Blog

Diskretni heroji: Nebojša Gudelj

Autor: Dušan Mihajilović

  Kada se među navijačima Partizana povede priča o poslednjim danima bivše države i velike jugoslovenske fudbalske lige, jedna od nezaobilaznih tema je žal što je generacija koju je predvodio Ivica Osim, bila uskraćena za sportsku šansu da se pokaže na međunarodnoj sceni. Igrači, iz ovog perioda, čijih se imena najčešće sa setom sećamo, su: Predrag Mijatović, Zlatko Zahović, Slaviša Jokanović, Budimir Vujačić, Džoni Novak, Slobodan Krčmarević, zatim Savo Milošević, Dragan Ćirić, Saša Ćurčić…

  Retko je u prvom planu ime nenametljivog momka iz Trebinja, koji je za tri sezone standardnih nastupa u crno-belom dresu osvojio više trofeja (2 titule i 2 kupa) od svih pomenutih.

  Nebojša Gudelj je u Partizan došao u leto 1991. iz redova drugoligaša Leotara, bez ikakvih velikih očekivanja i medijske pompe. „Partizanov vesnik“ je pisao o „anonimnom dvadesetogodišnjaku iz provincije“ koji je u klub ušao „na prstima“ i „kroz tesna vrata“. Levog beka je na drugoligaškim terenima uočio Nenad Bjeković, a na njegovom dovođenju je insistirao “Švaba” Osim.

  Sam Gudelj je novinarima „Partizanovog vesnika“ priznao da se veliki broj prvoligaša zainteresovao za njega, ali da posle poziva Partizana nije puno razmišljao. „Sticajem srećnih okolnosti došao sam u klub za koji sam kao dečak navijao. Često sam dolazio u Beograd kao fudbaler Leotara, da bih posmatrao Partizan.“ (PV 612, 24. avgust 1991.)

  Gudelj je vrlo brzo zaradio poverenje Partizanove publike, jer je uz Bobana Krčmarevića, delovao izuzetno stabilno i ofanzivno po levoj strani terena. Pored klasičnih bekovskih dužnosti koje je obavljao sigurno, njegov zaštitni znak su bila probijanja po boku, utrčavanja u prazan prostor, upotrebljivi centaršutevi i brojne asistencije.

  Brzo je zadobio i poverenje Partizanovog doajena Mileta Kosa, koji je već 7. septembra 1991. (!!!) za „Partizanov vesnik“ napisao neuobičajeno velikodušan komentar o Nebojši Gudelju, pod naslovom „Možda novi Jusufi“. Inače vrlo odmereni gospodin Kos nije štedeo reči hvale na račun mladog Trebinjca: „Gudelj ima pravi fudbalski temperament. Brz je, neustrašiv, hitar, oštar, odgovoran… Igra sa zanosom, kao svi veliki fudbalski strasnici, ali mu vrela krv ne muti razum. Naprotiv, zbunjuje nas koliko taktički igra zrelo. To je samo dokaz da je momak bistar, brzo je shvatio šta Osim traži u taktici, disciplini i odgovornosti. Inteligentno zatvara akcije sa suprotne strane što se od jednog početnika ne očekuje. Ali, to mnogo govori. Očigledno je, radi se o veoma darovitom igraču odbrane, ili kako se danas kaže o bek-krilu… Današnja igra dečaka Gudelja neodoljivo podseća na Jusufija iz šezdesetih godina.“ (PV 613)

  Među navijačima Partizana srednje generacije je veoma prisutno mišljenje da je Nebojša Gudelj možda poslednji bek Partizana koji je imao tehnički besprekoran centaršut. Kao i Darko Tešović, drugo ime je za “pouzdanost”, i igrač koji je u objektivnim novinskim analizama retko išao ispod korektne ocene 7.

  Gudelj se kod Ivice Osima brzo ustalio u prvom timu, a prvi prvenstveni gol za Partizan je postigao već 1.9.1991. na gostovanju Radničkom u Nišu. Gudelj je te sezone bio učesnik oba finalna “večita derbija”, na kojima je Partizan odsvirao rekvijem za jugoslovenski fudbal, prekinuo dominaciju najuspešnije generacije iz komšiluka, i osvojio šesti trofej u kupu.

  Usledili su krvavi građanski rad, raspad države, skraćivanje fudbalskog takmičenja, prva sezona pod sportskim sankcijama i Partizanova generacija koja je ubedljivo osvojila titulu prvaka i porušila silne rekorde (14 bodova više od komšija – iako je pobeda tada vredela 2 boda, čak 103 postignuta i svega 20 primljenih golova na 36 utakmica). Pouzdani levi bek je bio standardni član prvog tima.

   U svojoj trećoj i poslednjoj sezoni u crno-belom dresu (1993-94) Gudelj je, uz Petra Vasiljevića, imao najviše ubeleženih nastupa (34) od svih naših prvotimaca, a postigao je i 4 gola u prvenstvu! Bila je to nova generacija “Beba”, jedna od retkih lepih stvari koje su nam se dešavale u vreme hiperinflacije i međunarodne izolacije. Ova generacija “crno-belih” je posle 47 godina vratila “duplu krunu” u Humsku ulicu! Legenda Partizana i pomoćni trener Blagoje Paunović je na kraju sezone preuzeo novog španskog prvoligaša Logronjes, i odmah angažovao Gudelja.

  Nebojša Gudelj je u Španiji proveo tri sezone, nastupajući za Logronjo i Leganes, a potom čak 9 godina u Holandiji, gde je u ekipi Brede ubeležio čak 246 prvenstvenih nastupa. I posle penzionisanja u 37. godini života, profesionalna karijera Nebojše Gudelja je vezana za Holandiju. U Bredi je dugo radio kao trener mlađih kategorija i prvog tima (2012-2014). Izvesno vreme je bio angažovan i kao skaut Ajaksa. Posle smene Zorana Milinkovića je prvi i jedini put (kao mogućnost) pominjan njegov povratak u Partizan i srpski fudbal.

   Nebojša Gudelj je za FK Partizan ukupno odigrao 212 utakmica (od toga 98 prvenstvenih, 26 u Kupu Jugoslavije i 1 u UEFA takmičenjima) i postigao 14 golova (8 prvenstvenih). U vreme sportskih sankcija UN odigrao je 9 prijateljskih („nezvaničnih”) mečeva za reprezentaciju, koje FIFA ne računa u svojim statistikama. Još jedan detalj koji pokazuje da je Nebojša Gudelj zaista bio pravi čovek, na pravom mestu, ali u pogrešno vreme, i verovatno zbog toga nije u široj javnosti zapamćen u meri u kojoj njegov učinak i doprinos Partizanu to zaslužuju.

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *