Tabela
Treneri: Aleksandar Atanacković (do 05.12.1964), Miodrag Kos (od 06.12.1964. do 21.12.1964) i Marko Valok (proleće 1964/65)
Partizan u prvenstvu 1964/65:
Vladimir Kovačević 28/14, Ljubomir Mihajlović 25/0, Milan Galić 24/15, Ivan Ćurković 23/0, Mustafa Hasanagić 20/14, Radoslav Bečejac 20/2, Jovan Miladinović 19/0, Joakim Vislavski 18/5, Fahrudin Jusufi 18/0, Branko Rašović 16/0, Velibor Vasović 15/1, Josip Pirmajer 14/7, Velimir Sombolac 14/0, Milan Damjanović 11/0, Milan Vukelić 10/0, Lazar Radović 8/0, Velibor Milutinović 6/0, Mane Bajić 5/1, Miodrag B. Petrović 5/1, Milutin Šoškić 4/0, Vojislav Simeunović 1/0, Dimitrije Davidović 1/0, Branislav Mihajlović 1/0, Jovan Ćurčić 1/0, uz 2 autogola protivnika
Rezultati FK Partizan u prvenstvu 1964/65
Partizan - Rijeka 1-0
1.kolo, 09.8.1964, Beograd, Stadion JNA, 13.000 gledalaca, strelac: Šangulin (autogol) 35’
Partizan: Šoškić, Damjanović, Sombolac, L. Radović, Ljubomir Mihajlović, Miladinović, Vislavski, Kovačević, Vukelić, Galić, Pirmajer
Partizan je dominirao terenom, ali tu svoju nadmoć nije krunisao ubedljivijom pobedom iako su gosti drugo poluvreme igrali sa deset igrača. Napadači „crno-belih“ propustili su brojne prilike a kad već oni nisu uspeli da zatresu mrežu Rijeke, za to se pobrinuo gostujući igrač Šangulin koji je nespretnom intervencijom poslao loptu u sopstvenu mrežu. ("Sport")
Crvena zvezda – Partizan 2-2
2. kolo, 16.8.1964, Beograd, Stadion Crvene zvezde, 70.500 gledalaca, strelci: Pirmajer 9’, Galić 43’
Partizan: Šoškić, Damjanović, Sombolac, L. Radović, Lj. Mihajlović, Miladinović, Vislavski, Kovačević, Vukelić, Galić, Pirmajer
Fudbaleri Partizana imali su sve uslove i lepu priliku da svom tradicionalnom rivalu naplate za sve neprijatnosti koje im je ovaj priređivao u poslednje vreme, bili su dobro pripremljeni, sa snažnom željom da nanesu prvi poraz „crveno-belima” na Marakani, čak su dvaput i vodili. S druge strane na igračima Crvene zvezde osetio se još uvek umor od naporne turneje po Americi, u napadu je igrao
povređeni i bolesni Prljinčević, u timu su bila još četvorica momaka ispod 20 godina starosti, Andriću je uzgred ovo bio debi. Moramo se složiti da je nerešen rezultat za Crvenu zvezdu ravan pobedi i da je Partizan „obolevši od kompleksa Zvezdinog stadiona” ustvari pognute glave napustio teren. Nijedan fudbaler Partizana nije u prvi mah bio voljan da da izjavu. Na kraju je pred novinare izašao trener Atanacković: „Meč je bio neobično borben, tek na momente lep. Zbog neshvatljive greške primili smo drugi gol. Nesvesno smo prepustili inicijativu protivniku nakon drugog vođstva.” ("Sport")
Partizan je bio slobodan u 3. kolu
Usled neparnog broja klubova u ligi, u svakom kolu je po jedan klub bio slobodan, a to je u 3. kolu bio Partizan.
Partizan – Dinamo 1-0
4. kolo, 26.8.1964, Beograd, Stadion JNA, 45.000 gledalaca, strelac: Vislavski 74’
Partizan: Ćurković, Damjanović, Sombolac, L. Radović (Bečejac), Lj. Mihajlović, Miladinović, Vislavski, Kovačević, Hasanagić, Galić, Pirmajer
Tek u četvrtoj utakmici prvenstva, odlični golman Dinama, Škorić kapitulirao je iako je i ovaj put bio najbolji akter na terenu. Fudbaleri Partizana imali su nekoliko kolosalnih prilika, pre svih Galić i Kovačević, ali se svaki put ispred njih isprečio sjajni golman „plavih”. Čak je u 44. minutu odbranio jedanaesterac Kovačeviću koji je dosuđen nakon što je Mesić nepropisno startovao nad Galićem. Ipak, mreža gostiju se zatresla 15 minuta pre kraja. Galić je s leve strane poslao loptu pred gol Dinama. Na nju su skočili Benco i Hasanagić, napadač Partizana uspeo je da okrzne loptu taman toliko da ona dođe do Vislavskog koji je priliku iskoristio, šutirao je u suprotni golmanov ugao snažno i neodbranjivo i doneo Partizanu pobedu. ("Sport")
Trešnjevka – Partizan 1-2
5. kolo, 30.8.1964, Zagreb, Stadion Maksimir, 10.000 gledalaca, strelac: Galić 7’, 74’
Partizan: Ćurković, Damjanović, Sombolac, L. Radović (Bečejac), Lj. Mihajlović, Miladinović, Vislavski, Kovačević, Hasanagić, Galić, Pirmajer
Partizan – Željezničar 1-0
6. kolo, 02.9.1964, Beograd, Stadion JNA, 27.000 gledalaca, strelac: Galić 74’
Partizan: Ćurković, Jusufi, Sombolac, L. Radović, Lj. Mihajlović, Miladinović, Vislavski, Kovačević, Vukelić, Galić, Pirmajer
Kišovito vreme nije pokolebalo Beograđane, preko 25 hiljada ljubitelja fudbala prošetalo je do Topčiderskog brda da prisustvuje još jednom susretu Partizana i Željezničara. Da na golu Sarajlija nije stajao izvanredni Radović, pobeda Partizana bila bi ubedljivija. I drugi Radović, Partizanov half, igrao je u reprezentativnoj formi. Uz to, gosti su igrali prilično defanzivno i bili bezopasni, odnosno orijentisani isključivo na odbranu svog gola, zasluženo su poraženi ali se očekivalo da će hrabrije kapitulirati. ("Sport")
Vojvodina – Partizan 0-2
7. kolo, 06.9.1964, Novi Sad, Stadion Vojvodine, 20.000 gledalaca, strelci: Pirmajer 35’, Hasanagić 48’
Partizan: Šoškić, Damjanović (Hasanagić), Sombolac, L. Radović, Lj. Mihajlović, Miladinović, Vislavski, Kovačević, Bečejac, Galić, Pirmajer
Partizan – Velež 4-3
8. kolo, 12.9.1964, Beograd, Stadion JNA, 15.000 gledalaca, strelci: Kovačević 13’, Galić 19’ , Vislavski 25’, Vislavski 26’
Partizan: Šoškić, Jusufi (Bečejac), Sombolac, L. Radović, Lj. Mihajlović, Miladinović, Vislavski, Kovačević, Vukelić, Galić, Pirmajer
- Na ovoj utakmici golman Milutin Šoškić se privremeno oprostio od ekipe, pošto je morao da ode na odsluženje vojnog roka.
Hajduk – Partizan 0-1
9. kolo, 08.11.1964, Split, Stadion Hajduka, 15.000 gledalaca, strelac: Hasanagić 55’
Partizan: Ćurković, Jusufi, Sombolac, L. Radović, Lj. Mihajlović, Miladinović, Vislavski, Kovačević, Hasanagić, Galić, Pirmajer
Kada bi izveštaj iz Splita bio telegrafski onda bi izgledao ovako: „u meču starih rivala pobedio je kvalitetniji i spremniji tim Partizana iako bi možda najpravdnije bilo da je završilo nerešeno.” Hajduk je više imao loptu, propustio nekoliko izvanrednih prilika ali je slavio iskusniji tim. Jedini gol je pao kada mu se publika najmanje nadala. Miladinović je krajnjim naporom na polovini terena oduzeo loptu Feriću i odmah je prebacio ka Hasanagiću koji nije časa oklevao, šutirao je čim je kročio u kazneni prostor. Njegov udarac bio je jak i neodbranjiv. ("Sport")
Partizan – OFK Beograd 3-3
10. kolo, 11.11.1964, Novi Sad, Stadion Vojvodine 15.000 gledalaca, strelci: Hasanagić 17’, 43’, Kovačević 58’
Partizan: Ćurković, Jusufi, Sombolac, Bečejac, Lj. Mihajlović, Miladinović, Vislavski, Kovačević, Hasanagić, Galić, Pirmajer
Zbog kazne usled nereda na prijateljskoj utakmici Partizan - AC Milan 5-3, prvi od dva meča suspenzije Stadiona JNA, Partizan je kao domaćin odigrao u Novom Sadu. Bila je to velika igra dva beogradska kluba koja je zadovoljila Novosađane. „Plavi” su dva puta bili u vođstvu ali su se u poslednjih pola sata grčevito borili za nerešen rezultat. Partizan je dokazao da ima zreo, uigran i
dobar tim. Protivnik je već nakon četiri minuta imao dva gola prednosti, pa igrači u „crno-belom”
nisu pokleknuli. Nisu to učinili ni kada je Samardžić povisio na 3-1 za formalne goste. Pri kraju utakmice čak su imali više snage, opsedali su gol OFK Beograda koji je bio i miljenik sreće. ("Sport")
Radnički (NI) – Partizan 1-1
11. kolo, 15.11.1964, Niš, Gradski stadion, 18.000 gledalaca, strelac: Galić 34’
Partizan: Ćurković, Jusufi, Sombolac, Bečejac, Lj. Mihajlović, Miladinović, Vislavski, Kovačević, Hasanagić, Galić, Pirmajer
Partizan – Zagreb 3-1
12. kolo, 29.11.1964, Kragujevac, Gradski stadion, 25.000 gledalaca, strelci: Pirmajer 26’, Galić 60’, Kovačević 89’
Partizan: Ćurković, Jusufi, Sombolac, Bečejac, Rašović, Miladinović, Vislavski, Kovačević, Vukelić, Galić, Pirmajer
Prvi prvoligaški susret odigran u Kragujevcu ikad privukao je na stadion blizu 25 hiljada ljubitelja
fudbala koji su sa nestrpljenjem čekali da se pojave igrači na terenu. Ambijentom je bio impresioniran i Velibor Vasović: „Vredelo bi češće priređivati utakmice ovde, poseta je izvanredna, a i divan je izlet do Kragujevca.”
Ipak, sama utakmica nije oduševila publiku, golovi su više bili plod grešaka nego izrađenih akcija, malo je bilo poteza za aplauze. ("Sport")
- Meč je odigran u Kragujevcu usled suspenzije Stadiona JNA zbog nereda na prijateljskoj utakmici Partizan - AC Milan 5-3.
Vardar – Partizan 2-2
13. kolo, 06.12.1964, Skoplje, Gradski stadion, 25.000 gledalaca, strelci: Petrović 29’, Pirmajer 43’
Partizan: Ćurković, Damjanović, Simeunović (Davidović), Miladinović, Rašović, Vasović, Bajić, Miodrag B. Petrović, Hasanagić, Kovačević, Pirmajer
Partizan – Sarajevo 0-1
14. kolo, 12.12.1964, Beograd, Stadion Crvene zvezde, 20.000 gledalaca
Partizan: Ćurković, Damjanović, Lj. Mihajlović, Miladinović, Rašović, Vasović, Miodrag B. Petrović, Kovačević, Hasanagić, Pirmajer, B. Mihajlović (Bajić)
Partizan je kao domaćin na stadionu Crvene zvezde pretrpeo prvi poraz u jesenjem delu sezone čime je propustio priliku da obezbedi zimovanje na prvom mestu. Prema prikazanom na terenu, Sarajevo je zasluženo ali srećno slavilo, jer da je samo jednom Muftić kapitulirao u prvih deset minuta gosti bi napustili Beograd osetno poraženi.
„Drastičan primer da jedan tim koji ima bezbroj prilika, drži igru u svojim rukama bude poražen” – izjavio je Mile Kos. Sličnu izjavu dao je i golman Ćurković: „Odavno naši napadači nisu stvorili toliko izglednih prilika za golove a da ne iskoriste nijednu.”
("Sport")
Sutjeska – Partizan 1-1
15. kolo, 20.12.1964, Nikšić, Stadion kraj Bistrice, 7.000 gledalaca, strelac: Hasanagić 19’
Partizan: Ćurković, Damjanović, Lj. Mihajlović, Miladinović, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Hasanagić, Pirmajer, Miodrag B. Petrović
Partizanu je i bod u Nikšiću bio dovoljan da obezbedi naslov jesnjeg prvaka, koji je apsolutno zaslužio. Posle nerešenog ishoda u meču sa Crvenom zvezdom Partizan je nezadrživo krenuo u osvajanje bodova pobedivši na šest uzastonih susreta. Fudbaleri Sutjeske i Partizana iscrpeli su poslednji atom snage a nezadovoljniji nerešenim ishodom mogu biti domaći jer su tokom 90 minuta čak tri put pogodili okvir gola iako su i gosti iz Beograda imali izgledne prilike. Ovom susretu nedostajala je samo lepota, ali je za njen nedostatak najveći krivac loš teren. Fudbaleri su se borili u blatu a bilo je i komičnih situacija. Partizan je tako jesen završio sa 21. bodom, ispred Sarajeva sa 20 i Dinama koji je skupio 18. ("Sport")
Rijeka – Partizan 1-0
16. kolo, 28.02.1965, Rijeka, Stadion na Kantridi, 15.000 gledalaca
Partizan: Ćurković, Jusufi, Lj.Mihajlović, Miladinović, Rašović, Vasović, Velibor Milutinović, Kovačević, Hasanagić, Galić, Pirmajer
Partizan – Crvena zvezda 1-2
17. kolo, 07.3.1965, Beograd, Stadion JNA, 60.000 gledalaca, strelac: Pirmajer 40’
Partizan: Ćurković, Jusufi, Lj.Mihajlović, Miladinović, Rašović, Vasović, Vislavski, Kovačević, Bečejac, Galić, Pirmajer
Susret između Partizana i Crvene zvezde nije prvi derbi održan na Stadionu JNA koji je uvek na ovim mečevima rasprodat. Ipak, ono što se dogodilo na ovom susretu, dosad nije zabeleženo. Samo što je utakmica počela, morala je biti prekinuta jer je jedan deo gledališta na severnoj tribini počeo da
preskače ogradu. Nešto kasnije utakmica je drugi put prekinuta, na duže vreme. Zgusnuti redovi povijali su se gore dole dok ograda nije popustila i pukla. Prvi redovi popadali su, drugi se pretrčali preko njih i ušli u teren. Za tren oka, na terenu je bilo više hiljada gledalaca. Bilo je povređenih, nekolicina je izneta na nosilima. Igra nije mogla da počne jer su gledaoci stajali tik uz aut liniju. Nešto kasnije, red je uspostavljen. Čija je krivica za ovaj incident, ne zna se. Ili je organizator pustio više ulaznica u prodaju nego što dozvoljava kapacitet ili uzroke treba tražiti u neodgovornoj grupi ljudi koji su, nemajući ulaznicu, srušili gvozdena ulazna vrata za tribinu Sever.
Utakmica je bila izvanredna. Igrači oba tima izvlačili su poslednje deliće snage iz sebe u čemu je Crvena zvezda na kraju imala više uspeha. Povela je u 20. minutu kada je veteran Prljinčević udarcem glavom savladao Ćurkovića. Nakon vođstva, „crveno-beli” su se povukli i već koji trenutak kasnije Vislavski je centrirao a Kovačević iz izgledne prilike volejom prebacio praznu mrežu. Svoju
nadmoćnost Partizan je materijalizovao u 40. minutu iako situacija u prvi mah nije delovala ozbiljno. Pirmajer se nalazio na 18 metara od gola Zvezde, očekivao se njegov centaršut, a pošto nije imao kome da doda loptu, on se odlučio na šut. Udarac je bio snažan, lopta je na putu ka golu okrznula Durkovića i prevarila Krivokuću. U poluvremenu je Miodrag Kos zamenio uloge Miladinoviću i Bečejcu čime je napad Partizana postao opasniji. Ipak u jeku ofanzive Partizana Kostić je postigao pogodak za Crvenu zvezdu iz slobodnog udarca sa same ivice šesnaesterca i tako, ispostaviće
se, postavio konačan rezultat.
„Kada se jedan tim više od 50 minuta grčevito brani, onda on po mom mišljenju ne može da zasluži pobedu. U tom periodu imali smo nekoliko vrlo povoljnih prilika koje nismo iskoristili. Još jednom se potvrdilo da u derbi susretima nervi fudbalera razaraju organizaciju igre. Najbolji primer je Vasovićeva šansa kada se našao sam oči u oči sa Krivokućom, pa ipak, nije uspeo da pogodi cilj. Takođe bitno je istaći da je sudija Gucunja učinio dve kapitalne greške. Prvu, previdevši očigledan
faul Prljinčevića nad Rašovićem pre nego što je dosuđen faul za Zvezdu iz kojeg je Kostić postigao gol, i druga, Čop je očigledno igrao rukom u svom kaznenom prostoru nakon šuta Miladinovića, što je moralo biti sankcionisano jedanaestercem. Uprkos porazu nismo se udaljili od šampionske titule.” – bio je detaljan tehnički sekretar Partizana Mile Kos. ("Sport")
Partizan je bio slobodan u 18. kolu.
Usled neparnog broja klubova u ligi, u svakom kolu je po jedan klub bio slobodan, a to je u 18. kolu bio Partizan.
Dinamo – Partizan 1-2
19. kolo, 21.3.1965, Zagreb, Stadion Maksimir, 30.000 gledalaca, strelac: Galić 23’, 90’
Partizan: Ćurković, Jusufi, Lj. Mihajlović, Miladinović, Rašović, Vasović, Vislavski, Kovačević, Bečejac, Galić, Pirmajer
Junak još jednog derbija bio je Milan Galić. On je sa dva postignuta gola direktno odlučio pobednika i praktično isključio Dinamo iz trke za šampionsku titulu. Bio je to onaj stari ratoborni, eksplozivni borac koji je svih 90 minuta predstavljao pravo bure baruta u protivničkom šesnaestercu. Dinamo
prema igri i šansama možda nije zaslužio da bude poražen ali je pobeda Partizana apsolutno
zaslužena u čemu su složni bili akteri obe ekipe. Izvrsno je igrao i bek Jusufi, bio je prodoran ali pre svega siguran u odbrani. Cela Partizanova half linija bila je sigurna.
„Partizan je igrao bolje i njegovoj pobedi nema prigovora” – izjavio je strelac vodećeg
gola za Dinamo Rudolf Belin. “Sudija je morao u dva navrata da dosudi jedanaesterac za Partizan, u 4. minutu kada je oboren Galić i u 38. kada je Vislavskog srušio Kasumović. Na kraju, zadovoljan sam pobedom. Voleo bih da Varaždinac ne sudi ovako bitne mečeve” – bio je jasan Velibor Vasović.
„Ova pobeda stabilizovala je moj tim koji je bio bolji na terenu. Šteta je što nismo rešili pitanje pobednika još u prvom poluvremenu” – reči su Mileta Kosa. ("Sport")
Partizan – Trešnjevka 4-0
20. kolo, 24.3.1965, Beograd, Stadion JNA, 10.000 gledalaca, strelci: Kovačević 48’, 60’, Galić 51’ , 67’
Partizan: Ćurković, Jusufi, Lj. Mihajlović, Vukelić, Rašović, Damjanović, Vislavski, Kovačević, Bečejac, Galić, Pirmajer
Željezničar – Partizan 1-4
21. kolo, 28.3.1965, Sarajevo, Stadion Koševo, 25.000 gledalaca, strelci: Vislavski 19’, Kovačević 41’, Hasanagić 69’, 76’
Partizan: Ćurković, Jusufi, Lj. Mihajlović, Bečejac, Rašović, Miladinović, Vislavski (Velibor Milutinović), Kovačević, Hasanagić, Galić, Vukelić
U derbiju kola na Koševu sastali su se četvrtoplasirani tim prvenstva Željezničar i drugoplasirani Partizan. Razlika između dva tima bila je dva boda baš koliko je iznosila i između „crno-belih” i lidera na tabeli Sarajeva. Nakon ovog kola, posle ubedljivog trijumfa igrača Partizana i poraza Sarajeva na Karaburmi, Partizan je zaposeo vrh tabele koji nije ispuštao do kraja šampionata.
Partizan je igrom na Koševu još jednom dokazao da je najbolji tim u zemlji. Igrao je kao retko kad, delovao toliko superiorno da se stekao utisak kao da se radi o jednom prvoligašu koji igra protiv trećeligaša a ne pretedenta na vrh. Željo, koji je u ovaj meč ušao sa velikim ambicijama, bio je potpuno deklasiran. Na terenu je postojao samo jedan tim – Partizan! Igra momaka u crno-belom
mogla bi se okaraterisati kao najveće dostignuće jednog tima na ovim fudbalskim prostorima. Iako nije bio strelac, Milan Galić je ponovo bio ključna figura, potvrdio je još jednom da igra u velikoj formi.
Trener Marko Valok: „Raduje igra po teškom terenu. Izgleda se vraćamo u formu, što nas ohrabruje i daje podsteh da ponovo stanemo na šampionski pijedestal.”
Vladica Kovačević: „Ubedljiva pobeda rezultat je dobre igre celog tima.”
Trener domaćih Saračević: „Na račun Partizana mogu uputiti samo komplimente. Bila je to ekipa koja je u svakom momentu znala šta hoće.” ("Sport")
Partizan – Vojvodina 3-0
22. kolo, 04.4.1965, Beograd, Stadion JNA, 25.000 gledalaca, strelci: Pirmajer 15’, Vislavski 26’, Brzić 49’ (autogol)
Partizan: Ćurković, Damjanović (Velibor Milutinović), Lj. Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Vislavski, Kovačević, Hasanagić, Galić, Pirmajer
U prvom poluvremenu bila je to igra mačke i miša. Partizan je potpuno razoružao prilično neambicioznu Vojvodinu i malo je nedostajalo da propisno napuni mrežu ispred koje je stajao Pantelić. Šanse su se ređale jedna za drugom, ali bez rezultata. „Prednjačio” je Hasanagić koji se mogao nadavati golova. U kaznenom prostoru Novosađana viđen je pravi vatromet. Iz jedne akcije fudbaleri Partizana mogli su i tri puta zatresti protivničku mrežu.
“Vojvodina je delovala umorno. Put do pobede nije bio težak”, bio je konkretan Vasović.
Kako je Sarajevo odigralo samo 1-1 kod kuće sa Radničkim Partizan se osamio na vrhu
tabele sa bodom prednosti. ("Sport")
Velež – Partizan 3-2
23. kolo, 11.4.1965, Mostar, Stadion pod Bijelim Bregom, 15.000 gledalaca, strelac: Kovačević 11’, 31’
Partizan: Ćurčić, Jusufi, Lj.Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Vislavski, Kovačević, Vukelić (Velibor Milutinović), Galić, Pirmajer
Uprkos porazu Partizan je zadržao vodeću poziciju jer je Sarajevo pretrpelo katastrofu izgubivši od Zagreba čak sa 4-0. Veležu je prema igri pripalo prvo a Partizanu drugo poluvreme, međutim primio je gol u jeku ofanzive i do kraja susreta nije uspeo da treći put stigne bar do izjednačenja iako je imao prilike za to.
„Mogli smo da izvučemo bar jedan bod, nismo zaslužili poraz, ali ovim ne umanjujem uspeh Veleža kome čestitam. Igra je bila suviše oštra što je dopustio sudija Ilić. Naša odbrana je primila dva neshvatljiva gola”, izjavio je Mile Kos. ("Sport")
Partizan – Hajduk 3-1
24. kolo, 25.4.1965, Beograd, Stadion JNA, 25.000 gledalaca, strelci: Hasanagić 18’, Bečejac 59’, Kovačević 77’
Partizan: Ćurković, Jusufi, Sombolac, Miladinović, Rašović, Vasović, Vislavski, Kovačević, Hasanagić, Bečejac, Pirmajer
Hajduk je bio ravnopravan samo u prvom delu igre, šta više, Splićane dugo nismo videli u takvom ruhu kao u prvih pola sata igre. Čak su i poveli i imali još šansu, dve. Međutim što se igra više razvijala to im je ponestajalo daha pa je finiš prvog dela pripao fudbalerima Partizana.
U nastavku, gosti su posle pogotka Bečejca potpuno stali. U međuvremenu im se povredio Bego koji je do kraj susreta statirao na krilu. Partizan je pojačao tempo a najbolji na terenu Vladica Kovačević postigao je majstorski pogodak za konačnih 3-1. Miladinović je poslao jednu dugu loptu u kazneni prostor gostiju. Na nju su skočili Tomić i Kovačević, koji je bio veštiji. Prihvatio je loptu na grudi,
prevario Tomića i onda iskosa sa 7-8 metara milimetarski preciznim udarcem pogodio suprotni
donji golmanov ugao. ("Sport")
OFK Beograd – Partizan 1-2
25. kolo, 02.5.1965, Beograd, Omladinski stadion na Karaburmi, 10.000 gledalaca, strelci: Pirmajer 25’, Hasanagić 59’
Partizan: Ćurković, Jusufi, Lj. Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Miodrag B. Petrović, Kovačević, Hasanagić, Galić, Pirmajer
Partizan se pobedom nad OFK Beogradom približio naslovu prvaka jer se udaljio od ostalih pratilaca četiri boda. Domaći tim je možda imao više izglednih prilika ali je pobeda pripala smirenijoj i rutiniranijoj ekipi. Utakmica je protekla u oštroj igri, nije bila lepa za oko a Partizan je do pobedonosnog gola stigao vrlo brzo nakon izjednačenja čime je raspršio snove domaćih da mogu do potpunog preokreta. ("Sport")
Partizan – Radnički (NI) 4-3
26.kolo, 16.5.1965, Beograd, Stadion JNA, 15.000 gledalaca, strelci: Galić 12’, Kovačević 14’, 40’, Hasanagić 53’
Partizan: Ćurković, Jusufi, Lj. Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Petrović, Kovačević, Hasanagić, Galić, Pirmajer
Zagreb – Partizan 0-3
27. kolo, 23.5.1965, Zagreb, Stadion Zagreba, 18.000 gledalaca, strelci: Kovačević 35’ (pen), Hasanagić 48’, Bečejac 89’
Partizan: Ćurković, Jusufi, Lj. Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Vukelić, Kovačević, Hasanagić, Galić, Pirmajer
Promocija novog šampiona odigrala se na terenu Zagreba koji je pretrpeo najubedljiviji poraz kao domaćin u ovom šampionatu. Najtežu prepreku do kraja šampionata Partizan je preskočio bez problema i sada bi samo čudo moglo da se desi pa da „crno-beli” ostanu bez titule. ("Sport")
Partizan – Vardar 2-0
28. kolo, 29.5.1965, Beograd, Stadion JNA, 12.000 gledalaca, strelci: Kovačević 8’, Hasanagić 11’
Partizan: Ćurković, Jusufi (Sombolac), Lj. Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Vukelić, Kovačević, Hasanagić, Galić, Pirmajer
Trijumfom nad Vardarom Partizan je osvojio šestu titulu. Pobeda „crno-belih” je zaslužena ali igra nije bila ni blizu šampionske. Možda je razlog tome brzo vođstvo od 2-0, jer ostaje utisak da su igrači oba tima u nastavku jedva čekali da se susret završi. ("Sport")
Sarajevo – Partizan 4-5
29. kolo, 06.6.1965, Sarajevo, Stadion Koševo, 20.000 gledalaca, strelci: Galić 4’, 47’, 57’, Kovačević 23’, Bajić 55’
Partizan: Ćurković, Damjanović, Sombolac, Bečejac (Velibor Milutinović), Lj. Mihajlović, Vasović, Bajić, Kovačević, Hasanagić, Galić, Pirmajer
Partizan – Sutjeska 3-2
30. kolo, 10.6.1965, Beograd, Stadion JNA, 30.000 gledalaca, strelci: Hasanagić 26’, Radović 32’ (autogol), Vasović 86’
Partizan: Ćurković, Jusufi, Lj. Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević (Velibor Milutinović), Hasanagić, Galić, Pirmajer
Pred početak susreta na stadionu JNA bilo je svečano. Preko 30.000 navijača srdačno je pozdravilo novog šampiona. Bilo je cveća, zastava i aplauza. Simpatični gosti iz Nikšića koji se opraštaju od prve lige bili su dostojan protivnik Partizanu ali više od časnog poraza nisu mogli. Partizan je više nego zasluženo osvojio titulu. To je tim koji je bar za klasu bolji od ostalih prvoligaša. Posebno imponuje igra koju su prikazali „crno-beli”. To je dinamičan fudbal, koristan i što je najvažnije veoma efikasan.
Prekretnica je bila trijumf nad Dinamom u Zagrebu nakon dva vezana poraza. Ključni igrači bili su starosedeoci Jusufi, Galić, Vasović i naročito Kovačević koji je, u velikoj formi, odigrao sve utakmice za svoj tim. U ovoj sezoni zablistali su Bečejac i Rašović, a u prolećnom delu Hasanagić. ("Sport")
Sažetak sezone
Posle tri uzastopne osvojene titule prvaka Jugoslavije, od sezone 1960/61 zaključno sa 1962/63, Partizan je sezonu 1963/64 završio tek na petom mestu.
U novu 1964/65 „crno-beli“ su ušli sa donekle izmenjenim snagama. Posle samo godinu dana u Crvenoj zvezdi, u klub se vratio Velibor Vasović! Naime, on je samo prvi deo sezone 1963/64 nastupao za Zvezdu, a u drugom delu sezone on je trenirao s Partizanom, čekajući ispisnicu iz tabora komšija. Na kraju, u avgustu 1964, Vasović potpisuje za Partizan, a u suprotnom smeru odlazi Zvezdan Čebinac.
Klub su osim Čebinca napustili i Dragoslav Jovanović, Dragan Slišković, Aleksandar Jončić, Anton Rudinski, Milorad Milutinović i Zenun Brovina, ali niko od njih nije bio poluga ekipe, tako da se ti odlasci nisu negativno odrazili. Osim Vasovića, Partizanu su pristupili golman Ćurković iz mostarskog Veleža i centarhalf Budućnosti, Branko Rašović.
U sezoni 1964/65 liga je brojala 15 klubova (Vardar je, zbog zemljotresa u Skoplju u leto 1963. administrativno zadržan u prvoligaškom društvu), pa je u svakom kolu jedna ekipa bila slobodna. Partizan se, pod vođstvom trenera Atanackovića, od početka šampionata nametnuo kao favorit za osvajanje titule prvaka, pa je najveći deo jesenje polusezone proveo na prvom mestu. Jedini poraz „crno-beli“ su doživeli u pretposlednjem kolu polusezone, 0-1 protiv Sarajeva u Beogradu. Uprkos tom porazu, Partizan je polusezonu završio na prvom mestu. Čak ni činjenica da je posle utakmice protiv Veleža standardni golman Milutin Šoškić otišao u JNA, nije uticala na rezultate, jer ga je sjajno zamenio Ivan Ćurković.
Partizan je bio hendikepiran time što je dve utakmice kao domaćin morao da igra van Beograda. Danas neverovatno zvuči činjenica da je FSJ, zbog opšte tuče igrača i ulaska navijača na teren na prijateljskoj utakmici Partizan – Milan 5-3, kaznio Partizan igranjem van svog stadiona u domaćem šampionatu! Praktično, nije direktno kažnjen Partizan već je zabranjeno odigravanje utakmica na Stadionu JNA zbog nedostatka bezbednosnih uslova! Da se Vlasi ne dosete…Tako su „crno-beli“ dočekali OFK Beograd u Novom Sadu (3-3) a Zagreb (3-1) u Kragujevcu, što je bila i prva prvenstvena utakmica odigrana u najvećem šumadijskom gradu ikada.
Ipak, neke druge stvari koje su se dešavale van terena, pretile su da survaju Partizan u provaliju. Naime, pred gostovanje u Skoplju, 6.decembra 1964, klub je suspendovao Galića, Vislavskog, Sombolca i trenera Atanackovića zbog „destruktivnog delovanja u kontinuitetu od više meseci“. Iza ovog suvoparnog i uopštenog opisa, krio se, ustvari, sukob dve generalske struje za prevlast u vrhu kluba, a sve to se lomilo preko leđa igrača. Kada su na stanici, pred polazak u Skoplje, neki od igrača videli da suspendovani trener i tri igrača nisu u sastavu, a da o tome ostatak ekipe nije obavešten, i oni su se solidarisali, pa su tako Jusufi, Vukelić, Ljubomir Mihajlović i Bečejac odbili da putuju sa ekipom. Tako su u Skoplju nastupili i neki igrači iz drugog plana, kao što su bili Davidović, Miodrag B. Petrović i Simeunović, a ekipu je na poslednja tri meča vodio Mile Kos, tehmički rukovodilac. Ipak, uz seriju sastanaka na vrhu kluba, situacija se do početka prolećnog dela sezone slegla, pa su i ovi suspendovani igrači bili vraćeni u prvi tim. Na proleće, mesta za Atanackovića na klupi ipak nije bilo, pa je Partizan kao trener predvodio Marko Valok. Nedostatak čvrste ruke u klubu i podela igrača na klanove, najviše će naškoditi Partizanu dve godine kasnije, u finalu Kupa šampiona.
U prolećnoj polusezoni 1964/65, Partizan je startovao sa dva poraza (Rijeka 0-1, C. zvezda 1-2), a utakmica protiv Crvene zvezde na našem stadionu je ostala upamćena po neverovatno velikom broju gledalaca, oko 60.000, tako da je u momentu popustila i ograda na severnoj tribini, pa su mnogi gledaoci meč posmatrali sa atletske staze. Ipak, do kraja sezone, Partizan ulazi u pobednički ritam, pa od 12 utakmica pobeđuje na čak 11 i suvereno, još dva kola pre kraja, osvaja prvo mesto i svoju šestu titulu prvaka!
Najbolji strelac ekipe bio je Galić sa 15 golova, dok su Hasanagić i Kovačević postigli po 14.
Dva dana po završetku šampionata u Humskoj je gostovao šestostruki šampion Francuske Rems sa Rejmondom Kopom. Podmlađeni tim Partizana, bez reprezentativaca, predvođen veteranom Vukelićem slavio je pobedu sa 4-3, pogocima Hasanagića 2, Petrovića i Bore Milutinovića.