Blog

Antun Herceg – od Inđije do Baden-Virtemberga, preko Partizana

  Svi posetioci naše nedavne izložbe “Najlepša je boja crno-bela” verovatno se sećaju jedne rečenice koju smo izgovorili prilikom otvaranja. Objašnjavajući istorijat nastanka određenih slika sa izložbe, došli smo do Antuna Hercega.Tom prilikom smo zamolili ljude koji imaju bilo kakvu informaciju o njemu, da nam pomognu. Nismo ni slutili da ćemo mesec dana kasnije sami otkriti detalje iz smiraja karijere, pa i života, ovog Partizanovog asa.

Antun Herceg, u crveno-plavom dresu Partizana

  Istorija Partizana se ne može napisati bez Antuna Hercega. Ovaj igrač, koji je bio saigrač Bobeka, Milutinovića, Čajkovskog, Belina, Zebeca… igrao je na poziciji beka ili krila, rođen je 9. novembra 1927. godine u Inđiji. Posle igranja za novosadsku Vojvodinu (neko vreme pod imenom Sloga), Herceg dolazi u Partizan i debituje za naš klub 17. marta 1951. u Sarbrikenu, na prijateljskom meču. Već sutradan, Herceg je nastupio i protiv Ludvigshafena. Tada sigurno nije mogao da zamisli da će na samo sto i kusur kilometara odatle on završiti svoj životni put.

  Antun Herceg je za Partizan odigrao 141 utakmicu u prvenstvu Jugoslavije uz 39 datih golova, u Kupu Jugoslavije je zabeležio 18 nastupa, dao 5 golova i tri puta podizao pehar namenjen Partizanu, kao osvajaču Kupa Maršala Tita! Član je generacije koja je utakmicom protiv Sportinga otvorila Kup evropskih šampiona, sakupio je 4 nastupa u tom elitnom takmičenju. Dalje, Herceg je ušao u istoriju i kao član ekipe koja je Zvezdi nanela najteži poraz u istoriji beogradskog “večitog derbija”. Tog 6. decembra 1953. Partizan je osramotio Crvenu zvezdu sa 7-1, a Herceg je postigao dva gola! Sakupljao je Herceg nastupe i golove za Partizan, zaključno sa 3. aprilom 1959. i prijateljskom utakmicom drugog tima Partizan protiv Garnizona iz Požarevca. Herceg je igrao i za reprezentaciju Jugoslavije, zabeležio je 12 nastupa i postigao dva gola. 

  Ipak, posle toga, kao da se spušta zavesa, ili bolje reći, zavera ćutanja na lik i delo Antuna Hercega. Sepi Herceg, ili Beton, kako su ga popularno oslovljavali saigrači, odlazi u Nemačku. Domaći mediji više nisu pisali o njemu, što i nije neobično – kada se asovi povuku sa terena, pa još ako odu u inostranstvo, neminovno se prekinu skoro svi kontakti. Daleko od očiju, daleko od srca, još dalje od novinarskog pera. Antuna Hercega je pominjao još samo Mile Kos, doajen sportskog novinarstva i urednik “Partizanovog vesnika”. I upravo su tekstovi Mileta Kosa bili polazna tačka u našem istraživanju – gde je i da li je živ Antun Herceg? Jer, ono što se danas može naći na internetu, a tiče se Hercega, vrlo je skromno: datum rođenja, statistički podaci iz Partizana, i činjenica da je posle karijere otišao u Nemačku, gde je “radio kao stomatolog” (netačno?). A nema u istoriji Partizana slučaja da je ostala nepoznata sudbina tako značajnog igrača. I radeći na Partizanovim istorijskim sveskama i obrađujući upravo period pedesetih godina, svako malo smo se pitali: “Šta je, bre, sa Hercegom, je li živ taj čovek, kao da je u zemlju propao?”

  Krenuli smo od teksta Mileta  Kosa u “Partizanovom vesniku” od 6. juna 1973: “Po odlasku iz Partizana Sepi je jedno vreme igrao u Zapadnoj Nemačkoj, a onda se definitivno povukao sa zelenog polja i iz fudbalskog života. Danas radi kao službenik u jednom preduzeću u okolini Štutgarta, a njegovim stopama nastavlja Herceg – junior, za koga mnogi tvrde da je izuzetno talentovan fudbaler.

  Četiri godine kasnije, ponovo u “Partizanovom vesniku”, Mile Kos pominje kako je 5-6 godina pre nastanka teksta, zajedno sa Hercegom posmatrao utakmicu Štutgarta i Arminije, ali bez osvrta na karijeru i život Hercega.

  I to je bila sasvim dobra polazna tačka – dakle, Herceg je živeo u okolini Štutgarta, igrao je fudbal u Nemačkoj, i ima sina koji se takođe bavio fudbalom.

  Internet je vrlo moćan medij. Dalja potraga, prosto rečeno “guglanje”, doveli su nas do izvesnog Antona (a ne Antuna)  Hercega u telefonskom imeniku, a kada smo daljom pretragom utvrdili da je taj Herceg nastanjen u gradiću Baknangu (Backnang), na tridesetak kilometara od Štutgarta, u pokrajini Baden-Virtemberg, poverovali smo da bi to mogao biti upravo naš partizanovac Antun (ili Anton) Herceg.

  Nešto kasnije, dolazimo do neverovatnog podatka, opet direktno sa interneta! A ta informacija, potkrepljena slikom, kaže da su na lokalnom groblju u Baknangu sahranjeni izvesni Anton Herceg (rođen 09.11.1927. preminuo 16.04.2013.) i Stefan Herceg (rođen 11.01.1955, preminuo 11.09.2009.)! Datum rođenja Antona (Antuna) Hercega je identičan datumu rođenja našeg bivšeg fudbalera, a Stefan, rođen 1955, bi mu mogao biti sin! Nažalost, obojica su napustila ovaj svet, sin čak i pre oca.

  Vikipedija ima i podatak da je u Baknangu rođen i Ralf Rangnik, sadašnji trener RB Lajpciga, ali je mejl koji smo poslali na adresu bundesligaša bio uzaludan: naša molba da upitaju Rangnika da li se seća Hercega kao svog potencijalnog sugrađanina, naišla je na odbijanje. “Nažalost, nismo u mogučnosti da pitamo našeg trenera o tim privatnim detaljima”. Svašta. Ali, bar su odgovorili.

  Najznačajniji pomak u ovom našem istraživanju nastaje kada smo posetili sajt lokalnog kluba, TSG Backnang. Taj klub nastupa u petom rangu takmičenja a ima sajt kakvog se ne bi postideli ni klubovi najvišeg ranga. U odeljku istorije, dolazimo do početka sedamdesetih i sezone 1970/71, gde se pominje izvesni Toni Herceg, koji je te sezone preuzeo vođenje ekipe sa klupe, a koji je od 1962. do 1965. nastupao za Baknang kao igrač-menadžer! Toni, Anton, Antun, datum rođenja, okolina Štutgarta…sve govori da je to Partizanov Antun Herceg, zvani Sepi ili Beton. Ali, treba nam potvrda nekoga iz Nemačke.

  Šaljemo mejl, objašnjavamo čitavu situaciju i želju da saznamo konačnu sudbinu Antuna Hercega. Danas, posle samo dva dana, stiže odgovor:

  Poštovani Gospodine,


  Vi tragate za Tonijem Hercegom. Sa sigurnošću Vam mogu reći da je taj Toni (Antun, Anton) Herceg, koji je igrao za naš klub i radio u njemu kao trener nekoliko sezona, upravo osoba za kojom tragate. 


  Kada je on došao u naš klub, svi smo znali da je on igrao za beogradski Partizan i za reprezentaciju Jugoslavije. Došao je zajedno sa još jednim igračem, zvanim Kocak (Johan?). Njih dvojica su započela novu eru fudbala u našem mestu, klubu i okolini. Uživao je svako ko ih je gledao kako igraju. Mi kažemo da su oni doneli fudbal u naš klub. Pre njih, bili smo samo “udarači” a sada slavimo fudbal na jednom rastućem nivou, koji nas je svojevremeno doveo i do nemačke druge lige, doduše samo u jednoj sezoni. 


  Lično sam veoma dobro poznavao Tonija. Bio mi je trener dok sam igrao za mladi tim (U-19), a kasnije sam igrao zajedno sa njegovim sinom Stefanom, koji je nažalost preminuo pre svog oca. 


  Nažalost, nemam nijednu sliku da Vam pokažem Tonija, Ali, pitao sam nekoliko prijatelja i poslaću Vam ih čim mi budu dostupne. 


  Nadam se da sam Vam pomogao, pozdrav od 


TSG Backnang
Dieter Schaupp
Član klupskog saveta

  Gospodin Diter Šaup nam je razrešio sve dileme i potvrdio da je Antun Herceg, Partizanov as, igrao za TSG Backnang, trenirao ga, živeo u istoimenom gradiću, i umro, 16. aprila 2014. Nažalost, pet godina pre njega umro je njegov sin Stefan. Gospodin Šaup je više nego relevantan izvor, bivši je  igrač koji se pominje i u istorijskom odeljku oficijelnog sajta TSG Baknanga, a u svom odgovoru on pominje Antunovog sina Stefana, kao fudbalera, iako ga o Hercegovom sinu nismo ni pitali. Time Šaup potvrđuje pisanje Mileta Kosa iz 1973. o Hercegu-junioru kao fudbaleru.

   Antun Herceg je preminuo 16. aprila 2013. Nažalost, sudbina koja je odvela Hercega daleko od Beograda i Partizana, kao i prekinute niti sa rodnim krajem, učinili su da informacija o njegovoj smrti ni tog dana, a ni kasnije, ne dopre do Partizana i njegovih navijača. I za to ne treba nikoga kriviti, to je jednostavno život.

  Posle otkrivanja činjenice da je Silvester Šereš, a ne Matekalo, strelac prvog gola Partizana u istoriji, datuma prelaska na crno-bele boje, identiteta prvog stranca u istoriji Pari Sen Žermena (Partizanovog igrača), ovo je još jedan skromni doprinos bloga “Crno-bela nostalgija” u otkrivanju manje poznatih ili zaboravljenih događaja iz istorije našeg kluba.

 Ujedno, mogli smo da se na primeru uverimo u nemačku poslovnost i profesionalnost, i način na koji se poštuje istorija sopstvenog kluba, bez obzira na rang takmičenja.

  I što je najbitnije, Antun Herceg, Partizanov as i jugoslovenski reprezentativac, više neće biti čovek sa nepoznatom sudbinom.

* Blog “Crno-bela nostalgija” se zahvaljuje gospodinu Diteru Šaupu i klubu TSG Backnang na dragocenoj pomoći.
  

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
5 comments
  1. Milan Knezevic

    Kao 8-godisnjak gledao sam revans mec Partizan-Real Madrid…secam se Hercegovog suta u rogalj ..snazan sut rasorsio je sneg sa precke…posle se rodila legenda da je skinuo farbu sa stativa (one su farbane crvenom bojom zbog snega)…tako je nastala legenda koja se jos uvek prica…neka zivi tako!!!

  2. Drug_022

    Odličan teks i sve pohvale za autora!

    Herceg nije igrač koji je imao prolaznu epizodu u Partizanu, već je ostavio dubok trag.
    Takođe kao učesnik prve utakmice KEŠ-a sa Sportingom je jedan od malobrojnih koji je ispisao istoriju evropskog pa i svetskog fudbala….

    Slava mu i hvala!

  3. Aleksandar Pavlovic

    Po objavljivanju teksta, javio nam se fudbalski statističar Slavoljub Nikolić i dao sledeće podatke, iz istraživanja koje je sam sproveo još ranije:

    – Antun Herceg je 1960. došao u Baknang
    – u sezoni 1960/61 bio je igrač-trener u klubu Schwenningen i sa tom ekipom je bio prvak Würtemberg-Bodensee lige
    – od 1962. bio je igrač-trener u klubu TSG Backnang i uveo ih je u regionalnu ligu
    – godine 1964. završio je trenersku školu za A licencu sa zavidnim uspehom
    – oko 1967-68 bio je trener u austrijskom klubu Bregenz s kojim se plasirao u prvu ligu
    – posle 1968. trenirao je manje klubove
    – što se tiče života pored fudbala, po dolasku u Nemačku Herceg je radio kao zubni tehničar, a kasnije u firmi Telefunken, sve do penzije

    Zahvaljujemo se Slavoljubu Nikoliću na iscrpnim podacima koje je podelio sa nama!

  4. Zivan Aleksic

    SJAJNO…STVARNO SAM DIRNUT..OVAKVIM ANGAZOVANJEM..
    DA SE JEDNA PARTIZANOVA LEGENDA NEZABORAVI ili PODNE U ZABORAV..OD ❤❤❤POZDRAVLJAM ADMINISTRATORA .
    ZIVAN ALEKSIC

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *