Blog

Osnivači Partizana

  Na ovim stranicama bavimo se istorijom FK Partizan, njegovim igračima, trenerima, nezaboravnim mečevima. Ipak, retko se dešava da bilo ko od nas, navijača “crno-belih”, pomene i ljude koji su osnovali naš klub. S obzirom na društveni ambijent u kojem je Partizan osnovan, 4. oktobra 1945. godine, možda je 9. maj, Dan Pobede nad fašizmom, pravi momenat da se setimo naših osnivača i ukažemo im ovim putem skromnu, ali dužnu pažnju.

  Možda će se naći i neki površni čitalac koji će ovaj post shvatiti kao politikanstvo ili “levičarenje”. Apsolutno odbacujemo bilo kakvu ideologiju, i smatramo da Partizan pripada svim ljudima koji ga poštuju i vole, bez obzira na njihove političke, nacionalne, rasne, verske ili ma koje druge razlike. Partizan je nadrastao ideologiju iz koje je nastao, postao je sportska i fudbalska veličina Beograda, svoje države (nekada Jugoslavije, danas Srbije) i Evrope. Niko od nas nije postao navijač kluba iz Humske 1 zbog bilo kakvih drugih razloga osim sportskih ili ličnih – ili je to bila vezanost za neke asove u našem dresu, ili izbor kluba kao porodično nasleđe.

  Ali, takođe, nemamo čega da se stidimo – naš klub su osnovali partizani, borci protiv fašizma. Nećemo, kao neki drugi, da lomimo moždane vijuge i uzaludno tražimo nekakve reakcionarne ili monarhističke korene našeg kluba, jer oni jednostavno ne postoje. Kao što ne postoje kod bilo kojeg kluba osnovanog u ovoj državi od 1945. godine do danas, uključujući i današnji lažni BSK u trećoj ligi,  ili lažnog naslednika SK Jugoslavije. Svaki takav pokušaj, da se “frizira” istorija sopstvenog kluba, je bolesna mitomanija i težak psihički poremećaj.

  Rekosmo, Partizan je davno postao veći od ideologije iz koje je nastao, ali su kao sećanje na to vreme posleratnog zanosa ostali zauvek naše ime, naš grb, i naravno, imena ljudi koji su ga osnovali. I da nisu uradili više nikakvu korisnu stvar u životu (a sigurno je da jesu), dovoljno je što su osnovali Partizan.

  Na zvaničnom sajtu FK Partizan piše:

  Proslavljeni ratni komandant Peko Dapčević, kasnije i jedan od predsednika JSD Partizan, a
povodom pola veka od osnivanja 1995. godine, u pismu kojim čestita jubilej, napisao je kako i gde
je rođena ideja, pa i odluka o osnivanju kluba:

‐ Većina nas, mladih generala, koja je igrala i volela fudbal, okupili smo se i 
dogovorili da osnujemo fudbalski klub. Oko imena nije bilo natezanja: bili smo 
partizani, bilo je i najprirodnije da se naš klub zove Partizan.
Na samom skupu, čini mi se, neformalno je predsedavao Svetozar Vukmanović Tempo, bili su 
još prisutni Otmar Кreačić Кultura, Vujica Gajinović, Ratko Čoče Vujović (bio je izbaran za 
prvog predsednika), Кoča Popović, Mijalko Todorović Plavi. Možda još i neko. Ne mogu se 
setiti, sećanja blede…

  Datum njegovog rođenja je 4. oktobar 1945. godine, a pripreme su trajale mesecima pre toga.
Svetozar Vukmanović Tempo, svojim nesravnjivim entuzijazmom, zalagao se da se pri Centralnom 
domu Jugoslovenske armije oformi fudbalski klub, a kasnije da se to šiti i na ostale sportove u 
kojima bi bili sportisti koji su u vojničkim uniformama. Tako su istog dana kada i fudbalska,
rođene i sekcije za atletiku, šah, košarku i odbojku.
Pa, predstavimo osnivače…
  Svetozar Vukmanović Tempo (1912-2000)
Foto – znaci.net
  Pravnik, učesnik NOB, narodni heroj, general-pukovnik u rezervi, načelnik Glavne političke uprave Jugoslovenske Armije. Od 1970. se povukao iz političkog života. Rođen u Podgoru kod Cetinja, umro u Reževićima kod Petrovca. 
  Konstantin Koča Popović (1908-1992)
Foto – znaci.net
  Rođen u Beogradu, u porodici bogatih industrijalaca. Deo detinjstva proveo u Švajcarskoj, diplomirao filozofiju na pariskoj Sorboni. Stekao čin rezervnog potporučnika Kraljevine Jugoslavije, u Parizu počeo da se bavi poezijom, publicistikom i filmskom kritikom. Možda i najobrazovaniji izdanak komunističkog sistema. Iako poreklom iz buržoaske porodice, pokaziovao je sklonost radničkim idejama i levici. Borio se u Španiji protiv Franka, na strani Španske republikanske armije. Borbu protiv fašizma nastavio kao pripadnik vojske Kraljevine Jugodlavije, u čijoj je uniformi bio i zarobljen. Priključuje se partizanskom pokretu, bio je komandant Prve proleterske brigade, narodni heroj, komandant Prve proleterske divizije, komandant Druge Armije, načelnik Generalštaba JNA, ministar spoljnih poslova FNRJ od 1953. do 1965, potpredsednik SFRJ. Povukao se iz političkog života 1972. godine, posle Titovog slamanja srpskih “liberala”, kojima je Koča Popović pružao podršku.  
Koča Popović u uniformi Kraljevine Jugoslavije, foto – znaci.net
  Otmar Kreačić Kultura (1913-1992)
Otmar Kreačić Kultura sa suprugom Olgom, foto – znaci.net
  Poreklom Slovenac iz okoline Brežica, rođen u Bugojnu. Potiče iz radničke porodice, maturirao je u Zagrebu. Učesnik španskog građanskog rata na strani republikanaca, potom učesnik NOB, gde se najviše posvećivao kulturnom i političkom radu sa borcima, te izdavanju i štampi partizanskih listova tokom rata. Ljubitelj slikarstva i umetnosti, malo je poznato da je njegov stric Franc bio pripadnik srpske vojske na Solunskom frontu, da bi kasnije uzeo ime Sergej i otišao u redove Crvene armije. Otmar Kreačić je nadimak Kultura stekao radeći kao rekviziter u HNK u Zagrebu. Narodni heroj.  Posle rata, pored raznih funkcija bio je i načelnik Glavne političke uprave JNA. Preminuo je u Beogradu, 1992. godine.
  Ratko Vujović Čoče (1916-1977)
Ratko Vujović Čoče, foto – Facebook stranica “Udruženje Španski borci 1936-1939”
  Ratko Vujović je ostao upamćen kao prvi predsednik Partizana. Rođen je u Nikšiću, završio gimnaziju i započeo studije agronomije u Pragu. Poput Kreačića i Koče Popovića, takođe španski borac. Učesnik NOB, pored ostalog rukovodio partizanskim jedinicama tokom neprijateljske ofanzive na Kozaru. Posle rata završio vojnu akademiju i obavljao niz značajnih dužnosti u JNA.  Začetnik izviđačkog pokreta u posleratnoj Jugoslaviji. Narodni heroj. Smrt ga je zatekla u Beogradu, u činu general-pukovnika. 
Petar Dapčević Peko (1913-1999)
Peko Dapčević u Pljevljima, 1943, foto – znaci.net
  Rođen u okolini Cetinja, poreklom iz svešteničke porodice. Upisao prava u Beogradu, a zatim postao član KPJ. Učesnik španskog građanskog rata, tri puta je bio ranjavan u Španiji. Učesnik ustanka u Crnoj Gori. Tokom rata bio je na nekoliko komandnih pozicija, pored ostalog komandant Druge proleterske divizije i komandant Prve armije JA. Posle rata bio je načelnik Generalštaba. Narodni heroj. Posle demobilisanja, bio je član Saveznog izvršnog veća, ambsador, član diplomatskih misija. Preminuo je u Beogradu u februaru 1999, u Beogradu je i sahranjen. 

  Mijalko Todorović  Plavi (1913-1999)

Mijalko Todorović, foto – znaci.net

  Rođen u okolini Kragujevca, diplomirao pred rat na Tehničkom fakultetu u Beogradu. Član KPJ, po okupaciji se pridružio partizanskom pokretu. Većnik AVNOJ-a, politički komesar Prve armije. Posle rata na mnogim značajnim dužnostima – ministar u više navrata, predsednik Savezne skupštine. Narodni heroj. General-potpukovnik u rezervi. Preminuo u Beogradu, u martu 1999.
  
  Božo Švarc (1920-2007)
Foto – partizan.rs
  Rođen u Zagrebu, u trgovačkoj jevrejskoj porodici. Aktivno se bavio sportom, kao skijaš i atletičar. Rat ga je zatekao na stufijama elektrotehnike. Od strane NDH bio je uhapšen i proveo je dosta vremena u logorima Gospić, Jadovno, Jastrebarsko, Jasenovac i Stara Gradiška. Iz logora pobegao 1942, priključio se partizanima i rat završio u činu majora. Aktivno vojno lice u JNA do penzionisanja, 1980. godine. Bio je predsednik hokejaškog i plivačkog kluba Partizan. Preminuo je u Beogradu,  u maju 2007. 
    Važnu ulogu u formiranju Partizana imali su i Artur Takač (1918-2004), legendarni član olimpijskog pokreta posle rata, Vujica Gajinović, slikar Branko Šotra (autor Partizanovog grba), aktivna vojna lica Vlado Mađarić, Bogdan Vujošević (1912-1981), Pavle Jovićević (1910-1985), Virgil Stanislav Popesku (1916-1989), zapisničar na osnivanju, kasnije fudbaler Partizana…
Priredili: 
Nikola Radulović, Dušan Mihajilović, Aleksandar Pavlović
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
2 comments
  1. Anonymous

    Хвала на тексту. Можда би следећи могао да буде посвећен бојама дресова и њихова историја. Брдо воли Партизан 🏁🇷🇸

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *