Najnovije
1991-2000ARHIVA SEZONAPrvenstvo

Prvenstvo 1991/92

Gornji red: Krćmarević, Saša Ilić, Mijalković, Pešikan, Vasiljević, Damjanac, Vujačić.
Srednji red: Pandurović, Vorkapić, Stanojković, Spasić, Marković, Miletić, Omerović.
Donji red: Gudelj, Branko Brnović, Mijatović, Novak, Zahović, Milanić, Bogdanović. Foto: Tempo

Tabela

* Od 26. kola ekipe iz BiH (osim Borca) nisu bile u stanju da organizuju utakmice zbog ratnih dešavanja. Odlukom FSJ njihove utakmice su prvo odložene, a zatim registrovane sa po 3-0 za protivnike. Međusobni susreti ekipa iz Bih posle 26. kola (Sarajevo – Sloboda i Velež – Sloboda) su brisane, a obrisani su svi rezultati Željezničara u prolećnom delu prvenstva jer klub nije odigrao 50% utakmica. Roze bojom su označene ekipe koje zbog raspada Jugoslavije više nisu nastavile učešće u našem šampionatu.

Trener: Ivan Ivica Osim

Partizan u prvenstvu 1991/92: 

Nebojša Gudelj 30/2, Budimir Vujačić 29/1, Fahrudin Omerović 29/0, Slobodan Krčmarević 27/9, Džoni Novak 26/4, Goran Bogdanović 27/3, Branko Brnović 27/1, Darko Milanić 26/1, Predrag Mijatović 25/13, Vujadin Stanojković 25/2, Zlatko Zahović 22/2, Slobodan Miletić 22/2, Ljubomir Vorkapić 21/5, Bratislav Mijalković 19/0, Slađan Šćepović 13/3, Slaviša Jokanović 9/4, Gordan Petrić 5/1, Dejan Marković 4/0, Goran Pandurović 3/0, Vladislav Đukić 2/0, Nenad Bjeković junior 1/0.

* U nastupe i golove igrača nije uračunata utakmica protiv Željezničara (6-1 za Partizan), koja je poništena usled rata na području BiH, kao ni dve utakmice dobijene 3-0 par forfe, protiv Slobode i Sarajeva, takođe u prolećnom delu.

Rezultati FK Partizan u prvenstvu 1991/92

1. kolo, zaostali meč, 21.8.1991, Beograd, Stadion JNA, 10.000 gledalaca, strelac: Šćepović 73’

Partizan: Omerović, Gudelj, Milanič, Novak, Miletić, Vujačić, Bogdanović, Zahović, Vorkapić (V. Đukić), Brnović, Krčmarević (Šćepović)

"Sport"

2. kolo, 18.8.1991, Mostar, Stadion pod Bijelim brijegom, 3.000 gledalaca

Partizan: Omerović, Stanojković, Milanič, Novak, Miletić (Mijalković), Vujačić, Bogdanović, Gudelj (Šćepović), Vorkapić Brnović, Krčmarević

"Sport"

3. kolo, 25.8.1991, Beograd, Stadion JNA, 12.000 gledalaca, strelac: Vorkapić 33’

Partizan: Omerović, Gudelj, Milanič, Novak, Miletić, Vujačić, Bogdanović (Mijatović), Zahović, Vorkapić, Brnović, Krčmarević (Šćepović)

"Sport"

4. kolo, 01.9.1991, Niš, Stadion na Čairu, 13.000 gledalaca, strelci: Miletić 48’, Vujačić 81’, Gudelj 84’

Partizan: Omerović, Miletić, Milanič, Novak (Gudelj), Mijalković, Vujačić, Bogdanović, Zahović, Vorkapić, Brnović, Krčmarević (Šćepović)

"Sport"

5. kolo, 08.9.1991, Beograd, Stadion JNA, 10.000 gledalaca

Partizan: Omerović, Miletić Milanič, Zahović, Mijalković, Vujačić (Gudelj), Bogdanović, Mijatović, Šćepović (Vladislav Đukić), Brnović, Krčmarević

"Sport"

6. kolo, 14.9.1991, Banja Luka, Gradski stadion, 6.000 gledalaca, strelac: Vorkapić 67’ 

Partizan: Omerović, Stanojković, Milanič, Zahović, Mijalković, Vujačić, Bogdanović, Mijatović (Krčmarević), Vorkapić, Brnović, Miletić

"Sport"

7. kolo, 22.9.1991, Beograd, Stadion JNA, 18.000 gledalaca, strelci:  Novak 29’, Mijatović 63’ (pen) 

Partizan: Omerović, Stanojković, Milanič, Novak (Gudelj), Mijalković, Vujačić, Bogdanović, Mijatović (Zahović), Vorkapić, Brnović, Krčmarević

"Sport"

 

8. kolo, 29.9.1991, Sarahevo, Stadion na Grbavici, Grbavica 6.000 gledalaca, strelac: Mijatović 49’

Partizan: Omerović, Stanojković, Milanič, Novak, Mijalković, Vujačić, Bogdanović, Mijatović, Vorkapić, Brnović (Miletić), Krčmarević (Gudelj)

"Sport"

9. kolo, 06.10.1991, Beograd, Stadion JNA, 3.000 gledalaca, strelci: Milanič 73’, Krčmarević 83’

Partizan: Omerović, Stanojković, Milanič, Novak, Mijalković, Vujačić, Zahović (Marković), Mijatović, Gudelj, Brnović (Miletić), Krčmarević

"Sport"

10. kolo, 10.10.1991, Bitolj, Gradski stadion, 8.000 gledalaca, strelac: Mijatović 47’, 57’

Partizan: Omerović, Stanojković, Milanič, Novak, Mijalković, Vujačić, Zahović (Miletić), Mijatović, Gudelj, Brnović, Krčmarević (Bogdanović)

"Sport"

11. kolo, 20.10.1991, Beograd, Stadion JNA, 3.000 gledalaca, strelci: Mijatović 44’ (pen), 51’,  59’,  Bogdanović 87’

Partizan: Omerović (Pandurović), Stanojković, Milanič, Novak, Gudelj, Vujačić, Bogdanović, Mijatović, Zahović, Brnović (Miletić), Krčmarević

"Sport"

12. kolo, 26.10.1991, Tuzla, Stadion u Tušnju, 1.000 gledalaca, strelac: Krčmarević 67’

Partizan: Pandurović, Stanojković, Milanič, Novak, Gudelj, Vujačić, Bogdanović, Mijatović, Zahović, Brnović (Miletić), Krčmarević

"Sport"

13. kolo, 03.11.1991, Beograd, Stadion JNA, 10.000 gledalaca, strelci: Zahović 22’, Vorkapić 74’

Partizan: Omerović, Gudelj, Milanič, Novak, Mijalković, Vujačić, Bogdanović, Mijatović, Vorkapić (Marković), Zahović, Krčmarević

"Sport"

14. kolo. 17.11.1991, Beograd, Omladinski stadion, 15.000 gledalaca, strelci:  Bogdanović 10’, Mijatović 37’, Krčmarević 50’, Gudelj 55’, Stanojković 59’, Novak 72’

Partizan: Omerović, Stanojković (Miletić), Milanič, Novak, Mijalković, Vujačić, Bogdanović, Mijatović, Gudelj, Brnović (Zahović), Krčmarević

"Sport"

15. kolo, 24.11.1991, Beograd, Stadion JNA, 20.000 gledalaca, strelci: Mijatović 18’, Vorkapić 28’, Zahović 43’

Partizan: Omerović, Stanojković, Milanič, Gudelj, Zahović, Vujačić, Bogdanović, Mijatović, Vorkapić, Brnović, Krčmarević (Miletić)

"Sport"

16. kolo, 01.12.1991, Beograd, Stadion JNA, 15.000 gledalaca, strelac:  Novak 56’

Partizan: Omerović, Stanojković, Milanič, Novak, Mijalković, Gudelj, Bogdanović, Mijatović, Vorkapić, Zahović, Krčmarević (Miletić)

"Sport"

17. kolo, 08.12.1991, Sarajevo, Stadion na Koševu, 4.000 gledalaca

Partizan: Omerović, Stanojković, Milanič, Novak, Miletić, Vujačić, Gudelj, Zahović, Vorkapić (Marković), Brnović, Krčmarević

"Sport"

18. kolo, 16.02.1992, Nikšić, Stadion kraj Bistrice,8.000 gledalaca, strelci: Krčmarević 8’, Novak 54’ 

Partizan: Omerović, Stanojković, Milanič, Novak, Mijalković, Vujačić, Bogdanović, Mijatović, Gudelj, Zahović, Krčmarević

"Sport"

19. kolo 23.02.1992, Beograd, Stadion JNA, 3.000 gledalaca, strelci: Krčmarević 13’, 59’ (pen), Bogdanović 85’ 

Partizan: Omerović, Stanojković, Milanič, Novak, Mijalković, Vujačić, Bogdanović, Mijatović, Gudelj, Zahović (Brnović), Krčmarević (Vorkapić)

"Sport"

20. kolo, 01.3.1992, Novi Sad, Gradski stadion, 15.000 gledalaca, strelac: Krčmarević 67’ (pen.)

Partizan: Omerović, Stanojković (Vorkapić), Milanič, Novak, Mijalković, Vujačić, Bogdanović, Mijatović, Gudelj, Brnović, Krčmarević (Miletić)

"Sport"

21. kolo, 08.3.1992, Beograd, Stadion JNA, 3.000 gledalaca, strelac: Jokanović 81’ (pen.) 

Partizan: Omerović, Stanojković, Gudelj (Jokanović), Novak, Mijalković, Vujačić, Bogdanović (Miletić), Mijatović, Vorkapić, Brnović, Zahović

"Sport"

22. kolo, 12.3.1992, Subotica, Gradski stadion, 3.000 gledalaca, strelac:  Mijatović 67’ (pen.)

Partizan: Omerović, Stanojković, Gudelj, Jokanović (Miletić), Mijalković, Vujačić, Bogdanović, Mijatović, Vorkapić (Šćepović), Brnović, Zahović

"Sport"

23. kolo, 15.3.1992, Beograd, Stadion JNA, 2.000 gledalaca, strelci: Stanojković 25’, Šćepović 63’

Partizan: Omerović, Stanojković, Milanič (Miletić), Novak, Zahović, Vujačić, Bogdanović (Gudelj), Mijatović, Šćepović, Brnović, Krčmarević

"Sport"

24. kolo, 22.3.1992, Beograd, Stadion Crvene zvezde, 75.000 gledalaca

Partizan: Omerović, Stanojković, Milanič, Novak, Zahović, Vujačić, Gudelj, Mijatović, Šćepović, Brnović (Mijalković), Krčmarević

"Sport"

25. kolo, 29.3.1992, Beograd, Stadion JNA, 1.000 gledalaca, strelci: Petrić 7’, Vujačić 13’, Krčmarević 29’, 54’, Vorkapić 66’, 73’ 

Partizan: Omerović, Gudelj, Milanič, Zahović, Petrić, Vujačić, Bogdanović, Mijatović, Šćepović, Brnović (Vorkapić), Krčmarević (Miletić)

"Sport"

26. kolo, 05.4.1992, Skoplje, Gradski stadion, 15.000 gledalaca, strelci: Petrić 10’, Mijatović 55’ 

Partizan: Omerović, Gudelj, Milanič (Jokanović), Zahović, Petrić, Vujačić, Bogdanović (Vorkapić), Mijatović, Šćepović, Brnović, Krčmarević

"Sport"

27. kolo, 12.4.1992, Beograd, Stadion JNA, 5.000 gledalaca, strelci: Jokanović 18’, Šćepović 32’, B. Brnović 62’

Partizan: Omerović, Stanojković, Gudelj, Novak (Miletić), Petrić, Mijalković, Bogdanović, Jokanović, Šćepović (Vorkapić), Brnović, Krčmarević

"Sport"

28. kolo, 19.4.1992, Zrenjanin, Stadion u Karađorđevom parku, 8.000 gledalaca, strelac: Jokanović 90’

Partizan: Omerović, Stanojković, Gudelj, Novak, Vujačić, Jokanović, Bogdanović, Mijatović, Šćepović (Vorkapić), Brnović, Krčmarević

"Sport"

* Meč sa Slobodom u Beogradu nije odigran zbog početka rata u jugoslovenskoj republici Bosni i Hercegovini. Kasnije su svi neodigrani mečevi Sarajeva, Slobode i Veleža protiv ekipa van republike BiH registrovani 3-0 za njihove protivnike. 

30. kolo, 29.4.1992, Podgorica, Gradski stadion, 6.000 gledalaca

Partizan: Omerović, Stanojković, Milanič, Novak, Petrić, Vujačić, Gudelj, Mijatović, Jokanović, Brnović, Krčmarević (Vorkapić)

"Sport"

31. kolo, 03.5.1992, Beograd, Stadion JNA, 10.000 gledalaca, strelci: Krčmarević 5’,76’,  Mijatović 87’, Jokanović 90’

Partizan: Omerović, Stanojković, Milanič, Novak, Petrić, Vujačić, Bogdanović (Gudelj), Mijatović, Šćepović (Miletić), Jokanović, Krčmarević

"Sport"

32. kolo, 09.5.1992, Zemun, Gradski stadion, 6.000 gledalaca, strelac: Mijatović 57’ 

Partizan: Omerović, Stanojković, Milanič (Mijalković), Novak, Gudelj, Vujačić, Bogdanović, Mijatović, Šćepović (Vorkapić), Brnović, Jokanović

"Sport"

33. kolo, 17.5.1992, Beograd, Stadion na Banjici, 5.000 gledalaca, strelci: Miletić 4’, Vorkapić 21’ 

Partizan: Pandurović, Stanojković, Gudelj, Novak, Petrić, Vujačić, Bogdanović, Miletić, Vorkapić, Brnović (Jokanović), Marković (Bjeković)

"Sport"

* Meč sa Sarajevom u Beogradu nije odigran zbog početka rata u jugoslovenskoj republici Bosni i Hercegovini. Kasnije su svi neodigrani mečevi Sarajeva, Slobode i Veleža protiv ekipa van republike BiH registrovani 3-0 za njihove protivnike. 

Sažetak sezone

Činjenica da je naš najveći rival u sezoni 1990/91 došao do pehara Kupa šampiona (da ne ulazimo u sve srećne okolnosti koje su ih pratile, uz nesporno visok kvalitet njihovog tima), prenula je najzad, mada prekasno, i čelne ljude Partizana. Rešili su u leto 1991. da drastično pojačaju ekipu – i na stručnom, i na igračkom planu. Istovremeno, nad sudbinom fudbala u Jugoslaviji se nadvio veliki znak pitanja, jer je svima, osim čelnicima FSJ, bilo jasno da će razbuktavanje sukoba u Sloveniji i Hrvatskoj zauvek promeniti fudbalsku mapu države. Zato je i ovaj presek sezone duži nego inače.

U tom trenutku najbolji domaći trener i selektor reprezentacije Jugoslavije, Ivica Osim, pristao je da u sezoni 1991/92 bude paralelno i prvi trener Partizana. Što se tiče igračkog kadra, „crno-beli“ su bili slabiji za napadača Josipa Višnjića, koji se u sred letnjih priprema i posle samo jedne sezone u našem klubu otisnuo u špansku Meridu, kao i za dugogodišnjeg prvotimca i kapitena Gorana Stevanovića (isto Španija, ali Osasuna). Milan Đurđević se pred početak nove sezone preselio u solunski PAOK,  Slađan Đukić je otišao u Zemun na pozajmicu, Milinko Pantić je potpisao za grčki Panionios, a od fudbala se još u jesen 1990. oprostio Miodrag Ješić. Nećemo ovde pominjati poletarce koji su u sezoni 1990/91 odigrali od jedne do tri utakmice za prvi tim. Vladislav Đukić iz nekog razloga nije bio po ukusu Osima, pa je posle dve utakmice na startu prvenstva, ubrzo postao prekobrojan.

U suprotnom smeru, u Humsku 1 su stigli napadač Vojvodine Ljubomir Vorkapić, levi bek Leotara Nebojša Gudelj, „veznjak“ Budućnosti Branko Brnović, krilo Slobodan Krčmarević iz OFK Beograda (inače, dete Partizana), sa pozajmica su se vratili Slobodan Miletić i talentovani Zlatko Zahović, dok su se tokom sezone sa odsluženja vojnog roka vratili Gordan Petrić i Slaviša Jokanović.

Kada se pogleda sastav ekipe, on je zaista bio prepun reprezentativaca, što aktuelnih, što bivših a što budućih: Omerović, Stanojković, Vujačić, Mijatović, Jokanović, Petrić, Novak, Milanič, Brnović…

Ipak, Ivica Osim je još na predstavljanju medijima izneo želju da Partizan igra brže i jednostavnije, jer u ekipi ima „previše umetnika i veznih igrača a malo špiceva“, zalagao se za više discipline u igri, i saopštio da je pristalica ideje da formira manju ali kompaktniju grupu igrača koja će nastupati u svim takmičenjima. Istina, tako je i bilo – računajući i momke koji su imali tek epizodne uloge, za Partizan je u toj sezoni nastupao tek 21 fudbaler!

Ekipa se pripremala na Zlatiboru,  kasnije je usledila i turneja po Japanu,  a početkom jula su svi naivno verovali da će slovenački i hrvatski klubovi učestvovati u ligi. Međutim,  30. jula 1991. Hrvatski nogometni savez zabranjuje svojim klubovima učešće u šampionatu Jugoslavije – još od događaja na Maksimiru i Poljudu, kada su gostovali Zvezda i Partizan, bilo je jasno da će se takav epilog kad-tad desiti.

Liga se odlukom Predsedništva FSJ popunjava ekipama koje su u prethodnom šampionatu bile na poziciji za ispadanje (Budućnost, Sloboda i Spartak),  kao i ekipama iz druge lige (Vardar, OFK Beograd, Pelister). Olimpija je želela da igra ali se istovremeno našla pod pritiskom svog republičkog saveza i u poslednjem momentu, pred put u Beograd na meč prvog kola protiv Partizana, Ljubljančani su odustali!

U predvećerje prvog kola, Olimpija je odustala od takmičenja i nije doputovala na meč protiv Partizana, pa su „crno-beli“ odigrali prijateljski susret sa Timom JNA

Partizan pauzira u prvom kolu, a u ligu se najzad ubacuje Sutjeska, koja je to pravo zaslužila pre ranije promovisanog Pelistera, kao bolje plasirana u Drugoj ligi, ali i tada je radio „republički ključ“. Sve u svemu – haos. Ali, liga je nekako očuvana i prvenstvo „skraćene Jugoslavije“ je moglo da počne, u senci rata koji se uveliko odvijao.

Tako je Partizan startovao tek utakmicom protiv Veleža, u drugom kolu (poraz od 0-1) a tri dana kasnije odigrao susret prvog kola protiv Sutjeske. Pre toga, Partizan je rutinski savladao Igman u šesnaestini finala kupa, pobedom na Grbavici od 3-0. Inače, utakmica u Mostaru imala je svoju neprijatnu uvertiru – jutro pre utakmice, odjeknula je snažna eksplozija u Mostaru, i to baš na stadionu gde je trebalo da igraju Velež i Partizan. Razvaljena je kapija na južnoj tribini, ali kasnije na utakmici nije bilo incidenata. Dah rata je stigao i do Hercegovine…

Slavlje posle pobede nad Radničkim u Nišu, jesen 1991.

Učinak u prvih osam kola bio je skroman, kao da se ekipa još uvek navikavala na zahteve Ivice Osima. Samo devet od šesnaest mogućih bodova, i kiksevi protiv Veleža (poraz) i Spartaka (0-0, penal bod), kao i izgubljeni penal-bodovi u „večitom derbiju“ protiv Zvezde (2-2 u 90 minuta) i Željezničara na Grbavici (nakon 1-1).  Ali, onda sledi niz od osam uzastopnih pobeda, od kojih je najimpresivnija bila ona na Karaburmi, kada je Partizan razneo OFK Beograd sa 6-0! Kolo pre kraja, „crno-beli“ su osvojili zvanje „jesenjeg prvaka“, a utisak je pokvaren remijem na Koševu i gubitkom penal-boda. Najveće otkrovenje sezone bila je leva strana ekipe i spona levi bek – levo krilo, gde su Nebojša Gudelj i Slobodan Krčmarević sjajno sarađivali, a sjajne partije pružao je i Novak.

Što se tiče Evrope, i tu je visoka politika umešala prste – odlukom UEFA, usled ratnih dešavanja u SFRJ, svim našim klubovima bilo je zabranjeno da igraju na svom terenu – pa čak i klubovima iz Srbije, iako je Beograd bio daleko od ratnih dešavanja. Zato je Partizan svoj meč protiv Sportinga iz Hihona morao da organizuje kao „domaćin“ u Istanbulu! U prvoj utakmici Španci su slavili sa 2-0 uz bledu igru našeg tima, a u revanšu na stadionu Bešiktaša, Krčmarević i Mijatović za samo dva minuta u finišu uspeli su da nadoknade minus, pa se otišlo u produžetke, a kasnije i penale. A tu Partizan nije imao sreće, pa je eliminisan posle udaraca sa bele tačke. Šteta, pitanje je koliko bi ovaj tim daleko dogurao, uprkos hendikepu igranja van Beograda…

Istovremeno sa odličnim izdanjima u drugom delu jeseni, Partizan je grabio odlično i u Kupu Jugoslavije gde je u osmini finala prvo savladao Vardar u dve utakmice (4-1, 3-0) zatim u četvrtfinalu rutinski eliminisao i Vojvodinu (4-0 u Beogradu, 1-2 u Novom Sadu).

U sklopu priprema za nastavak sezone, Partizan je učestvovao na turniru pod imenom Marlboro kup u Hong Kongu, gde je prvo eliminisao bivšeg evropskog prvaka Steauu (0-0, penalima 3-2), a onda u finalu, opet na penale bio poražen od reprezentacije Hong Konga (2-2 u regularnom delu).

Drugi deo prvenstva je počeo pobedama nad Sutjeskom i Veležom, a onda je usledio poraz od Vojvodine u Novom Sadu od 1-2, koji je našu ekipu spustio na drugo mesto. Sedam dana kasnije – novi kiks, protiv Radničkog u Beogradu samo penal-bod. Kada je tri nedelje kasnije izgubljen i drugi penal-bod od Crvene zvezde, bilo je jasno da Partizan posustaje u trci za titulu prvaka. Takav trend se nastavio, pa je penal-bod posle remija izgubljen i u Skoplju i u Podgorici, a u Zrenjaninu i u Zemunu „crno-beli“ su takođe remizirali ali i uzeli bod sa penala. To, ipak, nije bila velika uteha, jer se na tim mečevima očekivao ceo plen.

Krćmarević na utakmici protiv Veleža u Beogradu

Međutim, da bismo shvatili kontekst prolećne polusezone, važno je imati u vidu da već krajem marta počinju prvi problemi sa odigravanjem utakmica na teritoriji jugoslovenske republike Bosne i Hercegovine, usled tenzije i sukoba koji su bili na pomolu. Prvo su uslovi za održavanje mečeva bili nemogući u Mostaru, a kasnije i u ostalim gradovima.  Vrlo je zanimljiv način kako je FSJ u hodu rešio ovaj problem. Idemo redom…

Već u 25. kolu, 29. marta, situacija u Mostaru je toliko eskalirala da ekipa niškog Radničkog nije otputovala na gostovanje Veležu, uplašena za bezbednost. Nišlije gube utakmicu službenim rezultatom 0-3. Početkom aprila,  tačnije 5. aprila, utakmica Željezničar – Rad na sarajevskoj Grbavici nije ni počela, jer su uoči utakmice počeli pucnji u okolini stadiona. Već od tog, 26. kola, ekipe iz Bosne i Hercegovine (Željezničar, Sarajevo, Sloboda i Velež, osim banjalučkog Borca), nisu više u mogućnosti da organizuju utakmice na svom terenu.  Tačnije, ne mogu ni da okupe ekipu, a kamoli da igraju utakmice, ni kući ni u gostima.

Zajednica klubova Prve savezne lige, na osnovu članova 61 i 63 Pravilnika, donosi odluku da se sve odigrane utakmice Željezničara u prolećnom delu prvenstva brišu, a da se priznaju do tada odigrane utakmice Sarajeva, Veleža i Slobode. Razlog zašto su samo utakmice Željezničara brisane je taj što je „Željo“ odigrao manje od 50% utakmica u prolećnom delu, dok su ostala tri kluba imali preko 50% odigranih utakmica! Dalje, sve preostale utakmice Sarajeva, Slobode i Veleža, koje nisu mogle da budu odigrane usled ratnih dešavanja, registrovane su sa po 3-0 za njihove protivnike. Zatim, međusobne neodigrane utakmice ekipa iz BiH, Sarajevo – Sloboda i Velež – Sloboda, takođe su brisane, to jest nisu registrovane službenim rezultatom. Dakle, jedina logična odluka bila je da se svi rezultati ove četiri ekipe iz BiH brišu, od prvog kola. Umesto toga, brisani su samo prolećni rezultati Željezničara, samo zato jer slučajnošću se namestilo baš njima da imaju jednu utakmicu više koju nisu mogli da organizuju, a da za to nisu oni bili krivi već viša sila. Ti članovi koji su se odnosili na 50% odigranih utakmica, jasno je, pisani su za okolnosti kada neka ekipa usled svojih, organizacionih ili finansijskih problema, nije u stanju da odigra utakmice. Ko je, zaista, pri pisanju Pravilnika, imao na umu da će četiri ekipe biti zahvaćene ratnim dešavanjima i da će viša sila, a ne njihovi unutrašnji problemi, biti razlog neodigravanja utakmica?

I sad, dolazimo do zanimljive stvari – da su u momentu odlučivanja poništeni rezultati sve četiri ekipe iz BiH, osim Borca, Partizan bi imao više bodova od Zvezde i bio bliži tituli prvaka! Takođe, na kraju prvenstva, da su brisani rezultati svih ekipa iz Bosne i Hercegovine, osim Borca, Crvena zvezda bi umesto 50 bodova imala 38, a Partizan bi, umesto konačnih 46 bodova, imao 40 i bio šampion! I još jedna indikativna stvar – da nije bilo pravila penal-boda, Partizan bi čak i sa svim rezultatima protiv ekipa iz BiH bio prvak, jer bi opet imao bod više od Crvene zvezde (52-51)! Partizan je, vrlo je bitno, u ovom šampionatu imao samo dva poraza, a Crvena zvezda čak pet.

O „regularnosti“ drugog dela prvenstva 1991/92 dovoljno govore ishodi utakmica poslednjeg kola.

Ali, treba biti realan i imati u vidu da su Partizan titule koštali i kiksevi na manjim utakmicama, kao i gubitak dva penal-boda protiv direktnog rivala, Crvene zvezde. U svakom slučaju, ovo totalno haotično prvenstvo, koje je počelo otkazom hrvatskih i slovenačkih klubova, i jedva dovedeno do kraja, zbog odustajanja klubova iz BiH, završeno je tako što je Zvezda uzela titulu sa 50 bodova a Partizan je bio drugi sa 46 poena. Regularnost ovog prvenstva je ostala na vrlo klimavim nogama, a iz svega navedenog jasno je i zašto.

Najviše utakmica za Partizan u prvenstvu su odigrali Gudelj (30), te Omerović i Vujaćić (29), dok su najbolji strelci bili Mijatović sa 13 i Krčmarević sa 9 datih golova. U bilanse i statistiku nije uračunata naknadno poništena pobeda protiv Željezničara od 6-1.

Ono što nije uspeo u prvenstvu 1991/92, Partizan je uspeo u Kupu Jugoslavije. Posle jesenje eliminacije Vardara i Vojvodine, u polufinalu se Partizan namerio na sarajevski Željezničar. U prvoj utakmici u Beogradu, Partizan je pobedio sa 2-0, a revanš u Sarajevu, zbog ratnih dešavanja, nikada nije ni odigran, te se Partizan plasirao u finale. A tamo ga je opet čekala Crvena zvezda, aktuelni osvajač Kupa evropskih šampiona, i u odnosu na tim iz Barija, oslabljena samo za Stojanovića, Prosinečkog i Binića. Partizan je na impresivan način osvojio trofej, ali o tome ćemo detaljno pisati u delu arhive predviđenom za Kup Jugoslavije. Samo treba pomenuti da je Partizan u međusobnim mečevima protiv Crvene zvezde u toj sezoni, dokazao da je bio bolji – od četiri susreta, dva u prvenstvu i dva u kupu, Crvena zvezda (aktuelni prvak Evrope) nije slavila pobedu nad Partizanom. Partizan je pobedio jednom, a tri meča su završena remijem.

Poseta na svim utakmicama u šampionatu 1991/92 je drastično opala, sve je bilo u senci rata koji je divljao u tadašnjoj državi. Finale kupa je ujedno bilo i poslednji meč Ivice Osima na klupi Partizana. Skrhan ratnim događajima, posebno situacijom u Sarajevu, napustio je i Partizan i nacionalni tim, bez i jedne ružne reči o Partizanu ili Beogradu.

Ambiciozni plan stvaranja evropski moćnog Partizana se tako ugasio, a da je tek počeo da daje prve obrise u praksi. Iskusni i vrhunski trener je otišao, skrhan ratnim dešavanjima, a uskoro je i UEFA, zbog sankcija UN prama Jugoslaviji, zabranila učešće našoj reprezentaciji na Prvenstvu Evrope u Švedskoj, a svim klubovima i nastupe u evropskim takmičenjima! Generacija Mijatovića, Jokanovića, Petrića, Vujačića, Novaka, Brnovića, Stanojkovića, Zahovića…nikada nije dobila šansu da pokaže koliko  može da pokaže u Evropi, u crno-belom dresu Partizana.

Bila je to i poslednja godina velike jugoslovenske lige i kraj jedne, ne samo fudbalske, epohe. A što se samog fudbala tiče, uskoro će osnivanje Lige šampiona, veliki upliv novca, Bosmanov zakon i ukidanje limita za igrače sa poreklom van matične zemlje, totalno promeniti odnos snaga u evropskom fudbalu.

Finansijske, društvene i fudbalske okolnosti koje su tada nastale, neće još dugo omogućiti da se u Humskoj ulici opet sastavi ekipa koja će imati igrače kalibra Mijata, Jokana, Bude, Gordana i drugova, a da je sa klupe predvodi takav jedan trenerski mag kao što je bio Švabo Osim.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.