Blog

791!

  U jesen te 1996. godine, živeli smo u državi koja se zvala
Jugoslavija, mobilni telefoni i internet su bili tek u povoju i dostupni
najužem krugu stanovništva, narod je protestovao protiv izborne krađe, a
čak su i komšije još uvek imale svoj košarkaški klub. A jedan golobradi
dečkić je u Čačku odigrao svoj prvi meč za Partizan.

 
Godine su prolazile, Jugoslaviju je smenila Srbija, mobilnim telefonima
beležimo svaki sekund naših života, oni što su tada bili na vlasti
obrnuše ceo krug pa se vratiše opet da nam jedu i nerve i živote, a
dečkić koji je debitovao kraj Morave i dalje igra za Partizan i obara
sve rekorde.

  Danas, protiv PAOK-a (je li mogla da
bude lepša prilika?), Saša Ilić će odigrati svoj 791. meč za Partizan, i
tako se izjednačiti sa Momčilom Vukotićem. U međuvremenu, Sale je
poobarao još mnoge rekorde: odigrao je najviše utakmica u istoriji
“večitog derbija” – 28, Vukotić je iza njega sa 25. Saša Ilić je i
apsolutno najstariji igrač koji je ikada nastupao za Partizan. Dobro,
ovo nismo proveravali, ali je toliko očigledno da se može svrstati u
aksiom.

  Naravno, srpski mediji mahom prenebregavaju
ove brojke, kao što su i Mocu i Saleta nipodaštavali i selektori, pa su
odigrali premalo utakmica za državni tim. Na sramotu onih koji ih nisu
birali.

  Nećemo danas da merimo ova dva asa, niti
ćemo sutra, kad Sale dođe do brojke od 792 utakmice, reći da je bolji od
Moce sa 791, niti ćemo reći da je Moca bolji jer je igrao ligu u kojoj
su bili i Hajduk, i Dinamo, i Željo, i Sarajevo, i Rijeka, i Velež…

 
Bogatstvo je imati ovakva dva asa u svojoj istoriji, i tek kad u
nedelju stanu jedan pored drugog, dobiće svoj puni smisao. Mi svi na
tribinama ćemo tada dobiti potvrdu kako je veliki klub koji ima ovakve
dve žive legende.
  Saša Ilić je sebe utkao u skoro
sve uspehe Partizana u poslednje dve decenije. Davao je golove najvećem
rivalu u derbijima, penal u Njukaslu, proigravao Klea za obaranje
Anderlehta, osvajao kup u komšiluku i slao projektile sa 20 metara. A
govorili su kako je njegovo prošlo, kako nema snage, kako ne ume da
šutne sa distance. Toliko mu je vreme prošlo, da i u 39. godini stigne
da rešava derbi, s lakoćom klinca sa poljane.
 
Danas, u vremenu erozije svih vrednosti, pa i sportskih, kada deca već
sa desetak godina maštaju o Realima, Interima i Arsenalima, biti toliko
vremena u jednom klubu i biti glavni kreator njegovih uspeha – to se
graniči sa bajkom. 
 Saša Ilić svoju bajku i dalje
živi, na radost svih nas. Gledamo ga i čekamo da rivalima opet “proda”
foru kao na poslednjem derbiju, da zakopa onu svoju stajnu levicu i da
zavitla desnicom, kao da igra “ševe” na Zemunelu, a ne najveći derbi
našeg fudbala.

 Sale i Moca, u nedelju jedan pored
drugog. Ne mora niko da piše ode, ne mora niko da vadi statistike. Neka
se i dalje prećutkuje da čovek u 39. godini igra fudbal na najvišem
nivou, neka se relativizuju njegovi uspesi.

 Skoro
osam stotina utakmica u Partizanu, u jednom klubu. Ima li lepše priče o
vernosti, ljubavi, o neuništivosti jednog kluba? Uselili su nam se u
srca i oni sa osam nastupa ili osam minuta, a kamoli ovaj naš današnji
slavljenik sa skoro 800,  “što mu je vreme prošlo”, “što nema snage za
šut van peterca”.  A on, sa osmehom večitog dečaka, kao da tek sada
najviše uživa u fudbalu. Uživaj, Sale, i dalje, a mi sa tobom hoćemo
sigurno, kao i svih ovih dvadeset godina. Ljubav uvek pobeđuje, koliko
god nam radili o glavi.

  Srećan ti rekord, majstore!

Foto: partizan.rs
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *