Mnogi pametni ljudi su davno utvrdili kako je fudbal ogledalo i refleksija života. I nisu pogrešili. Fudbal, kao globalni sociološki fenomen i „najvažnija sporedna stvar na svetu“, bio je uvek pogodan za praćenje tada aktuelnih društvenih, državnih i globalnih tokova.
Posmatrajući stare fotografije, možete ne samo da prepoznajete bivše asove i nezaboravne utakmice, već i da po brojnim detaljima van terena bolje razumete tadašnje vreme. Kako su ljudi na tribinama bili odeveni, šta se reklamiralo na reklamnim panoima pored terena, da li su kranovi iza stadiona svedočili o privrednom razvoju…
„Crno-bela nostalgija“ vam danas donosi tri zanimljiva dokumenta, koji potiču iz 1951. godine i koji na specifičan način odslikavaju tadašnje vreme. Vezani su za turneju Partizana po Engleskoj, za odlazak na takozvani festival fudbala, u proleće 1951. Prvi dokument je, u stvari, zahtev Partizana Fudbalskom savezu Jugoslavije za kupovinu deviza, koje su bile potrebne za ovo putovanje. Koliko god vam to bilo neobično, treba imati u vidu da je to bilo doba kada se tadašnja FNR Jugoslavija tek pomalo otvarala prema svetu pa su u skladu tim i pravila i norme života bili prilično striktni u odnosu na sadašnje vreme.
Zajedno s Partizanom, na put u Englesku otisnuli su se i fudbaleri Crvene zvezde i zagrebačkog Dinama. Sva tri tima su odigrala po tri utakmice na festivalu, a Partizan je tom prilikom igrao protiv Hala (Hull City) i pobedio rezultatom 3-2, zatim protiv Midlzbroa (Middlesbrough) i opet pobedio sa 3-2, da bi u poslednjoj utakmici Partizan bio poražen od Bradforda sa 0-2.
Na kraju turneje, usledilo je i svođenje finansijskih računa i obračun troškova. Kako je to izgledalo, možete videti na sledeća dva dokumenta. Osim uobičajenih stavki, kao što su dnevnice igračima, troškovi za stanovanje i hranu, tu su i napojnice kondukteru spavaćih kola, troškovi razonode po Londonu – obilazak muzeja i bioskopa, a ubedljivo najzanimljiva stavka je trošak „Bobeku za rakiju“, u iznosu od 4.500,00 italijanskih lira.
Na kraju, kako je to bio i red, usledili su potpisi članova komisije. S obzirom na to da je te davne 1951. godine Partizan bio pod patronatom Jugoslovenske Armije, formulacija kako je podnošenje izveštaja bilo po PS-u (Pravilu službe), mogla bi se i bukvalno primeniti.
Vreme kada su se svaki dinar, lira ili funta morali opravdati, kada se znalo tačno koliko su koštala svaka popijena kafa, svaki doručak i svaki ručak, danas izgleda romantično. Ne bismo imali ništa protiv da se ovakav red uvede i u današnji domaći fudbal, pritisnut besparicom, aferama i mutnim finansijskim tokovima.
Mladi Partizanovac
Hvala Vam na jos jednom odlicnom tekstu.
Aleksandar Pavlovic
Hvala i tebi što pratiš blog!