најбољи у ономе у чему и данас – писању лажљивих саопштења.
    Затим је као председник ФСС-а одобрио да новац од продатих карата са утакмица репрезентације са северне трибине нашег најпразнијег стадиона иде у клуб чији је стадион као неки вид финансијске помоћи а не у касу савеза.
    наставак следи…..

  2. Дарко Лештанин
    Odgovori

    Не треба да набрајам даље Толетова "злодела" према "најсрпскијем" клубу али довољно је ваљда што их због дугова није потпуно оправдано избацио у четврту лигу него их је још спашавао, како он тако и цела судијска организација, о којој тек не треба трошити речи.Људи који су довели наш фудбал на стуб срама још од деведесетих година прошлог века, себе и даље зову судијама, само што је тада и клуб коме се немилице помагало имао какве такве тимове па то није изгледало овако провидно, али сваки од њих било да се зове Мракић,Бабарогић,Рабреновић,Крадоман је имао своје блиставе тренутке после којих је награђен у стубу срама неком функцијом.Када знамо да нам управо такви данас делегирају ове нове Глођовиће, Вујовиће и Обрадовиће ситуација наравно ни по том питању не може да буде боља.
    И одуда и несвирани пенал 25 година за Партизан у дербију, и отуда и саботирање Партизана и у утакмицама које не игра са Звездом, јер су постали толико јадни да је и то потребно,сијасет грешака и очигледних превида на штету Партизана, које се правдају или слободним судијским уверењем или једноставно фацијалном експресијом.
    То наравно не важи за једину већу грешку у дербију које могу да се сетим а на штету Звезде, а то је онај дерби у купу и поништен Милијашев гол, дерби који да је правде овде нису требали ни да играју.( Навлачење за њих током целе четврфиналне утакмице са Чукаричким,затим пред крај меча поништен регуларан гол Брђанима па су се на крају шутирали пенали које је голман Звезде мислим Ранђеловић бранио са метар од гол линије на очиглед све тројице судија и делегата и тако скинуо 2-3 и прошли су даље)
    Елем удбашка демагогија не може да се мери са гробарским памћењем у било ком погледу, а то је мислим оно што им највише смета.И треба.Поз.

  3. Zvezdanaesterci, sezonu po sezonu – Crno-bela Nostalgija
    Odgovori

    […] vratimo se zelenom terenu. U jednom od naših tekstova, iz proleća 2017. godine, bacili smo svetlo na statistiku tokom onih sezona koje Zvezdini […]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *