Ove godine sa navršava punih pedeset godina od finala Kupa evropskih
šampiona u fudbalu koje je odigrano u Briselu. Te noći, 11. maja 1966. Partizan
je došao skoro do cilja, poveo protiv Reala sa 1-0 ali je potom primio
dva gola i na kraju morao da se zadovolji zvanjem vicešampiona Evrope.
Nema navijača Partizana koji danas ne žali za takvim ishodom, pa bio on
savremenik generacije „Partizanovih beba“, ili neko ko je rođen mnogo
posle te utakmice. U narednom periodu za vas donosimo pisanje „Sporta“ iz 1966. godine, iz pera Milorada Vučinića, a tiče se raspada čuvene generacije posle finala i svega što je tom raspadu prethodilo. Feljton je nosio naziv „Kako i zašto se raspao Partizan posle finala u Briselu“ .
2. Hugo nagovestio smenu
Već 1960. dečaci su počeli pojedinačno da se eksponiraju. Šoškić i Miladinović bili su „starosedeoci“ u prvom timu, Jusufi, Vasović, Kovačević, Čebinac…postepeno su sticali status prvotimaca. Tako smo već 1961. bili svedoci: srž prvog tima Partizana činili su momci iz Matekalovog podmlatka!
Rukovodstvo je tada napravilo potez, koji se pokazao opravdanim. Došli su, sa strane, mladići koji su se lako uklopili i koji su upravo nedostajali timu, da bi bio homogen i jak. Počelo je sa Galićem, zatim Bečejcem, Rašovićem, Pirmajerom…
Stvoren je jedan perspektivan i snažan tim. Najstariji fudbaler bio je golman Milutin Šoškić – sa 24 godine!
Taj i takav tim trijumfalno je osvojio tri titule zaredom (uz delimičnu asistenciju veterana koji su polako odlazili), izvršili tri „udara“ na evropsku fudbalsku scenu i platili – danak neiskustvu. Ali, i nagovestili prodor, koji je usledio dve godine kasnije – posle jednogodišnje relaksacije i male krize u jugoslovenskom fudbalu. Osvojena je šampionska titula u sezoni 1964/65, tim je definitivno dobio uigran sastav. Posle odlaska Bobeka i Mihajlovića – posle kraćih promena i trzavica, rada Kosa, Atanackovića i Vilotića – tim je poveren Gegiću i Popeskuu. Osvojili su titulu prvaka i, po peti put, stigli u Kup evropskih šampiona.
Početak kraja
Međutim, prevariće se mnogi koji misle da je umiranje ovog tima počelo sa igrama u Kupu evropskih šampiona! Koreni su stariji…
Ni danas, kad su se duhovi smirili, kada niko od sagovornika ne izbegava da prizna istinu, teško je reći gde su klice raspadanja.
– Ne znam ni sam – rezignirano primećuje Milutin Šoškić. – krivi smo svi! Početak kraja je usledio još 1964…
Koliko je u tome imao udela neki član upravnog odbora ili rukovodilac tima, teško je reći. Ali, fudbaleri zlatne generacije prvu klicu nepoverenja, razdora i želje za promenom sredine vide u jednom famoznom spisku na stolu tadašnjeg direktora Huga Ruševljanina, koji su neki od fudbalera uspeli da pročitaju.
Na spisku su se našli Fazlagić, Vujović, Belin i Pirmajer!
– Govoreno nam je tada – seća se prilikom nedavnog boravka u Beogradu Milan Galić, – da je Partizanu neophodna „sveža krv“ i da će mnogi od nas preći na klupu za rezerve. I to, jasno i otvoreno!
Vasović i Jusufi
To je bilo dovoljno za sredinu koja je već bila nagrižena aferama, nepoverenjem, neangažovanošću rukovodstva, lošim ponašanjem pojedinih fudbalera.
Takvo ponašanje došlo je do izražaja mnogo pre Kupa evropskih šampiona. Među fudbalerima se već šaputalo kako su Jusufi i Vasović „duhovni vođi“ pojedinih grupacija u timu, kako oni razgovaraju na ravnoj nozi sa rukovodstvom, kako su već uspeli da dobiju i nešto „ispod ruke“…
Šoškić hoće u Zvezdu!
Prva „bomba“ takve situacije bila je u junu 1965, da će Milutin Šoškić pristupiti Crvenoj zvezdi! Izvanredni golman tada se nalazio na odsluženju vojnog roka. Došao je u sukob sa rukovodstvom Partizana…
– Prethodni ugovor produžili su mi na četiri godine, bez mog znanja, dok sam se nalazio na turneji u Južnoj Americi – žalio se Šoškić. – Želeli su da i u drugom pokušaju učine slično. A ja sam, za vernost Partizanu, dobio 860, i slovima osam stotina šezdeset hiljada starih dinara! To me je revoltiralo!
Funkcioneri Crvene zvezde iskoristili su situaciju, bili su spremni čak i da prekrše „džentlmenski sporazum“. U četvrtak uveče, Šoškić je doveden u jednu privatnu kuću, u blizini sadašnjeg stadiona Crvene zvezde, 24 časa pre isteka prelaznog roka, u kojem je talentovani golman najavio da odlazi iz Partizana.
Na sastanku su se našli dr Obradović i – Šoškić.
– Koji su tvoji uslovi? – upitan je Šoškić.
– Ne tražim ništa za prelazak, jer ne odlazim zbog novca -odgovorio je golman Partizana, tada još u uniformi. – Revoltiran sam nekim postupcima, normalno je da neću u manji klub. U obzir dolaze samo Zvezda i Dinamo…
– Kad je tako, daćemo ti tri miliona i stan!
Šoškić je pristao. Trebalo je sutradan da to i zvanično potvrdi. Ali…
U sledećem nastavku: Kriv je predsednik Zvezde!
* Feljton priredili za objavljivanje: Igor Todorović i Aleksandar Pavlović