Kup 1993/94

Trener: Ljubiša Tumbaković 

 

Partizan u Kupu Jugoslavije 1993/94:

Dejan Čurović 9/8, Savo Milošević 9/7, Nebojša Gudelj 9/1, Albert Nađ 9/1, Goran Pandurović 9/0, Petar Vasiljević 8/2, Dragan Ćirić 8/2, Saša Ćurčić 8/2, Branko Brnović 8/0, Zoran Mirković 7/0, Bratislav Mijalković 7/0, Darko Tešović 6/0, Đorđe Tomić 4/1, Gordan Petrić 4/0, Miroslav Čermelj 3/0, Nenad Bjeković Jr 3/0, Ljubomir Vorkapić 2/0, Dalibor Škorić 1/0, Đorđe Svetličić 1/0.

 

Rezultati FK Partizan u Kupu SR Jugoslavije 1993/94

*****

Svoj prvi meč u takmičenju za Kup SR Jugoslavije u sezoni 1993/94 Partizan je odigrao formalno kao gost, ali na svom stadionu, protiv banjalučkog Borca. Borac je bio jedini tim iz redova dojučerašnjih prvoligaša iz bivše Bosne i Hercegovine koji je želeo da ostane u jugoslovenskom sistemu talmičenja. Da bi to bilo moguće, klub se registrovao u Beogradu a kao domaćin je igrao u Valjevu i Beogradu. Partizan je rutinski savladao Banjalučane sa 3-1 i plasirao se u osminu finala, gde ga je čekao ambiciozni Bečej, klub u uzletu.

Od ove faze igrala su se po dva meča, kod kuće i u gostima, a Bečej je slavio u prvom meču, na svom stadionu kraj Tise. Jedini gol dao je Atila Kasaš. U revanšu, Partizan je uspeo da nadoknadi minus i sa 2-0 obezbedi četvrtfinale i susret protiv OFK Beograda. Bez ikakvih poteškoća, „crno-beli“ su se sa ukupnih 7-1 (4-1 na Topčiderskom brdu i 3-0 na Karaburmi) prošetali do polufinala, u kojem ih je, na proleće, čekao „večiti rival“ – Crvena zvezda. Uz svo poštovanje prema ostalim ekipama, ipak je to bilo „finale pre finala“.

Prvi polufinalni okršaj odigran je 9. marta 1994. na Stadionu Crvene zvezde, i bio je toliko sličan brojnim susretima ova dva rivala. Partizan je plesao po terenu, pogađao prečke, stvarao šanse ali je pobedu odnela Crvena zvezda, golom Vasilijevića. Naravno – iz prekida, posle kornera. Na revanš se moralo čekati skoro mesec dana, sve do 6. aprila 1994. Vredelo ga je čekati, jer ta kišna sreda donela je jednu od onih antologijskih utakmica dva beogradska rivala.

Partizanu je bila potrebna pobeda od dva gola razlike. U 37. minutu odličan prodor Branka Brnovića po desnoj strani terena i centaršut koji Savo Milošević sjajnim trazjem glavom pretvara u prednost za Partizan! „Crno-beli“ u nastavku jurišaju kako bi postigli drugi gol, ali jednu napetu i beskompromisnu, ali u suštini fer utakmicu, u cirkus pretvara sudija Savo Čokanica koji u 77. minutu jedan pad Ilije Ivića u šesnaestercu Partizana iz samo njemu znanih razloga karakteriše kao penal! Posmatrano tada sa tribina. čak su se i fudbaleri Crvene zvezde iznenadili ovom odlukom. Protesti Partizanovih igrača bili su uzaludni, a Ilija Ivić je realizovao penal i doneo Zvezdi izjednačenje i, kako se verovalo u tom momentu, a bio je 77. minut – i plasman u finale kupa.

Do tada korektna utakmica pretvara se u haos. Nedugo posle penala, dolazi do koškanja u šesnaestercu Crvene zvezde a zatim i prave tuče. U gužvi, Anto Drobnjak, napadač Zvezde, pesnicom i „junački“, s leđa, udara u glavu Miloševića. To nije prošlo nekažnjeno – naš bek Bata Mirković je morao krošeom u bradu Drobnjaka da mu  „objasni“ da se takvo ponašanje prema igračima Partizana i u našoj kući ne sme tolerisati. Opšti metež se prenosi i do tunela koji vodi u svlačionice, a na kraju epilog je bio – crveni kartoni za Drobnjaka i Mirkovića. Mirković je bio kažnjen višemesečnom zabranom igranja, koja je kasnije smanjena na dva meseca.

Ubrzo potom, Partizan sa penala, posle faula nad Ćurčićem, dolazi do prednosti od 2-1, golom Miloševića. Činilo se da više nema vremena da se stvari bitno izmene. Pirova pobeda Partizana, začinjena skandaloznim suđenjem Čokanice, i plasman Crvene zvezde u finale. To su pomislili i čelnici komšijskog kluba, Džajić i Cvetković, pa su se brže-bolje zaputili ka njihovom stadionu, kako bi svojim igračima čestitali plasman u finale…

Planove im je pokvario, a ujedno sprečio njihov nezasluženi plasman u finale, naš štoper Petar Vasiljević! On je u poslednjem minutu jednu odbijenu loptu sa oko 30 metara sproveo u donji levi ugao golmana Simenunovića, za neopisivu radost svojih saigrača i navijača Partizana!

Konačnih 3-1, plasman u finale Kupa Jugoslavije, nebeska pravda i kraj jedne utakmice koja se i danas prepričava među navijačima Partizana! A u finalu, rival je bio subotički Spartak, koji je u polufinalu eliminisao niški Radnički.

Prvi meč u Subotici protekao je u pomalo neobaveznoj igri Partizana. „Plavi golubovi “ su čak i vodili sa 2-1, ali je Partizan na kraju ipak upisao pobedu i jednom rukom već prihvatio trofej za pobednika kupa, sedmi po redu.

 

Revanš je doneo slavljeničku atmosferu na našem stadionu. Igralo se pred nešto više od 10.000 gledalaca, a specijalni gosti bili su fudbaleri Partizana koji su 28 godina ranije, na isti dan – 11. maja, igrali finale Kupa šampiona protiv Reala.

Finale je bilo rutinska stvar. Partizan je deonstrirao silu i kvalitet i sa 6-1 (ukupnih 9-3) u svoje vitrine uneo sedmi pehar osvajača kupa i prvu „duplu krunu“ posle 1947! Po tri gola dali su Savo Milošević i danas, nažalost, pokojni Dejan Čurović, čime su obojica krunisala izuzetnu sezonu, u kojoj su zajedno postigli, što u kupu a što u prvenstvu, čak 54 gola! Od toga, Miloševićevih je 28, a Čurovićevih 26 golova.

Antologijski revanš polufinala protiv Crvene zvezde, spektakularan gol Petra Vasiljevića i goleada u finalu protiv Spartaka ostavili su toliko jak utisak te 1993/94, da se i danas rado sećamo tog Partizanovog pohoda na nacionalni kup.