Tog 7. marta 1965. godine igrao se još jedan u nizu „večitih derbija“ između Partizana i Crvene zvezde. Pred ovu utakmicu, Crvena zvezda (tada aktuelni šampion) nalazila se u sredini tabele, dok je Partizan bio na drugoj poziciji, iza Sarajeva. Bila je to generacija „Partizanovih beba“ koja je u tri sezone (pre nego što je Zvezda osvojila prvo mesto 1963/64) osvojila tri šampionske titule.
Ovaj derbi bio je prožet još nekim zanimljivostima – naime, u ekipi Partizana je opet igrao Vasović, posle jednogodišnjeg boravka u Crvenoj zvezdi. Danas se tako nešto ne bi moglo ni zamisliti. Zatim, oba tima su nastupila u dresovima identičnog dizajna, samo su im boje bile različite. Navijači su bili izmešani na svim tribinama, ali ipak, što se pominje i u potpisu fotografija iz „Sporta“, na jugu su pretežno bili smešteni navijači Crvene zvezde, dok su vatrene pristalice Partizana mahom bile na severu, upravo na tribini na kojoj je i došlo do problema zbog prisustva prevelikog broja navijača!
Timovi su nastupili u sledećim sastavima…
Gužva je bila neverovatna – utakmici je prisustvovalo 56.216 gledalaca, od toga njih 55.062 sa plaćenim ulaznicama i 1.154 sa besplatnim ulaznicama. Međutim, velika je verovatnoća da je na utakmici bio i određeni broj gledalaca bez ulaznica. Vladalo je ogromno interesovanje za utakmicu, pa se pretpostavlja da je deo tih gledalaca bez ulaznice uspeo da uđe na severnu tribinu. Usled silne gužve, povijali su se redovi na tribini, gledaoci su padali, a oni u donjim redovima bili su pritisnuti masom iza sebe, pa su morali da preskaču metalnu ogradu i da se prebace na atletsku stazu. Metalna ograda na severnoj strani je pod naletom mase ostala savijena. Utakmica je u dva navrata bila prekinuta, nekoliko gledalaca je završilo sa povredama, ali prava sreća je da niko nije smrtno stradao. Sve ovo se desilo dve decenije pre zloglasnog „Hejsela“ i tragedije u finalu Kupa šampiona 1985, između Juventusa i Liverpula, a dešavanja sa beogradskog derbija iz marta 1965, neodoljivo podsećaju na Hejsel.
Derbi je rešila Crvena zvezda u svoju korist sa 2-1, iako je Partizan bio favorit, a iz našeg tabora imali su velike zamerke na suđenje sudije Gucunje iz Novog Sada – nedosuđen penal za Partizan i nedosuđen faul za Partizan pre gola Bore Kostića. Golove za „crveno-bele“ dali su Prlinčević u 20. i Kostić u 56. minutu, dok je strelac za Partizan bio Josip Pirmajer, kojeg na sledećoj slici vidimo u prodoru ka golu gostiju…
Ipak, ovaj poraz nije mnogo naškodio „crno-belima“ jer na kraju sezone Partizan je osvojio šampionsku titulu, šestu po redu, koja je bila uvod u silni pohod do finala Kupa šampiona godinu dana kasnije.
Situacija na sve četiri tribine bila je ista – ni igla nije više mogla da padne, duž čitavog terena u nekoliko redova su bili poređani gledaoci, ponegde i do same aut – linije! Popuštale su metalne ograde pod pritiskom mase, tadašnja milicija i beogradske bolnice imali su pune ruke posla, ali na kraju se, kako piše i „Politika“ u izdanju od 8. marta 1965, sve završilo bez težih posledica…
Posle utakmice, kao svedočanstvo neverovatne gužve, ostale su savijene i izvaljene ograde na tribinama. Prava je sreća da se tog martovskog dana sve završilo bez većih posledica.
U istoriji FK Partizan odigrano je mnogo utakmica na stadionu u Humskoj, sa velikim brojem gledalaca. Derbi mečevi protiv Crvene zvezde, Hajduka, Dinama, mečevi protiv Sparte i Mančester Junajteda 1966, i još mnogi. Nemamo apsolutno precizne podatke koja od tih utakmica je bila najposećenija, a možda je to upravo ova protiv komšija, od 7. marta 1965. U svakom slučaju, to je, ako ne utakmica sa najvećom posetom, onda sigurno jedina na kojoj su gledaoci bili smešteni i na atletskoj stazi.
Nenad
Sa društvom upaona tu utakmicu, i to na zapadnu