Juče su „grobari“, navijači Partizana, proslavili 50 godina od organizovanog delovanja pod tim imenom, spektakularnom bakljadom na Stadionu Partizana. Doduše, neka vrsta organizovane podrške klubu seže još u 1964. godinu, kada je organizovan navijački voz za Milano (za susret sa Interom u Kupu šampiona), a 1967. počelo je organizovano bodrenje kluba sa juga (iako ne pod imenom „grobari“), uz masovno osnivanje klubova navijača. O tome je tada pisao i „Partizanov vesnik“, čemu smo i mi posvetili pažnju na našem sajtu u jednom od tekstova.
Kako bismo i mi dali naš skromni doprinos ovom jubileju (iako se naš sajt retko ili skoro nikako ne bavi navijačkim temama), osvrnućemo se iz specifičnog ugla na događaj koji je odavno postao mit, u najboljem smislu te reči, na utakmicu koja je ugaoni kamen u istoriji navijača Partizana. Jer, iako je i do tada nebrojeno puta pokazano kolika je vernost Partizanovih navijača, taj 9. maj 1976. je na neverovatan način upisan u istoriju Partizana. Dan kada je naš klub doživeo najteži poraz na svom terenu, a ujedno i dan najvećeg navijačkog trijumfa.
Podsetimo se: te sezone, 1975/76, FK Partizan je ušao u jedanaestu godinu bez osvojene titule prvaka, i devetnaestu godinu bez osvojenog nacionalnog kupa! U tih deset sušnih sezona, titule su osvajali Crvena zvezda (ćetiri puta!), Hajduk (tri puta), a po jednom i Vojvodina, Sarajevo i Željezničar. U istom periodu, Zvezda i Hajduk dolaze po jednom do polufinala Kupa pobednika kupova, komšije ispod Topčiderskog brda uspevaju da dođu i do polufinala Kupa šampiona, a zagrebački Dinamo osvaja Kup sajamskih gradova, još 1967. godine. Partizanov najveći evropski domet u tom momentu je treće kolo Kupa UEFA, u sezoni 1974/75. Da bi se još bolje shvatila Partizanova rezultatska provalija u tih deset godina, tu je i podatak da je u tom periodu Partizan dobio samo tri ligaška „večita derbija“ protiv Crvene zvezde, dok je Zvezda dobila čak deset međusobnih duela!
A onda dolazi sezona 1975/76, u kojoj Partizan ozbiljno juriša na titulu prvaka. Posle 26. kola „crno-beli“ imaju 40 bodova i najveći su kandidat za šampiona, a Hajduk i Crvena zvezda dele drugo mesto sa 36 bodova. Nedelja, 9. maj 1976. je dan koji može dosta toga rešiti, tim pre što je Zvezda dan ranije poražena na svom terenu od Slobode i tako praktično otpala iz trke za titulom prvaka. Ako Partizan pobedi Hajduka, aktuelnog i dvostrukog uzastopnog šampiona, pobeći će i Hajduku i Zvezdi šest bodova i već staviti jednu ruku na pehar za šampiona, koji čeka od proleća 1965. Pa čak bi i remi značio velikih +4, na sedam kola pre kraja.
Na Stadionu JNA slavljenička i karnevalska atmosfera, 50.000 „grobara“ i tek grupica Hajdukovaca na severozapadnom delu stadiona, stotine, ako ne i hiljade crno-belih zastava na tribinama, a posebno na južnoj.
I zapad i jug prekriveni zastavama (foto: YouTube screenshot)
Znate šta se desilo. Partizan je u prvih dvadeset minuta ređao šanse, a Hajduk davao golove. Poluvreme 0-2. U drugom delu, 0-3, 0-4, 0-5, 0-6…gol Bjekovića za konačnih 1-6 je od strane publike dočekan kao da je pobedonosni. Partizanova publika peva, bodri svoj tim, kao da ne prisustvuje najvećem porazu u klupskoj istorji! I niko ne može da veruje u ono što vidi, novinari su svedoci nestvarnih scena. Jer, posle 1-6 daleko je razumljivije da pokulja bes navijača, zvižduci, protesti, produbljivanje frustracije koja traje skoro punih jedanaest godina. Umesto toga, „grobari“ pevaju. I aplauzom pozdravljaju goste, koji su nas tog popodneva uništili.
Ali, ostvarena je velika pobeda, ona moralna i navijačka, koja ne bledi već skoro četiri i po decenije. Simbolično, na Dan Pobede, 9. maja, doživljen je najteži poraz u istoriji na domaćem terenu, ali je izvojevana i najveća navijačka pobeda.
Hajduk je prišao na dva boda, ali Partizan je do kraja ipak sačuvao prvo mesto, onom legendarnom utakmicom u Ljubljani. Bila je to najveća nagrada Partizanovoj navijačkoj armiji za godine strpljenja, odanosti i ljubavi. I od tog 9. maja 1976, vernost je sinonim za Partizanovog navijača.
Da ne bi sve ostalo na usmenim predanjima (a znate kako sa njima ide – svako nešto doda, ponešto i oduzme, te na kraju i ne znate šta se, ustvari, desilo), donosimo ovaj tekst.
Prenosimo pisanje splitske „Slobodne Dalmacije“ od 10. i 11. maja 1976. Ima li objektivnijeg izveštaja o Partizanovoj publici, od pisanja lista iz grada čiji je klub tog dana porazio Partizan?
„Slobodna Dalmacija“, 10.5.1976.
– S centra, u grotlu uokvirenom crno-bijelom bojom, momčad Hajduka, okupljena i zagrljena, umorna i radosna, pozdravila je nakon velikog trijumfa – spektakularne pobjede od 6-1 (2-0) nad liderom Partizanom – grupicu svojih navijača, smještenih na severozapadnom dijelu tribina. A oni – mala četa vojnika i Imoćana, podigli su bijele barjake i onda, kao po komandi, armija navijača Partizana razvila je svoje zastave i aplaudirala Jerkoviću i drugovima, da bi odmah potom zaorila se pjesma: „Partizan, i samo Partizan, najbolji je on, pravi šampion“…
…Počasni gol za „crno-bijele“ dao je Bjeković u 81. minuti, nakon centaršuta Zavišića, kad su igrači Hajduka umorni već zastajali…Tako je došao kraj, radost malobrojnih navijača „bijelih“. A sa Stadiona JNA gledaoci su odlazili uz pjesmu „Partizan, i samo Partizan, najbolji je on, pravi šampion“…
„Slobodna Dalmacija“, 11.5.1976.
(list u ovom broju prenosi pisanje i utiske ostalih novina o atmosferi na utakmici)
Navijači „crno-bijelih“ pokazali kako se navija za boje svoga kluba
NAJBOLJA PUBLIKA POZDRAVILA NAJBOLJU MOMČAD
„Vjesnik“: – Publika je zaslužila najviša priznanja za ono što je pokazala nakon vođstva Hajduka od 5-0, 6-0. Pjevala je svom Partizanu, mahala je crno-bijelim zastavama kao da njihova ekipa vodi…Navijači iz Splita s nevjericom su gledali prepune tribine, čudili se fanatičnoj odanosti Partizanovih navijača i u trenucima kada njihovi ljubimci doživljavaju najteži poraz u povijesti kluba na vlastitom terenu.
„Večernje novosti“: – Kad je Bjeković postigao počasni gol za „crno-bele“, ceo jug je, kao da se radi o vodećem pogotku, poćeo skandirati „Hoćemo drugi, hoćemo drugi“…a ako je neko od foto-reportera snimio najvernije navijače Partizana, one na uglu juga prema istoku, kako posle utakmice pozdravljaju Splićane – to je svakako šampionska fotografija. Najbolja publika pozdravila je najbolji tim.
„Sportske novosti“: – Hajduk je vodio uvjerljivo, a na stadionu se događalo nešto dosad u nas neviđeno. Svi navijači „crno-bijelih“ iz svega glasa skandirali su „Partizan, Partizan“, i bodrili svoje poražene ljubimce. Takav odnos prema sportu u nogometnoj igri valja od svega srca pozdraviti.
„Sport“ – Prolomio se spontani aplauz kada je arbitar Rauš označio kraj utakmice. Svih 55.000 ljubitelja fudbala na stadionu je na nogama i burnim aplauzima pozdravlja goste…
Našem reporteru, koji je pratio veliki derbi u Beogradu, preostaje da se zapita: kad ćemo tako nešto doživjeti u Splitu?
Priredili:
Igor Todorović, Aleksandar Pavlović, Periša Paunović