Najnovije
2001-2010ARHIVA SEZONAEvropa (UEFA)

LŠ / Kup UEFA 2005/06

Trener: Vladimir Vermezović

Partizan u kvalifikacijama za Ligu šampiona 2005/06:

Obiora Odita 4/2, Ivica Kralj 4/0, Marko Lomić 4/0, Albert Nađ 4/0, Zoran Mirković 4/0, Branimir Bajić 4/0, Nenad Brnović 4/0, Pierre Boya 4/0, Simon Vukčević 4/0, Miroslav Radović 3/0, Nenad Đorđević 3/0, Nikola Grubješić 2/0, Ivan Tomić 2/0, Ifeany Emeghara 2/0, Nemanja Rnić 1/0, Vladimir Vukajlović 1/0, Srđan Radonjić 1/0, Nebojša Marinković 1/0, Milivoje Ćirković 1/0.

Partizan u Kupu UEFA 2005/06:

Srđan Radonjić 2/3, Simon Vukčević 2/1, Ifeanyi Emeghara 2/0, Albert Nađ 2/0, Branimir Bajić 2/0, Zoran Mirković 2/0, Nenad Brnović 2/0, Miroslav Radović 2/0, Obiora Odita 2/0, Ivica Kralj 1/0, Đorđe Pantić 1/0, Milivoje Ćirković 1/0, Nenad Đorđević 1/0, Milovan Milović 1/0, Stefan Babović 1/0, Nikola Grubješić 1/0, Marko Lomić 1/0, Ivan Tomić 1/0, Pierre Boya 1/0.

Rezultati FK Partizan u kvalifikacijama Lige šampiona 2005/06

2. kolo kvalifikacija za Ligu šampiona, prvi meč, 27.7.2005, Beograd, Stadion Partizana, 13.116 gledalaca, strelac: Odita  63'

Partizan: Kralj, Rnić, Lomić, Nađ (Vukajlović), Bajić, Mirković, N. Brnović, Radović, Radonjić (Boja), Vukčević,  Odita (Grubješić)

"Sportski žurnal"

2. kolo kvalifikacija za Ligu šampiona, drugi meč, 03.8.2005, Tiraspolj, Stadion Velika arena, 13.000 gledalaca, strelac: Odita 75`

Partizan: Kralj, Đorđević, Lomić, Nađ (Nebojša Marinković), Bajić, Mirković (Ćirković), N. Brnović, Radović (Babović), Boja, Vukčević, Odita

"Sportski žurnal"

3. kolo kvalifikacija za Ligu šampiona, prvi meč, 10.8.2005, Bratislava, Stadion Tehelne Pole, 16.127 gledalaca

Partizan: Kralj, Đorđević, Lomić, Tomić, Bajić (Emeghara), Mirković, Nađ, N. Brnović, Vukčević, Boja, Odita

"Sportski žurnal"

3. kolo kvalifikacija za Ligu šampiona, drugi meč, 23.8.2005, Beograd, Stadion Partizana, 30.000 gledalaca

Partizan: Kralj, Emeghara, Lomić (Bajić), Nađ, Đorđević, Mirković, Tomić (Grubješić), N. Brnović, Boja, Vukčević, Odita (Radović)

Penali:

Fodrek 0:1, Nađ 1:1

Kozak - Kralj brani, Mirković - stativa

Halenar 1:2, Bajić 2:2

Fabio Gomeš - preko gola, Vukčević 3:2

Debnar 3:3, Boja - Čobej brani

Đurica 3:4, Nenad Brnović - Čobej brani

"Sportski žurnal"

Rezultati FK Partizan u Kupu UEFA 2005/06

1. kolo Kupa UEFA, prvi meč, 15.8.2005, Tel Aviv, Stadion "Ramat Gan", 5.000 gledalaca, strelci: Vukčević 34', Radonjić 47'

Partizan: Kralj, Ćirković (Đorđević), Emeghara, Nađ, Bajić, Mirković (Milović), N. Brnović, Babović (Radović), Radonjić, Vukčević,  Odita

"Sportski žurnal"

 

 

1. kolo Kupa UEFA, drugi meč, 29.9.2005, Beograd, Stadion Partizana, 7.000 gledalaca, strelci: Radonjić 11' (pen.), 43`

Partizan: Pantić, Emeghara (Grubješić), Lomić, Nađ, Bajić, Mirković,  N. Brnović (Tomić), Radović (Boja), Radonjić, Vukčević, Odita

"Sportski žurnal"

*****

U kvalifikacijama za Ligu šampiona 2005/06, Partizan je startovao od drugog kola. Kada se saznalo za imena prva dva protivnika, svi navijači „crno-belih“ očekivali su još jedan ulazak u grupnu fazu elitnog takmičenja, a kada se evropska priča završila, verovatno bi svi ti navijači poželeli da se Partizan nije ni kvalifikovao za evropska takmičenja. Maler za malerom, zla sudbina, tragedija, nemoć, a na kraju i sramota – to su sve faze kroz koje se prolazilo u toj evropskoj sezoni koja je i danas crnim slovima upisana u anale našeg kluba.

Prvi rival bio je moldavski prvak,  Šerif iz Turaspolja. Klub u usponu od kojeg se nije očekivalo da predstavlja ozbilnu prepreku Partizanu. Meč je odigran u sred tihog rata između navijača i uprave kluba, pa su „grobari“ tokom drugog poluvremena u znak protesta napustili južnu tribinu. Neposredno posle toga, Obiora Odita smiruje jednu loptu grudima a zatim je plasira u mrežu gostiju za, ispostaviće se, konačnih 1-0.

Revanš je bio neugodan a naš tim je pružio prilično bledu igru. Strahovali smo do finiša od neke“frljoke“ koja bi Šerifu donela prednost a utakmicu uvela u totalnu neizvesnost. Srećom, Obiora Odita je opet briljirao. Petnaestak minuta pre kraja bukvalno je zakucao loptu pod prečku gostiju, šutem sa oko trideset metara, postigavši jedan od najlepših Partizanovih golova u evropskim takmičenjima.

Međutim, videlo se da naša ekipa teško postiže golove. Ali, ko je o tome mislio kada se saznalo da je naredni rival slovačka Artmedija, doskorašnja Petržalka? Klub koji je do tada bio poznat posetiocima kladionice, u drugom kolu je senzacionalno eliminisao slavni Seltik sa 5-0, 0-4 i zakazala dvomeč sa Partizanom, čiji će pobednik biti učesnik grupne faze Lige šampiona!

Iskreni da budemo, svi smo poleteli pre vremena. Navijači su prekinuli bojkot, rešeni da pomognu ekipi u odsudnom duelu, igrači i stručni štab bili su puni samopouzdanja. A sportski sektor je još pre kvalifikacija smatrao da nema potrebe da se ekipa dodatno pojačava. Svakako da Artmedija nije bila rival za potcenjivanje, jer ko uspe da napuni mrežu Seltika – ne može biti loša ekipa. Ipak, uzdali smo se u to da neće baš dva puta da ih „krene“.

Tog 10. avgusta 2005. Partizan je na Stadion Tehelne Pole istrčao u bordo-plavoj kombinaciji, jer je Artmedija nosila takođe, kao i Partizan, osnovnu crno-belu opremu. Partizan je propustio nekoliko prilika i pokazao da je kvalitetnija ekipa od domaćih. Ali, pri pravilu „gola u gostima“ rezultat bez golova i nije baš preterano povoljan.

Vukčević u akciji tokom utakmice u Bratislavi

Trinaest dana kasnije, pun stadion Partizana očekivao je da se ponovi uspeh od pre dve godine, kada je Partizan, pod vođstvom Lotara Mateusa ušao u Ligu šampiona. Svi uslovi su bili tu. Bila nam je potrebna bilo kakva pobeda. Međutim, pitali su se i Slovaci…

„Crno-beli“, ali naši, beogradski, dominirali su i ponovo stvarali šanse koje su, po pravilu, promašivali. Odlični golman gostiju, Čobej, kao da je začarao svoj gol. Sa 0-0 ide se u produžetke, publika gromko bodri Partizan, igrači na terenu daju poslednji atom snage, ali i posle 120 minuta ostaje 0-0. Problem neefikasnosti, uočen još u dvomeču prethodne runde protiv Šerifa, dolazi do punog izražaja baš onda kada je najmanje potrebno.

Odluka je morala da padne sa penala. Koliko se sudbina poigrala sa našim timom, govori i činjenica da je Partizan u petu, odlučujuću seriju, ušao sa golom prednosti. Slovaci su promašili dva penala, a u našem timu je neprecizan bio samo Mirković. U poslednjoj seriji Debnar poravnava na 3-3, a Pjer Boja je imao sudbinu Partizana u svojim nogama, ali njegov šut zaustavlja prvo golman Čobej a onda i stativa! Ide se u narednu seriju, u kojoj Đurica postiže gol za Artmediju a Nenad Brnović promašuje, za konačan uspeh slovačkog šampiona, neuspeh Partizana i totalni muk na stadionu. Sigurno je da, osim finala Kupa šampiona u Briselu 1966, ne postoji tragičnija utakmica u istoriji Partizana.

Odita u napadu na gol Artmedije u beogradskom meču

Ko ne plati na mostu – platiće na ćupriji, stara je srpska poslovica koja bi se mogla primeniti na transfer – politiku Partizana tog leta, pred evropske kvalifikacije. Moguće je da je neangažovanje jednog prekaljenog napadača „crno-bele“ koštalo plasmana u Ligu šampiona. A opet, ko garantuje da bi i sa njim u ekipi Partizan uspeo?

Naravno, navijači i danas apostrofiraju pojedine igrače kao glavne krivce za neuspeh, pominju se još uvek prečka Grubješića i promašeni penal Boje, ali to je zaista infantilan stav. Niti je Grubješić jedini koji je promašio, niti je Boja jedini igrač koji je bio neprecizan u penal – seriji. Možda je plaćen i danak tome da je naša ekipa bila nešto starija, sa nekoliko povratnika koji su prešli tridesetu, a nismo baš važili za ekipu sa brzim i prodornim igračima.

Kako god, čekalo nas je takmičenje u Kupu UEFA, gde je bilo potrebno proći jedno kolo i plasirati se u grupnu fazu. Ekipa se, nakon prve utakmice posle Artmedije i poraza od OFK Beograda na našem terenu, ubrzo stabilizovala. Navijači zaista nisu ništa zamerali ni ekipi ni treneru, jer Artmedija je posmatrana kao loš dan i nedostatak sreće. A Liga UEFA pružala je takođe šansu za proboj u neku ozbiljniju fazu takmičenja.

Prilika za grupnu fazu Kupa UEFA bila je za poželeti. Anonimni izraelski klub, Makabi Petah Tikva, bila je prepreka „crno-belima“. U prvom meču u Tel Avivu Partizan je rutinski slavio sa 2-0, golovima Vukčevića i Radonjića. Golman Kralj je u finišu odbranio penal domaćima, pa je revanš u Beogradu zaista bio stvar formalnosti.

Proslava drugog gola na gostovanju Makabiju

A onda se dešava najsramnija utakmica u istoriji učešća Partizana u UEFA takmičenjima. Branimir Bajić već u 2. minutu pravi penal (?!) kojim gosti  dolaze do prednosti. Do poluvremena, Partizan dobija dva penala za dva minuta, od kojih prvi ne realizuje Vukčević a drugi u gol pretvara Radonjić. Nedugo potom Omer Golan opet dovodi goste u vođstvo a Radonjić opet izjedbačava na 2-2. To nije kraj poluvremena jer je Golan opet precizan u 45. minutu za 2-3! Partizanova odbrana ne postoji, igrači Makabija sa lakoćom dolaze u situacije „1 na 1“. Početkom drugog dela igre Golan postiže svoj treći gol za 2-4, a sve nade Partizanovih navijača razvejao je autogol Lomića u 86. minutu, za konačnih i sramnih 2-5!

Bio je to najteži poraz Partizana na svom terenu u evropskim takmičenjima, od osnivanja kluba. Igrali su u Humskoj velikani poput Reala, Mančester Junajteda, Intera, Bajerna, Juventusa, Rome, Lacija…ali niko nije na ovakav način ponizio našu ekipu kao skromna i anonimna ekipa iz Izraela, bizarnog imena – da sramota bude još veća

Bes navijača bukti još tokom utakmice, a u narednim danima rasplamsavaju se protesti protiv uprave koja se ponaša kao da se ništa posebno nije desilo!? Generalni sekretar Zečević ubeđuje navijače da bi Partizan plasmanom u Ligu Kupa UEFA imao samo gubitke (?!), sportski direktor Bjeković posle četvrte primljene evropske „petice“  u osam godina, i to one najsramnije, nije smatrao za shodno da makar ponudi ostavku, a trener Vermezović je i dva dana posle utakmice uporno pričao  „kako zna šta mu je činiti“ i tek treći dan od utakmice podneo ostavku. I sve to posle poraza posle kojeg bi svaki trener sa dignitetom već u hodniku posle meča napustio klupu.

Raspredaju se razne priče i danas, da li je taj poraz rezultat katastrofalne partije našeg tima, ili su umešane i neke vansportske okolnosti? Šta god da se desilo, poraz je bio i ostao najveća bruka u klupskoj istoriji. Po ko zna koji put, ceh je platio trener, a režiseri brodoloma su ostali na funkcijama.

Još u to vreme, u medijima se kreirala priča kako su, eto, navijači „napustili klub i okrenuli mu leđa“ kad je bilo najpotrebnije. Možemo, svakako, da konstatujemo da su kroz istoriju navijači često odmagali Partizanu prouzrokujući kazne UEFA i igranje našeg tima van Beograda, ali u sezoni 2005/06 „grobari“ su podržali igrače i posle eliminacije od Artmedije, kada ih je na narednu utakmicu protiv OFK Beograda došlo preko 12.000! Pa čak i posle tog poraza podrška se nije dovodila u pitanje. Solidna poseta bila je i protiv Petah Tikve, a tada se desio već opisani košmar i tek tada navijači kreću u masovan protest i bojkot.

Zatim, još od te jeseni na snazi je mit kako bi Partizan dosegao nekakvu „zlatnu eru“ da je eliminisao Artmediju i plasirao se u Ligu šampiona. Sa istim čelnim ljudima, tokom čijeg mandata se desilo nekoliko evropskih blamaža, a na kraju i Petah Tikva? Ali, eto, valjda je narodu lakše da umesto trezvene analize sve pripiše sreći i nesreći,  pa bi po tom verovanju klupska vrhuška odvela klub u sazveđže samo da, eto, „prokleti penal Pjera Boje nije završio na stativi a Grubješićev šut na prečki“?!

Uz ozbiljnu analizu, Partizan je već te jeseni mogao daleko da dogura u Ligi UEFA. Fudbal je sport u kojem kao i drugom poslu, sreću i nesreću izazivaš svojim radom ili neradom, ciklusi se smenjuju na svakih nekolko godina, ali evo i danas, skoro dve decenije posle Artmedije i Petah Tikve, ljudi i dalje veruju da bi se desilo ko zna šta lepo i pozitivno da Pjer Boja nije promašio penal.

Slom se nije desio zbog jednog promašenog penala već zbog nedopustivog poraza od Makabija, učaurenosti i neodgovornosti čelnih ljudi kluba.

Toliko godina kasnije, i dalje se sećamo ove košmarne evropske jeseni 2005, koja će prouzrokovati velike turbulencije i potrese u klubu, a na kraju i promene, do kojih će najzad doći u leto 2007. godine.

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *