Tabela:
Trener: Nenad Bjeković
Partizan u prvenstvu 1985/86:
Fahrudin Omerović 34/0, Zvonko Varga 32/17, Ljubomir Radanović 32/4, Vladimir Vermezović 32/1, Admir Smajić 30/3, Slobodan Rojević 29/0, Nebojša Vučićević 28/5, Goran Stevanović 28/3, Miloš Đelmaš 26/11, Zvonko Živković 24/12, Bajro Župić 24/0, Milonja Đukić 23/1, Vlado Čapljić 21/3, Radoslav Nikodijević 17/0, Miodrag Bajović 15/0, Miodrag Radović 12/0, Milinko Pantić 9/2, Milorad Bajović 6/0, Dragan Mance 5/2, Goran Bogdanović 5/0, Jovica Kolb 4/1, Isa Sadriu 4/0.
Rezultati FK Partizan u prvenstvu 1985/86
Partizan - Sloboda 3-0
1. kolo, 11.8.1985, Beograd, Stadion JNA, 20.000 gledalaca, strelci: M. Đukić 10`, Mance 14`, Smajić 72`
Partizan: Omerović, Radović, Rojević, Vermezović, Čapljić, Radanović. Smajić, Stevanović, Mance, (Miodrag Bajović), Varga (Vučićević), M. Đukić
OFK Beograd – Partizan 0-0
2. kolo, 18. 8. 1985, Beograd, Omladinski stadion, 20.000 gledalaca
Partizan: Omerović. Radović. Rojević. Vermezović. Nikodijević. Radanović. Smajić. Živković. Mance (Đelmaš). Stevanović (Varga), M. Đukić
Partizan - Crvena zvezda 1-1
3. kolo, 21. 8. 1985, Beograd, Stadion JNA, 50.000 gledalaca, strelac: Vučićević 89`
Partizan: Omerović. Radović Rojević. Vermezović. Čapljić. Radanović. Smajić. Stevanović (Đelmaš), Mance. Varga. M. Đukić (Vučićević)
Vardar – Partizan 2-2
4. kolo, 25. 8. 1985, Skoplje, Gradski stadion, 22.000 gledalaca, strelci: Varga 66`, Vučićević 69`
Partizan: Omerović. Nikodijević. Rojević. Vermezović. Čapljić. Radanović. Smajić (Mance). Živković (M. Đukić). Varga. Stevanović. Vučićević
Partizan – Budućnost 2-1
5. kolo, 1. 9. 1985, Beograd, Stadion JNA, 18.000 gledalaca, strelci: Varga 1`, Mance 8` (pen)
Partizan: Omerović. Radović. Rojević. Nikodijević. Čapljić. Radanović. Smajić (Župić). Živković (Milorad Bajović). Mance. Varga. Vučićević
Partizan – Priština 1-0
7. kolo, 8. 9. 1985, Beograd, Stadion JNA, 25.000 gledalaca, strelac: Radanović 90`
Partizan: Omerović. Nikodijević. Rojević. Vermezović. Čapljić. Radanović. Đelmaš (M. Đukić). Stevanović. Živković (Smajić), Varga. Vučićević
- utakmica 6. kola između Sutjeske i Partizana, koja je trebalo da se igra 04.9.1985. u Nikšiću, odložena je zbog smrti Dragana Mancea
Sarajevo – Partizan 1-1
8. kolo, 15. 9. 1985, Sarajevo, Stadion na Koševu, 25.000 gledalaca, strelac: Živković 58`
Partizan: Omerović , Radović. Rojević. Vermezović. Čapljić. Radanović. Nikodijević. Živković. Varga. Stevanović (Smajić), Vučićević (M. Đukić)
Partizan - Velež 2-0
9. kolo, 06. 10. 1985, Beograd, Stadion JNA, 12.000 gledalaca, strelci: Varga 8`, Radanović 26`
Partizan: Omerović. Radović. Rojević. Vermezović. Čapljić. Radanović. Đelmaš Župić. Varga. Stevanović (Smajić). Vučićević
Osijek – Partizan 0-1
10. kolo, 09. 10. 1985, Osijek, Stadion u Gradskom vrtu, 10.000 gledalaca, strelac: Varga 51`
Partizan: Omerović. Radović. Nikodijević (Kolb). Vermezović. Čapljić (Smajić). Radanović. Đelmaš, Župić. Varga. M. Đukić, Vučićević
Partizan – Hajduk 2-1
11. kolo, 06. 10. 1985, Beograd, Stadion JNA, 30.000 gledalaca, strelci: Đelmaš 34` (pen), Živković 39`
Partizan: Omerović. Radović. Rojević . Vermezović. Župić. Radanović. Đelmaš (Smajić). Živković. Varga. M. Đukić (Stevanović), Vučićević
Partizan – Vojvodina 3-1
12. kolo, 20. 10. 1985, Beograd, Stadion JNA, 12.000 gledalaca, strelci: Đelmaš 21` (pen), 28`, Stevanović 39`
Partizan: Omerović. Radović. Rojević. Vermezović. Župić. Radanović Đelmaš (Milorad Bajović). Živković (Smajić). Stevanović. M. Đukić. Vučićević
Čelik – Partizan 0-2
13. kolo, 20. 10. 1985, Zenica, Stadion Bilino polje, 20.000 gledalaca, strelci: Đelmaš 9`, Vermezović 88`
Partizan: Omerović. Župić. Rojević. Vermezović. Čapljić. Radanović. Đelmaš. Živković (M. Đukić). Varga (Stevanović). Smajić. Nikodijević
Partizan – Dinamo (VK) 2-2
14. kolo, 03. 11. 1985, Beograd, Stadion JNA, 12.000 gledalaca, strelci: Smajić 7`, Varga 56`
Partizan: Omerović. Smajić. Rojević. Vermezović. Čapljić. Radanović. Đelmaš (Milorad Bajović). Živković (M. Đukić). Varga. Stevanović. Vučićević
Sutjeska – Partizan 1-4
Zaostali meč 6. kola, 09. 11. 1985, Nikšić, Stadion Sutjeske, 15.000 gledalaca, strelci: Čapljić 23` (pen), Vučićević 43`, Živković 73` Varga 78`
Partizan: Omerović Radović. Rojević. Vermezović. Čapljić. Radanović. Župić. Živković. Varga. Smajić (Milorad Bajović). Vučićević (Nikodijević)
Rijeka – Partizan 1-0
15. kolo, 24. 11. 1985, Rijeka, Stadion na Kantridi, 10.000 gledalaca
Partizan: Omerović. Radović (M. Đukić). Rojević. Vermezović. Čapljić. Radanović. Đelmaš. Živković. Varga. Župić. Vučićević (Stevanović)
Partizan – Dinamo (ZG) 3-2
16. kolo, 01. 12. 1985, Beograd, Stadion JNA, 25.000 gledalaca, strelci: Vučićević 2`, Čapljić 48` (pen), Živković 66`
Partizan: Omerović. Župić. Rojević. Vermezović. Čapljić. Radanović. Živković (Nikodijević). Varga. Stevanović. Vučićević (M. Đukić)
Željezničar – Partizan 0-2
17. kolo, 08. 12. 1985, Sarajevo, Stadion na Grbavici, 20.000 gledalaca, strelci: Živković 6`, Kolb 18`
Partizan: Omerović. Radović. Rojević. Vermezović. Kolb. Radanović. Nikodijević. Živković. Varga. Smajić. Vučićević (Đelmaš)
Sloboda – Partizan 3-0
18. kolo, 02.3. 1986, Tuzla, Stadion u Tušnju, 4.000 gledalaca
Partizan: Omerović. Župić. Sadriju. Vermezović. Čapljić Radanović. Đelmaš (Vučićević). Nikodijević. Varga. Smajić. M. Đukić
Partizan – OFK Beograd 2-0
19. kolo, 09.3. 1986, Beograd, Stadion JNA, 12.000 gledalaca, strelci: Đelmaš 60` (pen), Varga 79`
Partizan: Omerović. Miodrag Bajović. Sadriju. Vermezović. Župić. Radanović. Đelmaš. Stevanović. Varga. Smajić. M. Đukić (Vučićević)
Crvena zvezda – Partizan 2-1
20. kolo, 15. 3. 1986, Beograd, Stadion Crvene zvezde, 70.000 gledalaca, strelac: Čapljić 47` (pen)
Partizan: Omerović. Župić. Miodrag Bajović. Vermezović. Čapljić. Radanović . Stevanović. Živković. Varga. Smajić (Nikodijević). Vučićević (Đelmaš)
Partizan – Vardar 2-1
21. kolo, 23. 3. 1986, Beograd, Stadion JNA, 8.000 gledalaca, strelac: Varga 21`, 37`
Partizan: Omerović. Miodrag Bajović. Rojević. Vermezović. Živković. Nikodijević. Đelmaš (M. Đukić) Stevanović. Varga. Smajić (Kolb). Vučićević
Budućnost – Partizan 1-0
22. kolo, 30. 3. 1986, Titograd, Stadion pod Goricom, 15.000 gledalaca
Partizan: Omerović. Miodrag Bajović. Rojević. Vermezović. Čapljić. Župić. Đelmaš. Živković (Vučićević). Varga. Stevanović. Kolb (M. Đukić)
Partizan – Sutjeska 4-1
23. kolo, 06.4. 1986, Beograd, Stadion JNA, 14.000 gledalaca, strelci: Stevanović 21`, Đelmaš 33`(pen), Varga 55`, Radanović 85`
Partizan: Omerović, Miodrag Bajović, Rojević. Vermezović. Čapljić. Radanović. Đelmaš (Pantić). Župić. Varga. Stevanović (M. Đukić) Vučićević
Priština – Partizan 1-0
24. kolo, 13.4. 1986, Priština, Gradski stadion, 35.000 gledalaca
Partizan: Omerović. Miodrag Bajović. Rojević. Vermezović. Čapljić. Radanović. Đelmaš. Župić. Varga. Stevanović (Pantić). Vučićević (Smajić)
Partizan – Sarajevo 2-0
25. kolo, 20.4. 1986, Beograd, Stadion JNA, 8.000 gledalaca, strelci: Đelmaš 63` (pen), 80` (pen)
Partizan: Omerović. Miodrag Bajović. Rojević. Župić. Čapljić. Radanović. Đelmaš. Smajić. Pantić (Vučićević) Stevanović. M. Đukić
Velež – Partizan 0-0
26. kolo, 27. 4. 1986, Mostar, Stadion pod Bijelim brijegom, 20.000 gledalaca
Partizan: Omerović. Miodrag Bajović. Rojević Vermezović. Čapljić. Radanović. Župić. Smajić. Varga (Vučićević) Stevanović (Pantić). M. Đukić
Partizan – Osijek 2-0
27. kolo, 03. 5. 1986, Beograd, Stadion JNA, 10.000 gledalaca, strelci: Varga 5`, Đelmaš 69`
Partizan: Omerović. Nikodijević. Rojević. Vermezović. Čapljić (Sadriju). Radanović. Đelmaš. Živković (Bogdanović). Varga. Stevanović. Vučićević
Hajduk – Partizan 2-1
28. kolo, 07. 5. 1986, Split, Stadion na Poljudu, 20.000 gledalaca, strelac: Živković 26`
Partizan: Omerović. Miodrag Bajović. Rojević. Vermezović. Župić. Radanović. Đelmaš. Živković. Varga (M. Đukić). Stevanović (Nikodijević). Smajić
Vojvodina – Partizan 0-4
29. kolo, 18. 5. 1986, Novi Sad, Stadion Vojvodine, 20.000 gledalaca, strelci: Varga 6`, Živković 32`, Varga 57`, Đelmaš 75`
Partizan: Omerović. Miodrag Bajović. Rojević. Vermezović. Župić. Radanović. Đelmaš (M. Đukić). Živković (Vučićević). Varga. Stevanović. Smajić
Partizan – Čelik 4-1
30. kolo, 25. 5. 1986, Beograd, Stadion Crvene zvezde, 25.000 gledalaca, strelci: Živković 26`, Stevanović 34`, Đelmaš 44` (pen), Vučićević 81`
Partizan: Omerović. Miodrag Bajović. Rojević. Vermezović. Župić. Radanović. Đelmaš. Živković (Vučićević). Varga. Stevanović (Pantić). Smajić
Dinamo (VK) – Partizan 1-4
31. kolo, 28.5. 1986, Vinkovci, Stadion Mladosti, 15.000 gledalaca, strelci: Živković 11`, 82`, 90`, Varga 17`
Partizan: Omerović. Miodrag Bajović. Rojević. Vermezović. Župić. Radanović. Đelmaš (Kolb). Živković. Varga. Stevanović (Pantić). Smajić
Partizan – Rijeka 1-1
32. kolo, 01. 6. 1986, Beograd, Stadion JNA, 20.000 gledalaca, strelac: Radanović 80`
Partizan: Omerović. Miodrag Bajović. Rojević. Vermezović. Župić. Radanović. Pantić (Nikodijević). Živković. Varga. Stevanović. Smajić (Bogdanović)
Dinamo (ZG) – Partizan 2-3
33. kolo, 08. 6. 1986, Zagreb, Stadion u Maksimiru, 30.000 gledalaca, strelci: Varga 23`, 79`, Pantić 81`
Partizan: Omerović. Miodrag Bajović. Rojević. Vermezović. Župić. Radanović. Đelmaš. Živković (Pantić). Varga. Stevanović (Bogdanović). Smajić
Partizan – Željezničar 4-0
34. kolo, 14. 6. 1986, Beograd, Stadion JNA, 50.000 gledalaca, strelci: Živković 26`, Smajić 40`, Varga 43`, Pantić 75`
Partizan: Omerović. Miodrag Bajović. Sadriju. Vermezović. Župić. Radanović. Đelmaš (Pantić). Živković. Varga. Vučićević. Smajić (Bogdanović)
Sažetak sezone
Kada se prisećamo nezaboravnih momenata iz istorije FK Partizan, onda se sezona 1985/86 svakako nalazi među njima. Ono što se dešavalo od avgusta 1985. pa do juna 1986. (sa implikacijama koje su se produžile u narednih nekoliko sezona), moglo bi najbolje da se opiše u jednoj podebljoj knjizi, a ne u tekstu poput ovoga. Ipak, pokušaćemo…
“Crno-beli” su u tu sezonu ušli veoma ambiciozno, što se moglo zaključiti iz prvog velikog transfera posle mnogo godina – naime, u Partizan je, na opšte iznenađenje, iz Željezničara došao Vlado Čapljić, reprezentativni štoper i osvajač bronze sa reprezentacijom Jugoslavije u Los Anđelesu, 1984.
Osim Čapljića, ekipu su pojačali braća Miodrag i Milorad Bajović iz Sutjeske (prvi bek, drugi krilo), Bajro Župić iz drugoligaša Novog Pazara, bek Isa Sadriu iz Trepče, a u drugom delu prvenstva šansu su dobili do tada anonimni momci, Milinko Pantić iz Malog Zvornika i Goran Bogdanović iz Smedereva.
Ekipu su napustili Dragi Kaličanin, Nikola Marjanović, Zoran Čava Dimitrijević, Zvonko Popović, Radomir Radulović, Sead Mašić i Slađan Šćepović, koji je te sezone bio pozajmljen Boru. Na mestu trenera je, drugu sezonu redom, bio Nenad Bjeković.
Posle prvih nekoliko kola, među koje se smestio i “večiti derbi” protiv Crvene zvezde, gde je posle sumnjivog penala za komšije (ko bi rekao?) Partizan do boda stigao tek u poslednjem minutu, golom Vučićevića, Partizan je bio pri vrhu tabele, a prvi put je na njeno čelo došao posle petog kola, kada je u Beogradu savladana Budućnost sa 2-1.
Tog 1. septembra 1985. protiv Budućnosti, niko nije ni slutio da prisustvuje poslednjem golu Dragana Mancea. Naša “devetka” je u osmom minutu sa penala dovela Partizan do prednosti od 2-0, meč je završen 2-1, a samo dva dana kasnije, Dragan Mance je tragično nastradao na zemunskoj deonici puta Beograd – Novi Sad, vozeći se svojim autom na trening.
Neizmerna tuga je okovala sve one kojima je crno-bela boja na srcu. Sahrani je prisustvovalo preko 30.000 ljudi. Dragan Mance se zauvek preselio u legendu, a ekipi Partizana nije bilo lako nastaviti dalje posle ovakvog udarca. Ipak, rešenost da se osvoji titula prvaka bila je od tog tragičnog dana još veća, u spomen na stradalog Dragana. Do kraja jesenje polusezone, kao poseban vid počasti tragično preminulom centarforu, Partizan je igrao bez broja 9. Zvonko Varga, koji je najčešće igrao na toj poziciji, nosio je broj 14.
Utakmica protiv Prištine bila je jedna od najtužnijih na Partizanovom stadionu. Odolevali su gosti, Partizanovi igrači (još pod utiskom tragedije) dugo su se mučili da nađu put do mreže gostiju, a onda u 90.minutu, kako samo život ume da namesti – posle kornera, Radanović sa distance šalje loptu u mrežu. Sjajni Rade Zalad, naš dojučerašnji golman, ništa nije mogao da uradi. Radanović u stilu pokojnog Mancea kliza na kolenima i slavi gol, a onda prekriva lice rukama…plače i većina prisutnih na stadionu, dok se na travi oko strelca Radanovića napravila gomila Partizanovih igrača, u čudnom spletu radosti i tuge.
Partizan je posle pobede u Osijeku u 10.kolu zaseo na čelo tabele, gde je boravio praktično tokom celog šampionata. Ređali su se uspešni rezultati u jesen 1985: pobede u Beogradu nad Veležom, Vojvodinom, Hajdukom, u gostima nad Čelikom i Sutjeskom, a prvi poraz doživljen je tek u 15. kolu od Rijeke na Kantridi.
Ipak, krajem avgusta desilo se nešto što će ostaviti ozbiljne posledice po regularnost ovog prvenstva, a što i danas svi mediji prećutkuju, kada se povede priča o ovoj sezoni…
Miralem Zjajo bio je igrač Iskre iz Bugojna, koja je ispala u prethodnoj sezoni iz lige. Za Zjaju su se borili da ga dovedu u svoje redove Dinamo i Partizan, ali je Iskra bila izričita da ne izda ispisnicu svom najboljem igraču. A onda se u trku uključila i Crvena zvezda i rešila da dovede Zjaju, demonstrirajući silu. Iskra je uložila žalbu na registraciju Zjaje za Zvezdu, smatrajući da je on i dalje igrač Iskre – saglasnost i ispisnicu iz Iskre i dalje nije imao.
To Crvenoj zvezdi nije smetalo da Zjaju stavi u tim protiv Vojvodine u 4.kolu, 26.8.1985, iako je Vojvodina pre ovog meča, igranog u Beogradu, upozorila Zvezdine čelnike da će uložiti žalbu ako Zjajo bude na terenu. Zvezda je pobedila sa 3-1. i bilo je za očekivati da Takmičarska komisija registruje utakmicu rezultatom 3-0 za Vojvodinu. Ali, Takmičarska komisija je utakmicu registrovala rezultatom postignutim na terenu (3-1 za Crvenu zvezdu) iako je bilo jasno da je registracija Zjaje za Zvezdu sporna.
Ključ ovakve odluke je u tome da se za „slučaj Zjajo“ zainteresovala i UEFA – ovaj igrač je nastupio za Zvezdu protiv Araua u Kupu pobednika kupova, pa se švajcarski klub žalio, a UEFA je od FSJ tražila razjašnjenje: čiji je Zjajo, ustvari, igrać?
Bilo je jasno da će, u slučaju da se Zjajo definitivno proglasi igračem Iskre a meč protiv Vojvodine registruje u korist novosadskog kluba, i Zvezda morati da se oprosti od Kupa pobednika kupova na administrativni način, jer bi meč protiv Araua bio registrovan u korist Švajcaraca. Od odluke FSJ zavisila je odluka UEFA.
Predsedništvo FSJ nalazi solomonsko rešenje – potvrđuje da je Zjajo igrač Iskre i da je nepravilno registrovan za Crvenu zvezdu, ali Zvezdi se ne oduzimaju bodovi protiv Vojvodine, iako je Zjajo nezakonito nastupio u toj utakmici! Registracija Zjaje za Zvezdu proglašena je ništavnom tek od momenta kad je odluka doneta, 25.oktobra 1985. (posle odigranih utakmica protiv Vojvodine i Araua)!
Komisija FSJ za međunarodne odnose, na čijem čelu je bio, gle čuda, bivši Zvezdin igrač Dušan Maravić, obavestila je UEFA o tom ishodu. Znači, po toj neverovatnoj odluci FSJ, Zjajo je bio i ostao igrač Iskre, nepravilno je registrovan za Crvenu zvezdu, ali njegovo igranje za Zvezdu u prvenstvu i KPK nije sankcionisano!
Tako su svi bili namireni. Skoro svi…Iskra je dobila nazad svog igrača, a Zvezdi se nisu poništili rezultati u mečevima kada je Zjajo nastupao. Oštećeni su Vojvodina, Arau i indirektno Partizan. Jer, sa ta dva boda manje, na kraju jeseni Crvena zvezda bi imala četiri boda manjka u odnosu na Partizan, a ne samo dva! I pitanje je da li bi uopšte vodila trku sa Partizanom do poslednjeg kola. A vredi zabeležiti da je Zjajo, osim na utakmici protiv Vojvodine, nastupao za Zvezdu i na utakmicama protiv Ćelika (0-0, 01.09.1985.), vinkovačkog Dinama (0-1, 04.09.1985.) i Slobode (2-1, 09.10.1985.)! Uz utakmicu protiv Vojvodine, to je ukupno pet bodova koja je Crvena zvezda neregularno osvojila, stavljajući tuđeg igrača u ekipu, i ti bodovi je trebalo da budu oduzeti Crvenoj zvezdi, a nisu…
Do kraja jeseni i posle već pomenutog poraza od Rijeke, Partizan je savladao Dinamo sa 3-2 u Humskoj ulici, da bi uspešnu jesen krunisao sjajnom igrom protiv Željezničara na Grbavici, golovima Živkovića i Kolba.
Prolećni deo počeo je šokantnim porazom u Tuzli od 0-3, a dve nedelje kasnije usledio je i poraz od Crvene zvezde od 1-2. Pobeda kod kuće i poraz u gostima, tako su se ređali rezultati Partizana u prvom delu prolećne polusezone. Bodove Partizanu su uzeli i Budućnost, Priština i Hajduk, a posebno bolan je bio poraz u Splitu gde je Partizan ispustio prednost od 1-0. Partizan i Zvezda se smenjuju na prvom mestu, svi ostali rivali daleko su ostali iza njih. Da je bilo pravde i poštenja oko „slučaja Zjajo“, ni Zvezda ne bi bila ozbiljan takmac za titulu.
Počinje da radi i „sudijska kuhinja“, nevino nazvana „Zvezdino proleće“: u 27. kolu sudija Abdulahu obilato pomaže Zvezdi koja trijumfuje u Tuzli, Sloboda se žali na suđenje. U 28. kolu, u finišu utakmice Hajduk – Partizan 2-1, sudija Salem Prolić svira komičan penal za Splićane i donosi im pobedu. Dva kola kasnije, posle utakmice Vardar – C.zvezda 1-2, sudija Salem Prolić (opet on!) biva suspendovan zbog obilate pomoći gostima. U 31. kolu, sudija Bezjak poništava gol Budućnosti na gostovanju protiv Zvezde (gol koji bi Budućnosti doneo prednost od 2-0), a zatim svira čudan penal za domaće. A malopre pomenuti Abdulahu, u 33. kolu poništava zbog samo njemu znanog ofsajda regularan gol Đelmaša u Zagrebu protiv Dinama, pri rezultatu 1-0 za Partizan. I Bezjak i Prolič bivaju skinuti sa liste sudija zbog katastrofalnog suđenja i očigledne pomoći Crvenoj zvezdu. Tekst iz „Večernjih novosti“ govori sam za sebe…
Partizan je posle poraza u Splitu započeo novu pobedonosnu seriju, padali su redom Vojvodina, Čelik, vinkovački Dinamo, svi sa po četiri gola u mreži. Neočekivani kiks i remi protiv Rijeke u Beogradu doneo je nove glavobolje. Ipak, i komšije remiziraju u Nikšiću, pa dva kola pre kraja i Partizan i Crvena Zvezda imaju po 45 nodova, a Partizan je prvi jer ima za dva gola bolju razliku.
Sledi put u Zagreb, gde Partizan dolazi do prednosti golom Varge, ali Dinamo sa dva penala (73. i 75. minut) dolazi do prednosti od 2-1. Zvezda dolazi do pobede protiv Budućnosti i čini se da je to oproštaj Partizana od titule prvala…a onda u igru ulazi Milinko Pantić, do tada nepoznati mladić…
Samo dva minuta posle drugog gola Dinama, Pantić je sjajno centrirao u šesnaesterac gostiju gde Varga glavom poravnava na 2-2, a minut kasnije posle slaloma Bogdanovića, Pantić šutira pod prečku, Dinamov golman Marić prvo odbija, pa onda hvata loptu, ali tek iza linije – to je 3-2 za Partizan, za prvo mesto i gol bolju gol-razliku!
Pre poslednjeg 34. kola, Partizan je proveo dvadeset nedelja na prvom mestu, a C.zvezda samo pet. Pre tog poslednjeg kola, bilo je za očekivati da Partizan postane šampion, jer je Zvezda gostovala Sarajevu, koje je bilo pri dnu tabele, ali je Sarajevo, ipak, bilo još uvek aktuelni šampion. Partizan je čekao Željezničar u Humskoj.
Da, to kolo obilovalo je čudnim rezultatima koji bude izrazitu sumnju. Partizan počinje kasnije od Zvezde, oprašta se od Varge, Živkovića, Rojevića… i da, reći ćete, “nije to regularno”. Nije, ali još manje je regularno da Zjajo kao igrač Iskre igra za Zvezdu a da Zvezda ne bude sankcionisana, da se u poslednjih par kola dešavaju čudne sudijske odluke u korist Crvene zvezde, i na kraju, da Zvezda pobedi Sarajevo sa 4-0 na sred Koševa, u sezoni u kojoj Sarajevo nije imalo nijedan poraz na svom terenu do poslednjeg kola. Zanimljivo je da i dan danas navijači Zvezde imaju selektivno pamćenje, pa im bode oči kasniji početak Partizanove utakmice, dok u pobedi Zvezde u Sarajevu od 4-0 ne vide ništa neregularno!
Crvena zvezda, dakle, pobeđuje Sarajevo na Koševu sa 4-0, a pred krcatim tribinama Stadiona JNA, Partizan pobeđuje Željezničar, takođe sa 4-0, i zbog bolje gol-razlike po deseti put postaje šampion!
Dakle, osim borbe za titulu, poslednje kolo donelo je niz čudnih rezultata: u Nikšiću su Budućnost i Sutjeska igrali nerešeno 5-5, Dinamo je u Novom Sadu slavio 7-1, i tako dalje. Predsednik FSJ Slavko Šajber poništava celo kolo zbog neregularnosti i zakazuje ponovljeno kolo samo sedam dana kasnije! Polovina klubova ne priznaje odluke FSJ, prednjači Partizan, kojem ne pada na pamet da prizna da je nameštao utakmicu, dok Zvezda, očigledno, nije imala takvih moralnih dilema…
Da je predsednik FSJ Slavko Šajber, na osnovu svih ovih rezultata pa makar i bez opipljivih dokaza, poništio celo prvenstvo, verovatno niko ništa ne bi mogao da prigovori. Ne, on daje novu šansu Zvezdi, naređuje da se ponovi samo poslednje kolo u kojem, na kraju, samo Partizan ne učestvuje. Zvezda sada volšebno gubi 1-2 od Sarajeva, iste one ekipe koju je samo nedelju dana ranije pobedila sa 4-0!? Partizan ne izlazi na teren, gubi službenim rezultatom 0-3, što je komšijama dovoljno za prvo mesto. Crvena zvezda bez ikakvih moralnih skrupula “osvaja” titulu. Može li jadnije? Teško. Može li neko da se raduje takvoj tituli? Očigledno da može. Titulu slavi isti onaj klub kojem bi, da je bilo pravde, već početkom sezone bili oduzeti bodovi zbog “slučaja Zjajo”!
Svi “osumnjičeni” klubovi kreću u novu sezonu sa -6 bodova. Ta odluka, kao i ona o ponavljanju 34. kola iz 1985/86, padaju na sudu, Partizanu se kasnije vraćaju titule, ali su u Kupu šampiona umesto “crno-belih” igrali Crvena zvezda, a naredne godine i Vardar.
Ta 1985/86 bila je sezona kada su antagonizam i mržnja između “večitih rivala” dostigli neverovatne visine. I sezona kada Partizan, po prvi put, nije želeo da mirno i nemoćno gleda marifetluke iz komšiluka.
Kako je tekla borba za vraćanje otete titule, čitaćete u tekstu Dejana Šunjke, a ovde iznosimo samo nekoliko činjenica:
– Sarajevo do 34. kola i meča protiv C.zvezde (0-4) nema nijedan poraz kod kuće
– jedini poraz Sarajeva sa 4 razlike bio je u Splitu protiv Hajduka, 2-6
– Sarajevo je sezonu 1985/86 počelo kao aktuelni šampion
– Sarajevo na 16 utakmica kući, do C.zvezde u 34.kolu, ukupno prima 9 golova, a onda samo protiv Crvene zvezde čak 4!
– Sarajevo te sezone na Koševu pobeđuje Hajduk 2-0, sa Partizanom remizira 1-1, sa Dinamom remizira 0-0, a od Crvene zvezde gubi 0-4!?
– Željezničar do 34. kola i gostovanja Partizanu, ima čak 9 poraza u gostima uz 38 primljenih golova
– Željezničar na gostovanjima ima nekoliko katastrofalnih rezultata: gubi od Hajduka 0-5, Vardara 2-4, Sutjeske 1-4, C.zvezde 1-4, Veleža 2-6, ali je “poštenoj zvezdaškoj javnosti” i Šajberu sumnjivo jedino to što je Željo izgubio u gostima od Partizana 0-4!?
Počela je borba da se Partizanova titula, osvojena na terenu, vrati tamo gde joj je mesto. Jedna neverovatna sezona, u kojoj smo mogli da se uverimo da je naš najveći rival u stanju da posegne za svim nečasnim sredstvima ne bi li osvojio trofej.
Trofeji su vraćeni u Humsku 1, ali je Partizan dve uzastopne godine, voljom bande iz FSJ i njenih kolovođa sakrivenih iza stolnjaka “Madere”, bio lišen prilike da igra u Kupu evropskih šampiona. Koliko je to usporilo Partizan u razvoju, koliko je sprečilo neke buduće transfere, procenite sami. Ipak, sezona 1985/86 bila je ona sezona kada smo osećali neopisiv ponos što navijamo baš za ovaj klub.
Kako nam je oduzeta titula prvaka osvojena na terenu, i kako je tekla borba za njeno vraćanje, možete pročitati u posebnom tekstu…
Miroslav
Mislim da je Sarajevo kao domaćin primilo 8, ne 9 golova do poslednjeg kola, a nijedan u poslednja 4 meča. Takođe, u prvim poluvremenima, primili su samo 2 gola, od Zvezde, kao što znamo, 3 komada