Na rođendan Partizana pojavio se još jedan portal na virtuelnom nebu koji je posvećen našem klubu. Reč je o portalu bianconeri.rs a „Crno-bela nostalgija“, uz želje za uspešan rad kolegama sa bianconeri.rs, prenosi i njihov intervju sa Dušanom Mihajilovićem, jednim od autora monografije „Sloboda ili ništa“, koja je posvećena dvadesetoj godišnjici fanzinaštva među navijačima Partizana.
Razgovarao Filip Jerinić
Monografija “Sloboda ili ništa” koju smo imali prilike da prelistamo,
doživela je svoju premijeru u prepunoj sali ovog popularnog
prestoničkog kafića. Mnoštvo navijača Partizana i ostalih znatiželjnika
se guralo kako bi došli do svog primerka monografije, kao i još PET različitih fanzina koji su bili u prodaji povodom ovog jubileja.
Odakle ovolika kreativna energija među navijačima Partizana i koliko
to dugo sve traje, pitali smo jednog od autora monografije, Dušana Mihajilovića.
BIANCONERI: – Dušane, da li možeš ukratko objasniti čitaocima portala
bianconeri.rs koncept monografije “Sloboda ili ništa” i šta je bila
inicijalna kapisla za ovako veliki poduhvat?
DM: – Knjiga je zamišljena kao izbor, odnosno presek
najzanimljivijih momenata iz nezavisnog izdavaštva koje je bilo
inspirisano Partizanom od 1995. godine do danas Osim reprinta tekstova,
tu su intervjui ili lični osvrti ljudi koji su te fanzine radili.
Knjiga je pojačana raritetnim arhivskim foto materijalom.
Ideja za ovu knjigu je postojala dugo, a definitivno ju je
prelomio “fanzinaški dan” na alternativnoj proslavi 70. rođendana
Partizana, koju je pre godinu dana u Parobrodu organizovao GTR.
Razgovarali smo o fanzinima duže od 2h i kada smo shvatili koliko
zanimljivog materijala se godinama nakupilo zaključili smo da bi bilo
šteta da se to sve ne sistematizuje. Na nekom stranom kolekcionarskom
portalu sam pročitao da Partizanovce smatraju svetskim šampionima u
samizdatu. Ako je to tako, knjiga koja zaokružuje 20-godišnji fanzinaški
period je logična posledica, da ne kažem OMAŽ.
– Kako si ti počeo da pišeš fanzine?
– Na mene lično, a koliko znam i na većinu ljudi iz moje i
nešto starije generacije, presudni uticaj su imali punk i engleski
fudbal. Krajem 80tih, početkom i sredinom 90tih u Srbiji i ex-YU je
cvetala muzička underground izdavačka scena. Kao klinci smo sa drugarima
sa Ostrva menjali suvenire, muzičke kasete i preko njih došli do prvih
nemuzičkih fanzina koje su radili navijači raznih engleskih klubova. Ta
“uradi sam” estetika i pogled na fudbal (i svet) su delovali mnogo
zanimljivije i bliže istini od onoga što su tradicionalni mediji
objavljivali. Uskoro smo počeli i sami da pravimo svoje fanzine.
– Koliko dugo se baviš time i šta te je održalo u fanzinaškoj delatnosti?
– Fanzine posmatram kao alternativnu istoriju Partizana.
Smatram da je ta istorija verodostojnija i “čistija”, jer je pišu ljudi
koje pokreću samo iskrena ljubav i entuzijazam. Kada se objektivno
sagleda kroz šta je sve Partizan prolazio tokom prethodnih 20 i više
godina nije nikakvo čudo što je fanzinaštvo tako raznovrsno. A neke
stvari je izuzetno važno zabeležiti…
– Koji su aktivni fanzini koje bi izdvojio kao i zašto?
– Svaki fanzin koji Partizanovci rade ima neku zanimljivu foru,
stilsku, grafičku ili idejnu. U principu smatram da sve što ljudi rade
iz čistog entuzijazma treba podržati. Jako mi je drago i što je blog
Crno-bela nostalgija odlučio da pređe u štampano agregatno stanje jer je
edukativna uloga koju ima neprocenjiva.
– Koja je tvoja poruka budućim fanzinašima?
– Nadam se da će ova knjiga biti podsticaj mlađoj generaciji
navijača da se kreativno još više izražava kroz fanzine i srodne forme.
Brojni primeri iz knjige će pokazati da to nije preterano teško. U
današnje doba, društvenih mreža i modernih štamparskih tehnika,
mogućnosti za samizdat su ogromne.
Nakon promocije u pomenutom ugostiteljskom objektu je počela žurka
koja je trajala u grobarskom stilu, do kasno u noć, uz pirotehniku i
dobru muziku.
Svi koji nisu došli do svog primerka monografije mogu se informisati o tome na mejl adresi [email protected]
Izvor teksta: bianconeri.rs