Prvenstvo 2016/17

Tabela 

 

Treneri: Ivan Tomić (do 31.7.2016.), Marko Nikolić (od 04.8.2016. do kraja sezone)

Partizan u prvenstvu 2016/17:

Miroslav Vulićević 35/0, Leonardo da Silva Souza 34/24, Nikola Milenković 32/2, Nemanja G. Miletić 32/1, Marko Janković 30/4, Uroš Đurđević 29/24, Everton Luiz 29/1, Filip Kljajić 27/0, Nemanja Mihajlović 25/2, Marko Jevtović 24/2, Bojan Ostojić 24/1, Saša Ilić 22/0, Valeri Božinov 20/5, Petar Đuričković 17/2, Alen Stevanović 17/2, Nebojša Kosović 16/3, Leandre Tawamba 16/2, Gregor Balažic 15/0, Nikola Đurđić 13/1, Milan Radin 8/0, Miroslav Radović 7/2, Dušan Vlahović 7/0, Đorđe Jovanović 7/0, Bojan Šaranov 6/0, Saša Marjanović 6/0, Darko Brašanac 4/0, Nemanja Stevanović 4/0, Miroslav Bogosavac 3/0, Cedric Gogoua 3/0, Mohamed El Monir 3/0, Vladimir Đilas 2/0, Lazar Ćirković 1/0

Rezultati FK Partizan u prvenstvu 2016/17

Sažetak sezone

Prvenstvena trka u ovoj sezoni je počela nakon Partizanove kratke i neslavne evropske epizode u Ligi Evrope, pošto su „crno-beli“ na penale eliminisani od skromnog poljskog Zaglebja. U senci tog neuspeha, krenula je prvenstvena trka.

Ipak, podsetimo se – tokom leta ekipa je doživela brojne promene. Došli su u Humsku ulicu vezisti Petar Đuričković, Saša Marjanović (obojica iz niškog Radničkog), Milan Radin (Voždovac), levi bek Nemanja G. Miletić (Javor), još jedan vezista – Marko Janković (Olimpijakos), zatim naš bivši fudbaler Miroslav Radović, napadač Nikola Đurđić (Augsburg), pa brazilski vezni igrač Leonardo da Silva (Anži), te tandem iz Čukaričkog, golman Nemanja Stevanović i štoper Bojan Ostojić.

U suprotnom smeru, kroz izlaznu kapiju su prošli Aleksandar Subić (otišao u tuzlansku Slobodu), Ismael Beko Fofana (Čukarički), Nemanja Petrović (Čaves), Nikola Leković (Napredak), Saša Lukić (Torino), Miladin Stevanović (Kajzerispor), Marko Golubović (Sinđelić – pozajmica), Marko Jovanović (Bnei Jahuda) i Ivan Bandalovski. Ekipu je sa klupe predvodio Ivan Tomić.

Pod opterećenjem šokantne eliminacije od Zaglebja, Partizan je loše započeo i prvenstvo. U prvom meču, na gostovanju protiv novajlije, Bačke iz Bačke Palanke, koja je te sezone svoje utakmice igrala u Novom Sadu, Partizan ne uspeva da dođe do pobede. Mršavih 0-0, a onda i poraz u narednom kolu protiv Napretka u Kruševcu, i Ivan Tomić odlučuje da već posle te utakmice podnese neopozivu ostavku! Sezona se još nije ni zahuktala a Partizan je bio u problemima do guše – evropska eliminacija, očajan start u prvenstvu i jedan bod u dve utakmice, te ostavka trenera…

Moralo se brzo delovati, pa za trenera dolazi Marko Nikolić, koji je godinu i po ranije odlukom iste ove uprave smenjen, iako je u tom momentu sa Partizanom zauzimao vodeću poziciju!

U svom drugom debiju, Nikolić doživljava poraz od 1-3, protiv Vojvodine u Beogradu. Ovo je već bio signal za uzbunu, iako je bilo jasno da novi trener za nekoliko dana nije mogao ništa posebno da učini. Utisak je da ekipa bila pre svega „ubijena“ na psihološkom planu, posle silnih kikseva na startu sezone. Nema navijača Partizana koji u tom momentu nije pomislio da je ova sezona, što se tiče borbe za prvo mesto, nepovratno propala.

Ipak, malo po malo, ekipa se diže, rezultatski i karakterno. Utakmica protiv Vojvodine bila je poslednja za nonšalantnog Sedrika Goguu, a u naredna dva meča Partizan beleži pobede (Javor u Ivanjici i Čukarički u Humskoj ulici). A onda, dolazi do još jednog poraza – uprkos inicijativi na terenu, Partizan je posle grubih grešaka poražen u Novom Sadu od Spartaka sa 1-2.

Sa završetkom ovog ciklusa od šest utakmica, dolazi do dodatnih promena u ekipi. Partizan napuštaju Darko Brašanac (Betis), Miroslav Radović i golman Bojan Šaranov. Kao veliko pojačanje stiže dojučerašnji napadač mlade reprezentacije Srbije i nekada igrač Rada, Uroš Đurđević. Ovaj period predstavljaće prekretnicu Partizanove sezone. Pomenuti poraz od Spartaka biće, kako će se kasnije pokazati, i poslednji u ovoj sezoni, a ekipa kreće u nezadrživi, pobedonosni pohod.

Sledi šest uzastopnih pobeda, od kojih je najbitnija ona nad Crvenom zvezdom od 1-0, golom Leonarda u poslednjim trenucima utakmice. Ta pobeda je ulila dodatno samopouzdanje „crno-belima“. Do kraja jesenjeg dela prvenstva, Partizan je samo dva puta igrao nerešeno (Radnički u Beogradu i Vojvodina u Novom Sadu), ali je uprkos tome, polusezonu završio na drugom mestu, sa šest bodova manje od Crvene zvezde. Izdvojićemo pobedu Partizana protiv Čukaričkog u gostima, kada je sva tri gola za Partizan postigao Uroš Đurđević, a prvi put je zatresao mrežu na ovoj utakmici već u 10. sekundi, što je postao najbrži gol u istoriji srpske Superlige!

Treba pomenuti da je tokom čitave polusezone Partizan bio na udaru spornih sudijskih odluka. Jedna od takvih je i sramno suđenje Nenada Đokića (koji će se dve godine kasnije dodatno osramotiti, ako takvi za sramotu uopšte znaju). Na utakmici Partizan – Napredak, pri vođstvu gostiju, on bez ikakvog razloga daje crveni karton Urošu Đurđeviću, ali Partizan na tom meču ipak dolazi do pobede od 3-2.

Đurđević i Leonardo postaju ove jeseni ubitačan tandem po protivničke odbrane, a brazilski napadač je postigao nekoliko golova za pamćenje i praktično sam rešavao pojedine utakmice.

Dakle, odlazak na zimsku pauzu sa -6 iza Crvene zvezde. Ipak, pošto su se, prema suludim pravilima u novom sistemu takmičenja, bodovi posle 30. kola delili na pola, zaostatak od šest bodova je praktično značio minus od samo tri boda na kraju regularnog dela sezone, pre plej-ofa. To je Partizanu svakako odgovaralo. Ipak, do plej-ofa preostala je zimska pauza i još devet redovnih kola.

U pauzi, došlo je do dodatnih izmena u igračkom kadru, pa su Partizan napustili štoper Gregor Balažic (Ural). Nikola Đurđić (Randers), Valeri Božinov i Miroslav Bogosavac (Čukarički).

Novi članovi Partizana postaju korpulentni kamerunski napadač Leandre Tavamba (Kairat), još jedan napadač, Vladimir Đilas, i bivši bek Jagodine, Mohamed El Monir, koji je prethodno igrao za Dinamo iz Minska.

Prolećni deo sezone počinje pobedom Partizana protiv Rada na Banjici, a meč su obeležile rasističke uvrede domaćih navijača na račun našeg igrača Evertona. Svet je obišla slika kako Evertona posle utakmice smiruje naš golman Filip Kljajić. Posle još jedne pobede, protiv čačanskog Borca, Partizan ide na komšijski stadion, na derbi protiv Crvene zvezde. Ono što će se desiti na tom derbiju koji se, gle čuda, igrao baš na rođendan našeg rivala, ući će u istoriju beščašća i fudbalskog lopovluka i divljaštva, čiji su autori bili neki od sudija ove utakmice.

U 34. minutu, tokom jednog od napada Crvene zvezde, lopta prelazi gol-aut liniju za oko 30 centimetara, što je bilo vrlo očigledno. Igrač domaćih, Ruiz, je vraća u teren, a sudija Majo Vujović, deklarisani pristalica Crvene zvezde, koji je imao nesmetan pogled na celu situaciju, dozvoljava da se igra nastavi, a asistenciju dobijenu van terena (!) koristi Kanga i dovodi Crvenu zvezdu u prednost! Majo Vujović se pravi „Englez“, a sudija-asistent iza tog gola, Srđan Obradović, uopšte ne signalizira gol-aut, iako mu je posao da prati baš taj deo terena! Neviđeni lopovluk grupe hohštaplera u sudijskim odorama! Ipak, pravda je donekle zadovoljena tri minuta pre kraja, kada je centaršut Vulićevića sa desne strane Đurđević pretvorio u gol i izjednačenje. Ovaj derbi ostaće zauvek upamćen po ovom nečuvenom skandalu u režiji sudija. Svašta smo do tada gledali u okršajima Partizana i Crvene zvezde, ali da jedna ekipa postigne gol posle gol-auta, e – to nismo.

Ovo sve što se dešavalo na komšijskom stadionu kao da je dalo krila našim igračima. Sledi još jedna pobedonosna serija, padaju redom Metalac, Mladost, Voždovac, niški Radnički, Radnik, Novi Pazar…za to vreme gledamo kako naš najveći rival igra komične utakmice. Jedna od takvih utakmica je meč Vojvodine i Crvene zvezde, samo četiri dana posle „večitog derbija“,  kada Vojvodina posle sjajne igre na svom terenu i prednosti od 2-0 na poluvremenu, volšebno posustaje i gubi 2-3 na kraju.

Prvo kolo plej-ofa donosi još jedan „večiti derbi“, ponovo na komšijskom stadionu. Sada je prednost bila tri boda u korist našeg rivala, usled pravila o podeli bodova. Partizan nadmoćno dobija ovaj derbi sa 3-1, uz dva gola Leonarda i jedan Tavambe, a naša ekipa je zaista dominirala na ovoj utakmici. Prednost Crvene zvezde se istopila, ali zbog prve pozicije u regularnom toku, u slučaju da oba rivala budu bodovno izjednačena na kraju, prvak bi bila Crvena zvezda. Dakle, Partizanu je bio potreban još jedan kiks Zvezde, uz uslov da „crno-beli“ pobede sve utakmice do kraja. Već u narednom kolu, Partizan pobeđuje Vojvodinu sa 1-0, a Đurđević opet postiže gol u 1. minutu. Ovog puta, u 34. sekundi utakmice…

Osvajanje titule prvaka bila je nemoguća misija, ako imamo u vidu koliko je Crvena zvezda bila protežirana od strane fudbalske organizacije. Pomenućemo još jednu utakmicu Crvene zvezde i Vojvodine, iz trećeg kola plej-ofa, koju je vodio sudija Srđan Obradović, isti onaj koji se pravio slep i nije signalizirao gol-aut pre gola Ctvene zvezde na „večitom derbiju“. Očigledno da je „dobro“ obavio posao, čim je dobio poverenje da sudi i ovaj meč Zvezde i Vojvodine. Vojvodina je održavala 0-0, sve dok u finišu Obradović nije odlučio da isključi beka Vojvodine Nikolu Antića, a da je do danas ostalo nepoznato zbog čega, jer tom drugom žutom kartonu nije prethodio nikakav duel niti incident. Nešto kasnije, eto i penala za Crvenu zvezdu, a na kraju beogradski „crveno-beli“ dobijaju meč sa 2-0. Veštačko održavanje državne ljubimice u trci se nastavlja…

Nešto kasnije, ovaj sudija, Srđan Obradović, biće i uhapšen, ali varate se ako mislite da je to zbog ovih nepočinstava u korist Crvene zvezde.

U sledećem kolu plej-ofa, đavo dolazi po svoje, kad je u pitanju naš najveći rival. U petak uveče, 5. maja 2017,  Partizan slavi u Ivanjici sa 2-1, a gol je čuvao Nemanja Stevanović, pošto je prvi golman Filip Kljajić zadobio prelom prstiju. Sutradan, Voždovac je uradio ono što su svi navijači Partizana potajno čekali – savladao je Crvenu zvezdu sa 3-2, i tako Partizanu otvorio put ka tituli prvaka!

Tek tada se aktivira Partizanova navijačka armija. U narednom kolu, Partizan dočekuje upravo Voždovac, ali pred praznim tribinama, usled kazne zbog neprimerenog skandiranja „grobara“ na utakmici protiv Vojvodine. Neverovatno je kako se pravni normativi slepo poštuju kada je krivica Partizana u pitanju…

Ispred zapadne tribine skupilo se nekoliko hiljada navijača Partizana, da bar na taj način pruže podrđku ekipi. Posle šoka i prednosti Voždovca u prvom poluvremenu, Partizan ipak okreće (Leobardo i Đurđević, a ko bi drugi?) i rešava utakmicu u svoju korist. Prizori i fotografije sa ive utakmice i oko nje ulaze u antologiju, a igrači Partizana se penju na vrh zapadne tribine kako bi pozdravili navijače.

Sledi nedelja odluke. Konkretno, u sredu se putuje u Niš. Ako Partizan savlada Radnički, čvrsto će prigrliti pehar. Hiljade navijača Partizana stiže na niški Čair, iz svih krajeva Srbije ali i Balkana. Oko 15.000 navijača je stvorilo karnevalsku atmosferu, a otežavajuća okolnost je bila ta što je trener Nikolić usled isključenja protiv Voždovca utakmicu u Nišu morao da prati sa tribina. Samo nek` je po zakonu…

Sve je proključalo početkom drugog poluvremena kada Leonardo dribla golmana Nišlija i dovodi Partizan u prednost! Uroš Đurđević zatim postiže dva efektna gola i rešava utakmicu, a domaći na kraju tek uspevaju da ublaže poraz. Slavi se titula, koja ipak treba da se potvrdi u poslednjem kolu protiv lučanske Mladosti.

A u tom poslednjem kolu, nije ni moglo biti iznenađenja. Pred skoro punim tribinama u Humskoj, uz bakljadu oko celog terena, Partizan je pregazio Mladost sa 5-0 i osvojio svoju 27. titulu prvaka.

Bilo je boljih generacija Partizana i nadmoćnije osvojenih prvenstava nego te 2016/17. Ali, način na koji je ona osvojena, u momentu kada se tome niko nije nadao, uz borbu protiv rivala na terenu ali i onih van terena, uz sramnu pomoć fudbalskih institucija Crvenoj zvezdi i neskriveno protežiranje od strane medija…čine ovu titulu najdražu većini navijača „crno-belih“.

Posle utakmice usledio je defile igrača Partizana i stručnog štaba kroz beogradske ulice. Četiri dana kasnije čekalo nas je finale kupa protiv Crvene zvezde, koje ćemo dobiti, ali o tome u posebnom tekstu.

Igrao se „tango smrti“ na terenu i tribinama, slavila se mesec dana „dupla kruna“ Partizana, a posledice toga što se drznuo da naruši  već viđeni rasplet u korist Zvezde i osvoji titulu prvaka njoj namenjenu, Partizan oseća i danas. Ne žalimo, vredelo je.

Sezonu su na terenu svakako obeležili Leonardo i Đurđević, obojica su postigla po 24 gola! Ova dva igrača zajedno su postigla 61,5% od svih Partizanovih golova u šampionatu 2016/17! Od mnogih zanimljivosti iz ove sezone izdvojićemo to da je Partizan, posle poraza od Spartaka u šestom kolu, zabeležio niz od 31 utakmice bez poraza! Uporno i borbeno i bez predaje do kraja, bile su vodilje Partizanu u ovoj sezoni.