Kup UEFA 1996/97

Trener: Ljubiša Tumbaković

Partizan u Kupu UEFA 1996/97:

Đorđe Svetličić 4/1, Georgi Hristov 4/1, Niša Saveljić 4/1, Damir Čakar 4/0, Dragan Ćirić 4/0, Nikola Damjanac 4/0, Zoltan Sabo 4/0, Igor Taševski 4/0, Darko Tešović 4/0, Ivan Tomić 4/0, Viktor Trenevski 3/1, Dražen Bolić 3/0, Nenad Đukanović 3/0, Dejan Vukićević 3/0, Mladen Krstajić 1/0, Siniša Mulina 1/0, Goran Obradović 1/0, Predrag Pažin 1/0.

 

Rezultati FK Partizan u Kupu UEFA 1996/97

*****

Sedamnaesti jul 1996. godine bio je vrlo značajan datum za FK Partizan. Upravo tog dana, u izraelskom gradu Herclija, Partizan je posle punih pet godina nastupio u nekom takmičenju u organizaciji UEFA! Nakon sankcija UN, Partizan je dočekao toliko željeni evropski nastup, a žreb mu je za rivala u preliminarnom kolu dodelio Makabi iz Haife.

Bio je to, ujedno, i debi Partizaan u sezoni 1996/97, kao i prvi nastup u bordo-plavim dresovima posle dužeg vremena. Izraelski fudbal bio je na nižem nivou nego što je danas, a „crno-beli“ su manje-više rutinski rešili ovaj meč. Jedini gol na utakmici postigao je Đorđe Svetličić, već u 7. minutu, te je tako ušao u istoriju kao strelac prvog Partizanovog evropskog gola posle pet godina!

Revanš je, uprkos ranom vođstvu Makabija, protekao bez većih problema. Prvo je Trenevski izjednačio sa penala, a u drugom poluvremenu Saveljić i Hristov su stavili tačku na ovaj meč i potvrdili plasman u sledeću, kvalifikacionu fazu. Makabi iz Haife je arhiviran, a navijači Partizana su u timu gostiju upamtili njihovog najboleg pojedinca, Haima Reviva, koji će nedugo potom postati član Selte iz Viga.

Golovi sa utakmice Partizan – Makabi Haifa 3-1

U narednoj rundi, Partizan je za rivala dobio Nacional iz Bukurešta. Apsolutno nepoznat i neatraktivan tim, kojii se dugo zvao Progresul, ali znamo da „crno-beli“ protiv istočnih ekipa i nisu imali puno uspeha kroz istoriju…

Taj 6. avgust 1996. doneo je skromnu posetu na Stadionu Partizana. Veliki deo Beograđana uputio se u centar grada, kako bi priredio doček našim sportistima posle uspešne Olimpijade u Atlanti. Ipak, oko 6.000 gledalaca je odlučilo da im je Partizan prioritet. Slabijoj poseti je, sigurno, doprineo i senzacionalni poraz u kupu od batajničkog BSK-a, koji se vremenski „udenuo“ između dva evropska kola, između Makabija i Nacionala. Da je taj poraz od beogradskog trećeligaša uticao ne samo na entuzijazam publike, već i na igru našeg tima – potvrdila je ova utakmica.

Jalovo, bezidejno, smušeno…Partizan nikako nije uspevao da pronađe put do mreže gostiju, pa se sve završilo sa početnih 0-0. Nada u prolaz dalje je postojala. Partizan je, uprkos svemu, kvalitetniji sastav. Tako smo bar mislili…

A revanš, na stadionu „Kotroćeni“, odigran je u atmosferi kakva se poželeti može. Ne više od 5.000 gledalaca, jer Nacional  ni približno nije imao navijačku bazu poput Steaue ili Dinama. Ali zato, solidan broj „grobara“ se uputio u Bukurešt, očekujući lep izlet, začinjen plasmanom Partizana u narednu rundu.

Fudbaleri u crno-belim dresovima priredili su i njima, i brojnim navijačima kraj TV ekrana, još jedno neprijatno iznenađenje. Već u 6. minutu igrač domaćih Mojsesku je doveo domaće u prednost od 1-0. Kada je u 37. minutu isključen Igor Taševski, posao je dodatno otežan. Tek poneka šansa do kraja i očajnički a nelogičan šut Čakara iz slobodnog udarca sa preko 40 metara…bilo je to sve. Još jedna gorka pilula, poraz „bez ispaljenog metka“, bez datog gola u dvomeču protiv Rumuna, i utisak anemične i jalove igre.

Sezona nije mogla da počne na gori način. Ipak, prvenstvo je, sa osvojenim prvim mestom i tri pobede protiv Crvene zvezde, zacelilo rane.

Ako se pitate šta je sa Nacionalom danas – posle brojnih finansijskih problema taj klub je rasformiran, iz njega su nastala tri „entiteta“ ali nijedan od tih klubova zvanično nije naslednik kluba koji je eliminisao ekipu Partizana u leto 1996. godine.