O Joakimu Kimetu Vislavskom govore podaci na gornjem linku, a oni su neumoljivi – osam godina u Partizanu, četiri titule prvaka Jugoslavije, 315 utakmica i 108 golova. Zatim, golovi u „večitom derbiju“. učešće s Partizanom u Kupu šampiona. Ipak, ovaj as je, kada se priča o čuvenoj generaciji „Partizanovih beba“, ostao pomalo zaboravljen. Sportska je i ljudska nepravda da navijači pamte ponajviše onih jedanaest momaka koji su 11. maja istrčali na teren briselskog „Hejsela“ u finalu protiv Reala. Asovi poput Vislavskog, Miladinovića, Davidovića, Vukelića…ostali su u senci, a njihov doprinos u stvaranju te najbolje generacije u istoriji Partizana je ogroman i ništa manje značajan.
Iz tmurnog Beograda brzo smo stigli u sunčani Vrbas, gradić koji je ljubiteljima sporta poznat još iz vremena stare Jugoslavije, jer je u to vreme imao stabilnog drugoligaša, ekipu Vrbasa. Da smo stigli u sredinu totalno različitu od beogradske džungle na asfaltu, posvedočilo je i pitanje starijeg meštanina, koji je na našu molbu da nam pokaže put do Sportskog centra „Joakim Vislavski“, uzvratio pitanjima – odakle smo, kako se zovemo, kako se prezivamo. U trenu smo se iskreno nasmejali a ubrzo i dobili jasne smernice kuda da vozimo kako bismo stigli na odredište. Nije tu bilo ni traga nikakvoj radoznalosti, već je reč o starinskom običaju ljudi iz manjih sredina da vas upitaju odakle ste, čiji ste i iz kakve kuće. Pa makar im vaše ime ništa ne značilo.
Na terenima sportskog centra bilo je već nekoliko desetina ljudi koji su, kao i mi, došli da odaju počast Kimetu, na poziv Sportskog društva „Joakim Vislavski“ i gospodina Miroslava Vislavskog, poznatog novinara i vodećeg funkcionera OK „Vojvodina“ iz njenih najboljih dana.
Smenjivali su se govornici – Milan Kostić ispred pomenutog sportskog društva koje nosi ime po pokojnom Kimetu, zatim vajar Ljubomir Srdanović, autor biste, pa Ivan Ćurković u ime Partizana, koji je i otkrio bistu, a zatim i Miroslav Vislavski, koji se od srca zahvalio svima onima koji su pomogli podizanje biste (a među njima je bio i FK Partizan) i svim ljudima koji su se okupili u čast pokojnog Kimeta. Posebnu počast je naš blog zadobio kada je apostrofiran od strane gospodina Vislavskog.
Potom, prisutni su posetili grob Joakima Vislavskog, a zatim je program nastavljen u Centru za fizičku kulturu gde je odigrana utakmica veterana Partizana, pod vođstvom Gorana Kadenića, i ekipe veterana Vrbasa. Finale manifestacije usledilo je u restoranu CFK Vrbas, a tom prilikom su uručene zahvalnice organizacijama i ljudima koji su pomogli podizanje biste, kao i drugim gostima.
Što se tiče utakmice veterana, rezultat je ono što je u ovakvim prilikama najmanje bitno. Treba ipak zabeležiti da Partizanovi veterani, na čelu sa Goranom Kadenićem, rado stižu svuda gde su pozvani i gde treba da se pojave, a juče je to baš trebalo.
U prijatnoj atmosferi restorana CFK Vrbas, evocirane su uspomene, ne samo na Joakima Vislavskog, već i na ostale velikane Partizana, a poznati novinar Radio Novog Sada, Jovan Stefanović, podsetio je prisutne i na velikane njegove branše – Jordana Ivanovića, Milana Anđića, Marka Markovića, Vladanka Stojakovića. Ipak, ubrzo posle obraćanja Jovana Stefanovića, morali smo da krenemo – čekao nas je Novi Sad, Stadion Karađorđe i utakmica Donji Srem – Partizan. Igrači u crno-belom su se potrudili da nam ovaj prijatan dan, započet u Vrbasu, dodatno uveličaju pobedom.
Bilo je lepo juče u Vrbasu. Nije odigrana nikakva spektakularna utakmica, ali se desila jedna krajnje dostojanstvena manifestacija. Joakim Vislavski, Partizanov as, već šest meseci nije među nama, ali se juče slavio njegov život, njegova karijera, i sve ono što je dao Partizanu, našem fudbalu, i svom Vrbasu.
I kao što rekoše naši sjajni domaćini – ovakvi događaji vraćaju nadu u Srbiju. Nije to nikakvo preterivanje već istina. Ovom narodu će biti bolje kada prestane da slavi i uzdiže u nebesa lažne i instant zvezde, i krene da ceni prave vrednosti. A prave vrednosti su tu, oko nas. Nismo ih svesni. Kao što nismo bili svesni postojanja i karijere Joakima Vislavskog, a taj skromni i tihi čovek je živeo tu pored nas, mene, Vas, životom običnog i skromnog pojedinca, radio svoj posao, školovao mnoge generacije sportista. Nikad se ne pozivajući na status Partizanovog asa, što zaista jeste bio.
Juče je postavljen trajni beleg koji će dodatno čuvati sećanje na jednog velikog fudbalera, a na Vrbašanima je da taj beleg i tu bistu čuvaju. Partizanovci, kada ste u Vrbasu ili blizu njega – svratite na terene SD „Joakim Vislavski“. Tamo stoji jedna Kimetova bista, a na njoj mladić iz šezdesetih godina prošlog veka, s Partizanovim grbom na grudima. Ovekovečen u najboljim danima, da se neki novi klinci identifikuju s njim dok pikaju loptu na terenima koje nose njegovo ime. Još mnoge slične biste čekaju da budu otkrivene, u nekom drugom gradu, posvećene Galiću, Vukeliću, Paunoviću…
Mi, Partizanovci, bar imamo koga da se sećamo i koga da slavimo.
Ekipa „Crno-bele nostalgije“ se zahvaljuje gospodinu Miroslavu Vislavskom i građanima Vrbasa na srdačnom prijemu i gostoprimstvu!
Slike u tekstu – partizan.rs, Crno-bela nostalgija