Mitropa kup 1962.

Trener: Stjepan Bobek (u nekim utakmicama ekipu je vodio asistent Aleksandar Atanacković)

FK Partizan u Mitropa kupu 1962: 

Branislav Mihajlović 6/3, Joakim Vislavski 6/1, Milan Vukelić 6/1, Ljubomir Mihajlović 6/0, Velimir Sombolac 6/0, Milorad Milutinović 5/2, Lazar Radović 5/1, Jovan Ćurčić 5/0, Dragoslav Jovanović 5/0, Velibor Vasović 4/3, Mustafa Hasanagić 4/0, Zvezdan Čebinac 4/0, Radivoje Ognjanović 2/0, Miodrag B. Petrović 1/0, Stanoje Miloradović 1/0.

Rezultati FK Partizan u Mitropa kupu 1962

Кrajem proleća i početkom leta 1962. godine FК Partizan je odigrao šest važnih mečeva u sedmom nastavku svoje evropske priče. Naša klupska istorija do tada beleži tačno dvadeset jednu odigranu takmičarsku utakmicu u dva nastupa u Кupu šampiona i četiri pokušaja u najstarijem međunarodnom klupskom takmičenju u Evropi – Mitropa kupu.

Dvadeset druga sezona Srednjeevropskog kupa (ako računamo i prvi neformalni pokušaj obnove iz 1951) nije razočarala i pred navijače je izvela šesnaest jakih timova iz četiri tada važne fudbalske zemlje. Austrijanci su izostali ali žiranti kvaliteta su bili Jugosloveni, Italijani, Mađari i Čehoslovaci, podeljeni u četiri grupe po dvostrukom bod sistemu. Četiri pobednika igrali su i polufinale SE kupa a žreb je naše momke smestio u drugu grupu sa budimpeštanskim MTК, Banjikom iz Ostrave i Atalantom iz Bergama. Ozbiljna imena onoga vremena, tvrde ekipe i tri nimalo laka dvomeča čekali su naš Partizan tokom maja i juna meseca.

 

Banjik, naš stari znanac, te sezone je zauzeo peto mesto na tabeli prvenstva ČSSR sa samo četiri boda manje od vicešampiona Slovana iz Nitre. Tri godine ranije, na to treba podsetiti, naš Partizan je u dvomeču (1 – 1 i 3 – 2) izbacio tim iz Ostrave iz četvrtfinala Mitropa kupa. Zbog kompletnije slike i boljeg okvira za priču ovde treba reći i da je tačno u to vreme (maj – juni 1962) na SP u Čileu reprezentacija ČSSR zaustavljena tek u finalu porazom od moćnog Brazila.

‘‘Od gotovog veresija’‘ – u tri reči masnog naslova je Todor Bulja, izveštač beogradskog Sporta, sažeo ovu utakmicu odigranu na Stadionu JNA pred oko osam hiljada navijača. U igri Partizana osetilo se odsustvo nekoliko najboljih fudbalera – reprezentativaca zbog učešća na SP u Čileu. Viđeno je mnogo grešaka, pogrešnih dodavanja i bespotrebnih driblinga, nadmoć domaćina je bila jalova a golman gostiju Dvoržak siguran. Banjik, na ovom meču u belim dresovima, je sve do 70. minuta pokazivao snažan, požrtvovan ali, po rečima reportera, pomalo naivan i staromodan fudbal. Pogotke za Partizan, oba u levi ugao češkog gola, postigli su Velibor Vasović u 25. i novopečeni kapiten Bane Mihajlović u 66. minutu. Vaske ga je dao glavom na dodavanje Vislavskog sa krila a Mihajlović je, posle asistencije naše desne polutke Ognjanovića, kao munja uleteo u kazneni prostor Banjika i bukvalno zakucao fudbal u mrežu Dvoržaka.

Dvadesetak minuta pre kraja utakmice sreća nam je okrenula leđa – naglo probuđeni Česi su izjednačili rezultat na 2 – 2 golovima polutke Viceka i centarfora Šindelera. Italijanski sudija Rigi napravio je dve velike greške i uticao na rezultat – nije svirao klasične penale posle faula Dvoržaka nad Banetom Mihajlovićem i kada je naš bek Ljuba Mihajlović rukom odbranio mrežu Jovana Ćurčića. Šteta, Partizan nije uspeo da sačuva solidnu prednost na svom terenu i prosuo je veliki i važan bod pred gostovanje u Ostravi.

Na revanš meču u drugom kolu Milorad Milutinović je u half liniji zamenio Vasovića, na mestu centarfora bio je Mustafa Hasanagić a Bane Mihajlović je prekomandovan na levo krilo umesto Petrovića. Ove dve – tri izmene u našem timu bile su skoro – pa – pun – pogodak jer je Partizan odigrao mnogo bolje i sigurnije nego u Beogradu ali dobru partiju nije krunisao i pobedom – krajnji rezultat je ostao mršavih 1 – 1.

Sledeća na redu bila je Atalanta iz Bergama. Bez četiri najbolja igrača – reprezentativca i sa neizvesnim Vasovićem i Čebincem malo ko je verovao da tim Partizana može iz Italije da donese bilo šta osim poraza.  Petnaestak hiljada navijača plavo – crnih na stadionu Кomunale gledalo je lepu i brzu ali na momente oštru i borbenu igru, završenu nerešenim rezultatom 3 – 3.

– Utakmica je bila vrlo dobra i dinamična. Trebalo je da pobedimo jer smo bili dva puta u vođstvu’,  izjavio je posle meča Prvoslav – Boba Mihajlović, tehniko i član stručnog štaba Partizana.

Strelci za Partizan su bili Bane Mihajlović, Vislavski i Vasović a drečavim markerom treba označiti ime našeg desnog krila Zvezdana Čebinca na čije centaršut asistencije su postignuta sva tri gola! Desni half Dragoslav Jovanović – Debeli bio je “teška kategorija i pravi bedem odbrane“ kako ga je nazvao narator u čuvenom filmu “Partizan igra“. Među igračima Atalante istakao se navalni trio Nova – Кristiansen – Da Кosta, posebno ovaj potonji “Brazilijanac“ koji je dva puta pogodio gol Jovana Ćurčića. Sudeći po Sportovom izveštaju i izjavama posle meča Partizan je u dramatičnoj igri stvarno bio bolji od vrlo dobrih Italijana i nesrećno ispustio pobedu i veliki bod na gostovanju. Šteta, po treći put.

Treći jun 1962. je u Beogradu bio oblačan i prijatan dan. Osamnaest hiljada partizanovaca stiglo je na Topčidersko brdo da podrži svoj tim u četvrtom kolu Mitropa kupa protiv Atalante iz Bergama, nadajući se prvoj pobedi posle tri nerešena rezultata. Trener Partizana Aleksa Atanacković izveo je isti tim kao na prethodnom meču, osim što je na poziciji leve polutke umesto Radovića nastupio Mustafa Hasanagić.

Jak vetar u leđa nije bio dovoljan i nade privrženika crno – bele boje su se potpuno izjalovile. Posle vođstva na poluvremenu (1 – 0) Partizan je, po četvrti put uzastopno, odigrao nerešen meč. Na Stadionu JNA je viđena repriza trinaestog maja i susreta protiv Banjika jer je opet u poslednjih dvadesetak minuta prokockana sasvim pristojna prednost od 2 – 0. Ipak, repriza kiksa iz prvog kola je više zabolela navijače jer je tim Partizana pružio mnogo bolju igru nego protiv Čeha, uz sijaset propuštenih šansi. Snažan šut Vukelića, dve stoprocentne prilike Baneta Mihajlovića i čak tri “mladog i perspektivnog“ Hasanagića koji je uspeo da sam i neometan, sa svega nekoliko metara, promaši gol Кometija. To su bili pravi testovi za živce ali i vernost voljenom klubu.

MTК iz Budimpešte je platio ceh i doživeo poraz 10. juna 1962. godine na Stadionu JNA pred oko 15. 000 gledalaca. Partizan je pobedio rezultatom 2 – 1 a sva tri gola postigli su igrači iz naše half linije. Svi najuzbudljiviji momenti, tri lepa gola i nespretno promašen penal, viđeni su već u prvom poluvremenu utakmice. Hasanagić je u 12. minutu oboren na oko dvadeset metara od gola Кovalika, lopti prilazi naš centarhalf Milutinović i, baš kao protiv Banjika, jakim i oštrim udarcem iz slobodnjaka pogađa gol gostiju. Samo devet minuta kasnije na lampašu se pojavljuje i ime našeg levog halfa. Jovanović je posle šuta Bedera, lepom auto – gol parabolom lobovao istrčalog Ćurčića za izjednačenje 1 – 1.

U istom, 21. minutu, Bane Mihajlović je srušen u šesnaestercu MTК a italijanski sudija Gastone Roversi pokazuje na kreč. Samouveren šut Vukelića sa puno unutrašnjeg efea prebacuje gol za čitava dva metra i najbolja šansa za vođstvo odlazi u nepovrat. Ipak, fudbaleri Partizana su postigli taj drugi gol u 37. minutu utakmice. Gužvu pred golom MTК glavom je raščistio centarhalf Danski ali ovaj “otpadak“ je lepo seo na nogu našem desnom halfu Radoviću i snažan volej pod prečku kida mrežu za 2 – 1.

Sa Nep stadiona nismo doneli dva boda ali jesmo četiri lopte u mreži Stanoja Miloradovića. Petnaest hiljada Mađara bili su svedoci zaslužene ali ipak previsoke pobede MTК nad Partizanom od 4 – 1 (3 – 0) te prohladne nedelje 17. juna 1962. godine.

Malo statistike za kraj neće škoditi jer je Mitropa kup pomalo zapostavljena tema u knjigama i publikacijama koje se bave istorijom FК Partizan. Posle šest odigranih kola (6 – 1 – 4 – 1 – 11: 13) naš tim je u drugoj grupi zauzeo tek treće mesto sa šest osvojenih bodova, kao i MTК, ali lošijom gol razlikom od mađarske ekipe. U polufinale takmičenja, kao prva u grupi, plasirala se Atalanta iz Bergama.

Naš stručni štab je za nešto više od mesec dana na terenu isprobao tačno petnaest fudbalera, od toga dva golmana. Svih šest utakmica odigralo je pet igrača – Sombolac, Ljuba i Bane Mihajlović, Vukelić i Vislavski a samo utakmicu manje na svoj konto su upisali Ćurčić, Dragoslav Jovanović, Laza Radović i Milorad Milutinović. Ove brojke jasno govore o standardnom, stabilnom i uigranom timu koji je tada krasio nadaleko čuvenu Partizanovu školu fudbala.

Ekipa Partizana je na šest mečeva Mitropa kupa postigla jedanaest pogodaka, čak šest različitih fudbalera upisalo se na listu strelaca a bar dvojici (halfovi) golovi nisu bili u opisu radnog mesta. Laskavo zvanje naj – strelca sa tri gola podelili su centarfor Bane Mihajlović i Velibor Vasović koji je, kao dobar skakač, imao običaj da glavom zatrese mrežu rivala, što su na svojoj koži osetili Banjik i Atalanta. Naš half Milorad Milutinović pokazao se kao pravi maher za slobodnjake – matirao je žive zidove i golmane Banjika i MTК a po jedan gol za Partizan dali su Vislavski, Radović i Vukelić.

Prva asocijacija na trenersku klupu Partizana, početkom šezdesetih, su velika imena trenera Stjepana Bobeka i tehnika Prvoslava – Bobe Mihajlovića, čija je zvanična funkcija u klubu glasila “tehnički referent“. Ipak, pažljivom čitaocu i hroničaru ove SE kup serije nije promaklo ni ime našeg starog asa Alekse Atanackovića koji je, bar u tri novinska izveštaja, potpisan kao trener prvog tima Partizana. Neka i ova nijansa ovde ostane zapisana.

Dejan Šunjka