Blog

Skoro pa zaboravljeni

  U ovom postu neće biti osvrtanja na neke velike i nezaboravne pobede i velike asove Partizana. Podsetićemo se zajedno na neke igrače koji su ostavili tek jedva primetan trag u Partizanu. Neki od njih su bili anonimusi pri dolasku u klub, neki pojačanja i nade za budućnost kluba a nisu opravdali očekivanja, a neki su tek posle Partizana ostvarili značajnije karijere. Zajednička nit za sve ove igrače je da se njihovih imena jako retko setimo kada pričamo o Partizanu, pa neka ovaj post bude podsetnik na njih.

Sead Sarajlić

Odlično desno krilo tuzlanske Slobode, u momentu dolaska u Partizan (početak 1983. godine) već je sakupio preko 150 prvoligaških nastupa. Ipak, u Partizanu nije prikazao ni delić kvaliteta koji su ga krasili. Upisao je samo jedanaest prvoligaških nastupa, ostao zapisan kao deo ekipe koja je osvojila titulu prvaka 1982/83 pod vođstvom Miloša Milutinovića, i posle skoro dve godine boravka u Partizanu, vratio se u Slobodu. Seadu Sarajliću se u Beogradu desila i porodična tragedija – njegov otac je preminuo u Partizanovim prostorijama od srčanog udara. Karijera Seada Sarajlića nikada više nije dostigla nivo pre dolaska u Partizan.

 Slađan Đukić

  Igrač sredine terena, došao u Partizan u januaru 1991. godine iz OFK Kikinde. Debitovao na pripremama protiv Orjena iz Zelenike, i u toku proleća 1990/91, sakupio trinaest prvoligaških nastupa  za Partizan, češće kao rezerva nego kao prvotimac. Postigao je i jedan gol protiv Slobode iz Tuzle, kada je Partizan kao domaćin savladao Tuzlake sa 3-1. Odigrao je Đukić tu polusezonu dok je trener bio Miloš Milutinović i napustio Partizan. Prešao je u Zemun, ali ono što je karakteristično za Slađana Đukića je to što je napravio veoma dobru karijeru u Francuskoj, igrajući za Brest, Lorien, Troa i Nim. Posebno je značajan trag ostavio u ekipi Troa od 1997. do 2001. godine, gde je bio prvi as kluba. Kada su iz Francuske počele da stižu vesti o sjajnim igrama Slađana Đukića, svi su se pitali ko je taj čovek, zaboravljajući da je bio član Partizana.



Mirko Todorović
  Fudbaler zrenjaninskog Proletera, igrač sredine terena, kojeg je odlikovala odlična tehnika ali ne baš i velika brzina. Član Partizana je postao početkom sezone 1994/95, a u sećanju navijača je ostao po dva gola postignuta protiv Vojvodine u Novom Sadu, kada je Partizan izgubio 3-4. Posebno je drugi gol bio efektan, postignut posle voleja. Ipak, posle intervjua „Sportu“, u kojem je izrazio nezadovoljstvo zbog svog statusa u timu, njegova misija u Partizanu i kod tadašnjeg trenera Tumbakovića bila je završena. Povremeno je nastupao na prvenstvenim utakmicama a više na prijateljskim i posle pola godine boravka u Humskoj 1, vratio se u Proleter i nije napravio zapaženiju karijeru posle toga. Na kraju, trinaest nastupa za Partizan u prvenstvu, uz dva postignuta i već pomenuta gola protiv Vojvodine, četiri nastupa u kupu, nešto više prijateljskih utakmica. Kasnije je izjavljivao kako je pogrešio što nije, umesto za Partizan, potpisao za Crvenu zvezdu, što je još više uticalo da brzinom zvuka nestane iz memorije čak i najredovnijih posetilaca fudbalskih priredbi u Humskoj 1.
Milan Jović 
  Fudbaler rodom iz Valjeva, koji je igrao u isto vreme kada i Mirko Todorović (1994/95), pokrivao je sve pozicije na levoj strani terena, što kao bek, što kao krilo. U poplavi limitiranih i sporih igrača u domaćoj ligi, predstavljao je pravo osveženje. Ipak, povrede su ga sprečile da pruži više u Partizanu, u kojem je proveo dve godine ali upisao je samo deset prvenstvenih nastupa i tri nastupa u Kupu Jugoslavije, uz mnoštvo prijateljskih utakmica. Karijeru je nastavio u Sartidu, Vojvodini, kasnije i u Rusiji, igrajući za Spartak, Černomorec i Saturn.  

Velimir Ivanović
  Kao najbolji igrač Radničkog iz Kragujevca, Ivanović je došao u Partizan u leto 2000. godine. Važio je za perspektivnog igrača sredine terena. Jedan detalj sa utakmice Partizana i Porta  u Kupu UEFA 2000/01 odredio je njegovu sudbinu u crno-belom dresu. Naime, Partizan je vodio 1-0, igrala se nadoknada vremena a veliki rival je bio na kolenima. Ivanović gubi duel pored desne aut linije, i umesto pokušaja da ponovo osvoji loptu, ostaje da leži i traži faul od sudije. Za to vreme, Porto kreće u kontranapad i postiže gol. Time je utakmica bila završena, nepovoljno i po Partizan i po Velimira Ivanovića, koji je zapečatio svoju ulogu kod trenera Tumbakovića pa je uskoro i napustio Partizan. Vratio se u Kragujevac, a kasnije je ipak uspeo da održi karijeru, igrajući u Bugarskoj, gde je najviše nastupao za Slaviju iz Sofije i Spartak iz Varne.  
  Risto Lakić
  Desni bek podgoričke Budućnosti, u zimskoj pauzi sezone 2007/08 postao je član Partizana. Posle nastupa na „večitom derbiju“ koji je igran bez gledalaca i gde je ušao u igru kao rezerva, počeo je naredni meč protiv Smedereva u Humskoj. Jako loš početak i ulazak u igru Riste Lakića koji je gubio duele po svojoj strani, pa je tadašnji trener Jokanović vođen devizom „bolje da ja menjam njega nego on mene“, zamenio Lakića koji se više nije naigrao fudbala u dresu Partizana. Iz Partizana je prešao u Vojvodinu, a kasnije uglavnom tavorio u Mogrenu, Čukaričkom i Mladosti iz Podgorice.
Nikola Vujović
  Kad god se bude pravio izbor najlepših golova ikada postignutih u beogradskom „večitom derbiju“, taj izbor neće moći da bude kompletan bez „bombe“ Nikole Vujovića iz 136. derbija, odigranog u aprilu 2009. godine. Fantastičan volej kojim je Vujović zakucao loptu u mrežu Zvezde za konačnih 2-0, i danas je u živom sećanju. Ipak, ta polusezona je bila jedina i poslednja koju je Vujović odigrao za Partizan, pa je svoju karijeru nastavio u Mogrenu, a kasnije u Čeliku iz Nikšića i Lovćenu. Za Partizan je odigrao tek četrnaest prvenstvenih utakmica uz tri data gola. Ipak, ko se od nas ne bi menjao sa Nikolom Vujovićem? Igrao je za Partizan, ušao kao rezerva na derbiju i postigao nezaboravan gol o kojem se i danas priča. Malo li je? 
Bila je to priča o nekoliko igrača Partizana koji su skoro pali u zaborav, ali smo kroz ovaj tekst pokušali da se prisetimo nekih specifičnosti kada su oni u pitanju. Bilo da su u pitanju njihovi golovi, igračke karakteristike ili anegdote. I svakako da spisak nije konačan, jer Partizan ne čine samo asovi kalibra Bobeka, Galića, Šoškića, Vukotića, Ilića…već i stotine drugih igrača, poput glavnih aktera današnje priče.
2 comments
Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *