1961-1970ARHIVA SEZONABlog

Prvenstvo 1961/62

Gore: Sombolac, Jovanović, Mihajlović, Ognjanović, Ćurčić, Slišković, Rajić. Sredina: Jusufi, Vladimir Petrović, Kranjčić, Miodrag Petrović, Vukelić, Vasović. Dole: Vislavski, Kovačević, Radović, Milorad Milutinović, Šoškić, Galić, Zvezdan Čebinac.

Tabela

Trener: Stjepan Bobek

 

Partizan u prvenstvu 1961/62:

Velibor Vasović 22/2, Milutin Šoškić 22/0, Milan Galić 21/7, Fahrudin Jusufi 21/0, Vladimir Kovačević 19/15, Milan Vukelić 17/5, Joakim Vislavski 17/3, Velimir Sombolac 17/0, Lazar Radović 16/2, Branislav Mihajlović 16/1, Zvezdan Čebinac 14/3, Milorad Milutinović 12/0, Dragoslav Jovanović 9/0, Radivoje Ognjanović 8/1, Ljubomir Mihajlović 6/0, Dragomir Slišković 5/1, Ivan Rajić 3/1, Vladimir Petrović 3/0, Miodrag B. Petrović 3/0, Bruno Belin 1/0, Mustafa Hasanagić 1/0, uz jedan autogol protivnika.

 

Rezultati FK Partizan u prvenstvu 1961/62

2. kolo, 27.8.1961, Beograd, Stadion JNA, 35.000 gledalaca, strelac: Galić 16’, 60’

Partizan: Šoškić, Jusufi, Milorad Milutinović, V.Petrović, L. Radović, Vasović, Vislavski, Kovačević, Hasanagić (M.Petrović), Galić, Branislav Mihajlović

Igrači “plavih” nisu iskoristili brojčanu prednost iako je Partizan od 31. minuta igrao sa deset igrača nakon što je isključen Vladimir Petrović zbog udaranja Popovića na sredini terena. OFK Beograd je vrlo brzo izjednačio i verovalo se da će biti bliži pobedi. Iako sa igračem manje fudbaleri “crno-belih” uspeli su ponovo da povedu preko veoma raspoloženog Galića. Mihajlović je prodro preko desnog krila, iz samog kornera centrirao je iz trka u sredinu. Galić je takođe bio u punom naletu i samo je sproveo loptu u mrežu pored nemoćnog Krivokuće. Do kraja susreta Šoškić je bio izvrstan dok su Jusufi, Vasović, Radović i Vislavski pokazali veoma dopadljivu igru. ("Sport")

3. kolo, 03.9.1961, Novi Sad, Stadion Vojvodine, 15.000 gledalaca

Partizan: Šoškić, Jusufi, Milorad Milutinović, Sombolac, L. Radović, Vasović, Vislavski, Kovačević, Vukelić, Galić, Branislav Mihajlović 

4. kolo, 10.9.1961, Beograd, Stadion JNA, 25.000 gledalaca, strelac: Radović 23’

Partizan: Šoškić, Jusufi, Milorad Milutinović, Sombolac, L. Radović, Vasović, Vislavski (M.Petrović), Kovačević, Vukelić, Galić, Branislav Mihajlović 

5. kolo, 17.9.1961, Banja Luka, Stadion Borca, 15.000 gledalaca, strelci: Vislavski 11’, 45’,  Vukelić 12’, 20’, 40’, Mihajlović 15’ , Slišković 65’

Partizan: Šoškić, Jusufi, Milorad Milutinović, Sombolac, L. Radović, Vasović, Vislavski, Slišković, Vukelić, Galić, Branislav Mihajlović

Tipičan rukometni rezultat, nesvakidašnji za fudbalsku borbu, pogotovu ne za prvoligaški susret. Golovi su pljuštali. Već sama ta činjenica bila bi dovoljna da ovu utakmicu svrsta u red onih koje stoje iznad proseka jugoslovenskog prvoligaškog fudbala. Ipak, pre bi se moglo reći da je na banjalučkom stadionu održana javna rasprodaja golova, cena im je bila niska, a pojedinim i besplatna. Partizan je prvi, četvrti, peti i šesti pogodak postigao zahvaljujući velikim greškama golmana Kolaka ali i odbrambenih igrača Jusufbegovića i Krivokuće. Takođe i Borac je postigao dva gola usled neshvatljivih propusta Partizanove odbrane. Bilo je istina i majstorija sa obe strane.
Drugi Partizanov pogodak bio je posledica predivne akcije Galić – Vukelić, zatim topovski udarac Vislavskog koji je pretvoren u sedmi gol kao i majstorski potez Jusufbegovića posle čega je Buđa postavio konačan rezultat. ("Sport")

6. kolo, 23.9.1961, Beograd, Stadion JNA, 15.000 gledalaca, strelac: Vasović 65’

Partizan: Šoškić, Sombolac, Jusufi, V.Petrović, Radović, Vasović, Zvezdan Čebinac, Kovačević, Vukelić, Slišković (Galić), Vislavski

Vardar je klub čija prvoligaška egzistencija već čitavu deceniju lebdi između uspona i pada. Igrom sudbine usponi su bili skromno vidljivi a padovi katastrofalni. Ligaška degradacija skopskog tima bila je čest slučaj. Iz tog razloga trijumf Vardara u Kupu prerastao je u višenedeljno slavlje grada, osim toga, ova simpatična ekipa, u dva meča finala, osvojila je srca beogradske publike. Vardar se vratio na mesto majskog uspeha i odigrao jednu izvanrednu utakmicu. Partizan je, po treći put uzastopno potučen od ćudljive ekipe iz Skoplja od kako je predvodi Ilješ Špic. Da u fudbalu nema mnogo pravila pokazuje slučaj: Špic koji sa Bobekom, Zebecom, Čajkovskim i Milutinovićem, u svoje vreme, nije uspeo da osvoji titulu, sada je po treći put u ulozi da dečacima svog bivšeg kluba ukaže – kako ne treba igrati. ("Sport")

7. kolo, 01.10.1961, Beograd, Stadion JNA, 50.000 gledalaca

Partizan: Šoškić, Jusufi, Ljubomir Mihajlović, Sombolac, L. Radović, Vasović, Zvezdan Čebinac, Kovačević, Galić, Vislavski, Branislav Mihajlović

Prepune tribine stadiona JNA svedočile su jednom od najlošijih susreta večitih rivala. Igra je bila vrlo slaba, tako da su gledaoci posle utakmice zvižducima izrazili nezadovoljstvo.  Navale oba tima potpuno su podbacile, a cela borba svela se na defanzivu, sa vrlo malo izgleda da se bilo koja mreža zatrese.

“Igra jeste bila slaba, ali mi smo ispunili cilj, zadovoljni smo rezultatom. Ovu utakmicu odigrale su pojačane odbrane” – izjavio je Velibor Vasović – “zbog toga je igra bila veoma zatvorena, a svi iznenadni prodori unapred eliminisani.” ("Sport")

8. kolo, 15.10.1961, Beograd, Stadion JNA, 50.000 gledalaca, strelci: Kovačević 4’, 78’, 89’, Vislavski 63’

Partizan: Šoškić, Jusufi, Milorad Milutinović (Ljubomir Mihajlović), Sombolac, L. Radović, Vasović, Zvezdan Čebinac, Kovačević, Galić, Vislavski, Branislav Mihajlović

Iako je Hajduk po igri uglavnom bio ravnopravan protivnik, Partizan je znalački iskoristio skoro sve šanse koje su mu se ukazale i zabeležio visoku pobedu. Broj golova u mreži “belih” označava potpunu katastrofu. Ako jedan tim pogodi protivničku mrežu četiri puta a svoju sačuva netaknutu izgledasasvim iluzorno da se govori o zasluženosti uspeha pobednika. Međutim, Splićani imaju dosta razloga da se požale na ćud fudbalske lopte koja kao da im se zainatila d aim okrene leđa. Uprkos svim promašajima tim Hajduka je mogao postići neuporedivo bolji rezultat da je mladi golman Delić bolje branio. Od četiri primljena gola, tri idu na njegovu dušu. Osim neodbranjivog šuta Vislavskog sva tri pogotka koje je postigao Kovačević mogli su se sprečiti. Posle meča sam Kovačević dao je izjavu koja najbolje oslikava kako se odvijala sama utakmica: “I pored visokih 4-0 bila je to jedna od najtežih utakmica. Da su gosti bili malo snalažljiviji pred našim golom, pobeda Partizana bila bi dovedena u pitanje. Danas sam imao više sreće nego obično. Hajduk nije zaslužio tako ubedljiv poraz.”  ("Sport")

9. kolo, 22.10.1961, Novi Sad, Stadion Vojvodine, 20.000 gledalaca, strelac: Galić 75’

Partizan: Šoškić, Jusufi, Milorad Milutinović, Sombolac, L. Radović, Vasović, Zvezdan Čebinac, Kovačević, Vukelić, Galić, Vislavski 

Dinamična, vrlo oštra i uporna igra naših vodećih timova za vrh tabele osim velike borbe nije donela ništa više. Jedini pogodak na utakmici postigao je snalažljivi Galić iz situacije koja nije “mirisala” na pogodak. U drugom poluvremenu desno krilo Vojvodine Bena igrao je povređen dok je Svinjarević takođe zbog povrede morao da napusti teren dvadeset minuta pre kraja što je znatno olakšalo posao gostujućoj ekipi.  ("Sport")

10. kolo, 28.10.1961, Beograd, Stadion JNA, 12.000 gledalaca, strelci: Rodin 36’ (autogol), Vukelić 41’, L. Radović 55’

Partizan: Šoškić, Jusufi, Milorad Milutinović, Sombolac, Radović, Vasović, Zvezdan Čebinac, Kovačević, Vukelić, Galić, Vislavski

Iako je lako došao do ubedljive prednosti a potom i nova dva boda koja su Partizan još više približila tituli jesenjeg prvaka, trener Stjepan Bobek bio je nezadovoljan izdanjem svoje ekipe: “Ako je ikad trebalo zameriti našim igračima na olakom shvatanju zadataka, onda je sada za to došao pravi trenutak. Na prvom sastanku biće reči o tome.” 

Golman Milutin Šoškić složio se sa trenerom da se Partizan “uspavao” posle ubedljih 3-0 ali je imao opravdanje: “Tačno je da smo usporili nakon trećeg gola, ali smo u ovoj nedelji imali malu nezgodu. Naime, nas sedmorica primilo je vakcine zbog puta u Seul, bili smo pod temperaturom te smo odradili samo jedan lakši trening.”  ("Sport")

 

11. kolo, 05.11.1961, Sarajevo, Stadion Koševo, 15.000 gledalaca, strelci: Kovačević 2’, 39’, 66’

Partizan: Šoškić, Jusufi, Milorad Milutinović, Sombolac, L. Radović, Vasović, Zvezdan Čebinac, Kovačević, Galić, Vislavski, Branislav Mihajlović  

Ovo nije mali podvig, sezonu i po tim Mihajlovića i Bobeka, nekadašnjih reprezentativaca Partizana, nosi prvoligaški barjak, nalazeći se stalno u situaciji da brani ono što ima i da može samo da izgubi. Samo uoči drugog kola ovog šampionata “crno-beli” su se nalazili za petama drugog tima. Već nakon drugog kola na vrhu se našao Partizan i održao se na počasnom mestu na tabeli, stalno odbijajući velike i male napade ostalih prvoligaša. Još pre utakmica poslednjeg jesenjeg kola Partizan je imao obezbeđeno prvo mesto, sa tri boda ispred Vojvodine i Crvene zvezde. Državni prvak je postao jesenji majstor, sigurnije i ubedljivije nego što su neki očekivali u stilu u kakvom ni njegove ranije ekipe, koje su uživale veće poštovanje poklonika fudbala, već preko deceniju nisu postigle. Moguće da je to bio i jedan od razloga što utakmica između Sarajeva i Partizana nije bila snažnijeg tempa. Rezultat se kretao ujednačenim ritmom. Posle svakog gola Kovačevića kojim bi gosti poveli, Sarajlije su izjednačavale. Partizan jeste odavao utisak zrelije ekipe, ali je ipak pružio mnogo manje nego što su ljubitelji fudbala navikli da od njega vide. To je sigurno bio najbleđi Partizan u jesenjem delu šampionata. Igra je bila vrlo slaba, zbog snega teren je bio težak za igru, a remi realan rezultat.  ("Sport")

12. kolo, 12.11.1961, Zagreb, Stadion Maksimir, 30.000 gledalaca

Partizan: Šoškić, Lj.Mihajlović, Milorad Milutinović, Sombolac, L. Radović, Vasović, Zvezdan Čebinac, Vislavski, Vukelić, Galić, Miodrag B. Petrović

U pravoj prvenstvenoj borbi u kojoj su igrači oba tima dali svoj maksimum nije bilo golova, a samo oni su nedostajali u ovom fudbalskom spektaklu. Igrači Dinama četiri puta su pogodili prečku, a jednom stativu. Šta je tek promašio Partizan u nekoliko situacija, naročito Vukelić i Galić. Ovaj drugi je zajedno sa golmanom Dinama Stojanovićem izmamio aplauze čitavog stadiona za prikazano u 20. minutu. Galić je sjajno reagovao na ubačaj Vukelića sa krila i neverovatnim trzajem glavom poslao loptu ka samim rakljama Dinamovog gola odakle ju je krajnim naporom izvukao
Stojanović. Partizan je na Maksimiru, bez Jusufija i Kovačevića, osvojio veliki bod kojim je zadržao prvo mesto.  ("Sport")

13. kolo, 04.3.1962, Beograd,  Omladinski stadion,  25.000 gledalaca, strelac: Galić 8’, 60’

Partizan: Šoškić, Jusufi, Ljubomir Mihajlović, Vukelić, D. Jovanović, Vasović, Vislavski, Rajić, Ognjanović (Slišković), Galić, Branislav Mihajlović

Iako je igrao bez trojice standardnih prvotimaca - Kovačevića, Čebinca i Radovića – šampion države je od prvog do poslednjeg minuta držao igru u svojim rukama. Da nisu bili toliko obazrivi, naročito u drugom poluvremenu, verovatno bi se mreža Krivokuće zatresla više od dva puta.
“Za ovaj susret pripremali smo posebnu taktiku, zadovoljan sam igrom svojih fudbalera koji su sve dogovoreno ispoštovali”, bio je konkretan Stjepan Bobek.  ("Sport")

14. kolo, 11.3.1962, Beograd, Stadion JNA, 10.000 gledalaca, strelac: Zvezdan Čebinac 10’

Partizan: Šoškić, Jusufi, D. Jovanović, Ljubomir Mihajlović, Vukelić, Vasović, Zvezdan Čebinac, Ognjanović (Kovačević), Galić, Vislavski, Branislav Mihajlović

 

15. kolo, 18.3.1962, Rijeka, Stadion na Kantridi, 12.000 gledalaca, strelci: Galić 10’, Kovačević 69’, Zvezdan Čebinac 74’

Partizan: Šoškić, Jusufi, D.Jovanović, Sombolac, Vukelić, Vasović, Zvezdan Čebinac, Kovačević, Galić, Ognjanović (Slišković), Vislavski

16. kolo, 24.3.1962, Beograd, Stadion JNA, 12.000 gledalaca, strelci: Rajić 47’ , Zvezdan Čebinac 51’, Kovačević 64’, Vukelić 70’, Ognjanović 80’

Partizan: Šoškić, Jusufi, D.Jovanović, Sombolac, Vukelić, Vasović, Zvezdan Čebinac, Kovačević, Ognjanović, Galić, Rajić

Partizan je prebrinuo brigu, na Stadionu JNA po blatu i pred prozeblim gledaocima osvojio je dva planirana boda i popravio goldiferenciju. Banjalučani su veći deo meča igrali bez isključenog Kasumovića i dobro su se držali celo prvo poluvreme, ali kada je Rajić u 47. minutu načeo njihovu mrežu do kraja utakmice postojala je samo jedna dilema, koliko će lopti završiti iza Kolakovih leđa.  ("Sport")

 

 

17. kolo, 01.4.1962, Skoplje, Gradski stadion, 25.000 gledalaca, strelac: Kovačević 22’

Partizan: Šoškić, Jusufi, D. Jovanović, Sombolac, Vukelić, Vasović, Zvezdan Čebinac, Kovačević, Ognjanović, Galić, Branislav Mihajlović

Pobedio je tim koji je fizički i psihički bio spremniji za uslove igranja na teškom terenu stadiona Vardara. Partizan je imao i neuporedivo više prilika za gol, posebno u prvom poluvremenu demonstrirao je šampionsku igru kada je i došao do pobedonosnog pogotka. U tom 22. minutu fudbaleri u crno-belim dresovima izveli su nekoliko majstorija – Galić je maestralno šutirao, pokušao je da lobuje Miloševskog ali je on krajnim naporima uspeo loptu da odbije pesnicom u polje. Ona je na nesreću svih simpatizera Vardara pala pred odličnog halfa Vukelića ispred koje su bila čak trojica domaćih igrača. On je mirno osmotrio situaciju u šesnaestercu protivnika, video je da se Kovačević ušunjao u delić slobodnog prostora, podbo je loptu koja je preletela buket igrača i pala tačno na glavu omalenom vezisti koji ju je samo skrenuo glavom, taman toliko da prevari svoje čuvare i pošalje je u nebranjeni deo mreže. Partizanov zasluženi trijumf još više je dobio na vrednosti nakon što je Crvena zvezda remizirala sa Sarajevom u Beogradu pa je prednost “crno-belih” otišla na velikih pet bodova.  ("Sport")

18. kolo, 08.4.1962, Beograd, Stadion JNA, 55.000 gledalaca, strelac: Kovačević 83’ (penal)

Partizan: Šoškić, Jusufi, D. Jovanović, Sombolac, L. Radović, Vasović, Zvezdan Čebinac, Kovačević, Ognjanović, Galić, Branislav Mihajlović

Crvena zvezda je u ovom derbiju imala samo jedan cilj – pobedu, jer bi je samo ona bodovno približila večitom rivalu i ostavila u kakvoj takvoj trci za šampionski pehar. Kako se meč u prvom poluvremenu odvijao sve je izgledalo da će je i ostvariti - rano vođstvo, nekoliko propuštenih šansi i onda neshvatljiv pad u nastavku u kojem su “crno-beli” bili neuporedivo bolji rival stvorivši toliko povoljnih prilika da je pravo čudo kako, ako već nisu pobedili, barem nisu ranije stigli do izjednačenja. Partizan je od samog početka znao da ne mora da juri, podela bodova za lidera ravna je pobedi jer bi trebalo da se dogodi čudo pa da se u poslednja četiri kola promeni stanje na tabeli. Nakon poslednjeg zvižduka, u svlačionici Partizana – slavlje.

“Bila je to teška utakmica propuštenih šansi jer prava je umetnost promašiti gol iz onakvih prilika iz kojih su to činili igrači oba tima. Rezultat je na kraju realan i nama u potpunosti odgovara. Što se tiče šampionske titule, blizu smo, ali imamo još da se borimo” – Boba Mihajlović.

“Naši igrači su psihički loše ušli u meč što se odrazilo na igru u prvom poluvremenu.  Međutim, Zvezdina taktika bila je pogrešna. Njeni igrači su stali kada su trebali još više da pritisnu. Tada smo preuzeli stvari u svoje ruke i došli do rezultata koji nam odgovara. Mislim da je pitanje prvog mesta konačno rešeno” – Stjepan Bobek.

“U prvom poluvremenu smo, impresionirani važnošću meča, slabo se kretali. Tek u nastavku smo se prenuli i samo veliki peh naših napadača je spasio Zvezdu od poraza. Kada sam video da niko od navalnih igrača nije imao hrabrosti da se nađe oči u oči sa Stojanovićem preuzeo sam odgovornost. Prozreo sam njegove namere da se baci u levi ugao i poslao loptu u desni” – Vladica Kovačević.  ("Sport")

 

19. kolo, 15.4.1962, Split, Stadion Hajduka, 18.000 gledalaca

Partizan: Šoškić, Jusufi, D. Jovanović, Sombolac, Vukelić, Vasović, Zvezdan Čebinac, Kovačević, Ognjanović (Rajić), Galić, Branislav Mihajlović

Partizan je u opuštenoj atmosferi otputovao u Split gde je, u utakmici prepunoj šansi na obe strane, posle šest godina poražen od Hajduka minimalnim rezultatom. Taj poraz nije uticao na bodovnu prednost “crno-belih” u odnosu na prvog pratioca na tabeli jer je Crvena zvezda doživela ubedljiv poraz od OFK Beograda (4-1).  ("Sport")

20. kolo, 22.4.1962, Beograd, Stadion JNA, 20.000 gledalaca, strelci: Galić 22’, Vasović 68’

Partizan: Šoškić, Jusufi, D. Jovanović, Lj.Mihajlović, Vukelić, Vasović, Zvezdan Čebinac, Kovačević, Radović, Galić, Branislav Mihajlović

Na čudnoj muci našli su se na Stadionu JNA navijači “crno-belih”. Trebalo je istovremeno iz šampionskog pehara ispiti gutljaj gorčine zbog poraza. Ovakav finiš prvenstva zaista niko nije očekivao. Prvak, Partizan je u samom finišu izgubio dve uzastopne utakmice a zadržao je pet bodova prednosti i tako osvojio titulu dva kola pre kraja ispred tima kome ta dva njegova poraza nisu baš ništa pomogla. Nisu, jer je i Zvezda gubila istovremeno. Ovakav epilog dobro je došao samo Vojvodini koja je mic po mic, a nakon pobede nad Partizanom, stala uz rame drugoplasiranom na tabeli. Partizan je i ove godine potvrdio da je naš najbolji tim i titulu, koju je posle punih dvanaest sezona osvojio prošle sezone, uspeo je da sačuva. “Crno-beli” su imali stabilnost ligaške forme. Ako je i bilo variranja u kvalitetu prikazanih igara, sve to je bilo  nadoknađeno ritmom borbe i žarom kojim su igrači Partizana ulazili u svaki meč, zbog čega skoro celo prvenstvo nisu ispuštali vodeće mesto.  ("Sport")

 

21. kolo, 29.4.1962, Mostar, Gradski stadion, 8.000 gledalaca, strelac: Kovačević 84’

Partizan: Šoškić, Jusufi, D. Jovanović (Milorad Milutinović), Sombolac, Vukelić, Vasović, Vislavski, Kovačević, L. Radović, Galić, Branislav Mihajlović

 

22. kolo, 02.5.1962, Beograd, Stadion JNA, 12.000 gledalaca, strelac: Kovačević 34’ (penal), 52’

Partizan: Šoškić, Belin (Sombolac), Milorad Milutinović, Jusufi, Vukelić, Vasović, Vislavski, Kovačević, Radović, Ognjanović, Branislav Mihajlović

Drugog maja 1962, Partizan je savladao Sarajevo u Beogradu i tako i zvanično osvojio četvrtu šampionsku titulu. Poslednja utakmica prvenstva novog/starog šampiona pamtiće se po nekoliko detalja. Pri vođstvu gostiju od 1-0 Šoškić je zaustavio kazneni udarac Šehovića čime je znatno uticao na dalji tok utakmice. Osim sjajnog golmana, u timu prvaka najbolji na terenu bio je Kovačević. Sve
akcije polazile su od njega, kreirao je nekoliko šansi svojim saigračima i na kraju, postigao je oba gola za Partizan. Ipak, najburniji aplauz dobio je dugogodišnji kapiten “crno-belih” Bruno Belin koji se oprostio od aktivnog igranja fudbala.

Pre nekoliko godina na jednoj prvenstvenoj utakmici protivnički fudbaler je udario Belina koji je pao kao pokošen. Gledalištem su odjeknuli zvižduci, sudija je energično pokazao delikventu put u svlačionicu. Niko se nije bunio. Jedino povređeni Belin. Dok su ga drugovi iznosili sa terena obratio se sudiji: “Nije trebalo da ga isključite, mislim da me nije namerno povredio!” NIje to bila nikakva lažna skromnost. To je bio princip Bruna Belina, jer on nikada nije pretpostavljao da neko želi da
povredi protivničkog igrača. Zato što on to nikada nije činio. Bruno Belin je bio istinski i jedan od retkih džentlmena fudbalskih terena. Za 17 godina igranja, nijednom nije isključen, niti kažnjen. Sudije nikada nisu unele ime ovog fudbalera u spisak opomenutih igrača.   ("Sport")

Sažetak sezone

Partizan je u sezonu 1961/62 ušao sa manje-više istim snagama u odnosu na prethodnu, šampionsku sezonu. Ekipa je ostala bez Ilije Mitića, Jončića, Božidara Pajevića, Kaloperovića i Miladinovića (privremeno), pa praktično i bez Belina, koji je u sezoni 1961/62 odigrao samo oproštajnu utakmicu. Nove snage činili su Zvezdan Čebinac, Radivoje Ognjanović, Vladimir Petrović, Ivan Rajić, Dragoslav Jovanović, Ljubomir Mihajlović i Mustafa Hasanagić. Ipak, oni su u ovoj sezoni imali samo epizodne uloge, izuzimajući Jovanovića i Čebinca, koji su dali značajan doprinos. Naravno, Mustafa Hasanagić i Ljuba Mihajlović će tek u sezonama koje dolaze dati pun doprinos i postati legendarni igrači Partizana, uz već afirmisane drugove koje su zatekli u ekipi (Šoškić, Jusufi, Vasović, Galić, Kovačević, Vislavski…). „Crno-bele“ je sa klupe predvodio Stjepan Bobek.

Osim Partizana, Crvene zvezde, Dinama i Hajduka, ligu od 12 klubova činili su i Vojvodina, Sarajevo, OFK Beograd, Novi Sad (debitant), Velež, Rijeka, Vardar i banjalučki Borac (debitant). Karakteristika ovog šampionata bila je ta što se u jesen igralo 12 kola, a na proleće 10, pa se prvenstvo završilo početkom maja, kako bi se reprezentacija pripremila za Svetsko prvenstvo u Čileu.

Partizan je do svoje četvrte, a druge uzastopne titule prvaka Jugoslavije, došao još nadmoćnije nego sezonu ranije. „Parni valjak“ je praktično od početka prigrabio prvu poziciju i nije je ispuštao do kraja. Na mestu broj 2 smenjivali su se OFK Beograd, Vojvodina, kasnije i Crvena zvezda, koja će biti jedini, kakav-takav, ozbiljan takmac za prvo mesto, ali posle derbija u proleće 1962. (ovekovečenom u filmu „Partizan igra“), kada su beogradski „večiti rivali“ odigrali 1-1, sve je bilo jasno – Partizan je pobegao na nedostižnih +5. Na kraju, drugo mesto zauzela je Vojvodina, Dinamo je bio treći, a Zvezda četvrta. Ligu su napustili Vardar i Borac. U Humskoj je utakmice Partizana u proseku gledalo 25.090 navijača.

Bruno Belin se oprašta od dresa Partizana i karijere fudbalera. Pored njega su tadašnji omladinci Partizana, Dragan Jojić i Zvonko Mihajlovski.

Od rezultata za pamćenje treba izdvojiti „rukometnu“ pobedu Partizana u Banja Luci od 7-4, kao i deklasiranje  splitskog Hajduka na Stadionu JNA od 4-0. Partizan je zabeležio ukupno 4 poraza, a od toga su se čak tri desila u poslednja četiri kola, kada je pitanje prvaka bilo rešeno. Najbolji strelac ekipe bio je Vladica Kovačević sa 15 golova, dok je Galić postigao 7. Tri puta su igrači Partizana postizali het-trik: Vukelić protiv Borca u Banja Luci (7-4), i dva puta Kovačević, protiv Hajduka u Beogradu (4-0) i na Koševu protiv ekipe Sarajeva (3-3).

 

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *