Nešto starijim navijačima Partizana ne treba posebno predstavljati Bajra Župića. Za one mlađe – to je bio igrač ne baš raskošnih kvaliteta, ali velikog srca. Čovek zadatka. Legenda o Bajru Župiću je u međuvremenu znatno prevazišla njegov objektivni doprinos ekipi Partizana. I „Crno-bela nostalgija“ osvežava sećanje na ovog nesvakidašnjeg igrača, prenoseći Župićev intervju za bivši sportski nedeljnik „Tempo“, dat u avgustu 1986. godine.
„Kad stanem, ja se zamaram“
Donedavno, kad se pisalo o Partizanu, glavni sagovornici su bili Ljubomir Radanović, Zvonko Živković, Zvonko Varga…
Sad su u centru pažnje novodošli članovi – Milko Đurovski, Fadilj Vokri, Srečko Katanec…
Međutim, o jednom fudbaleru Partizana, koji je na svoj način zaslužan za nekoliko pobeda „crno-belih“, gotovo ni reči! Još uvek nema veliko ime, ali ga već sada treba zapamtiti – Bajro Župić. Ima 26 godina, došao iz Novog Pazara.
U fudbalski svet je ušao i zahvaljujući anegdoti koja se priča po Beogradu. Posle utakmice Partizan – Hajduk 2-1, Bajro Župić je zamolio svog trenera Nenada Bjekovića da mu dozvoli da ode do Novog Pazara da bi obišao roditelje, na šta je dobio odgovor:
– Dozvoljavam ti da odeš do roditelja, samo požuri, trči malo brže, kako bi se iz Novog Pazara vratio već sutra!
Bjeković je ovim rečima otkrio glavnu karakteristiku Bajra Župića – savršenu fizičku kondiciju. To je bio glavni razlog što smo pozvali Župića u našu redakciju, sastanak je bio zakazan za 8:30 časova, u 8:25 on je stigao, što je malo neuobičajeno za ostale fudbalere. Međutim, Župić je brži od vremena…
– Otkud Vam tako odlična fizička kondicija? Da li mnogo vežbate?
– Otkako znam za sebe uvek sam trčao, nisam umeo da idem polako. Bilo da idem u školu ili se vraćam iz nje, ako je trebalo da poslušam majku, samo sam jurio, jer mi je tako bilo lakše.
– Da li trenirate redovno?
– Treniram, ne propuštam nijednu vežbu, ali bez obzira na to, ja mogu uvek mnogo i brzo da trčim. Kad stanem – ja se zamaram!?
– Zar trčite svih 90 minuta koliko utakmica traje?
– Ukoliko utakmica duže traje, ja sve više mogu da trčim, a najbolji sam tek ako ima dva produžetka od po 15 minuta.
– Imate takođe jak i tačan šut?
– Ne mogu da se požalim, iako sam u srednjem redu često dajem golove, međutim moje najjače oružje je skok. Drugim rečima, bolje i više skačem nego što jako i tačno šutiram.
– Brzo ste ušli u prvi tim Partizana?
– Imao sam i malo sreće, Nikodijević je otišao u Spartak, Radanović je promenio mesto u timu, tako sam se našao u prvoj jedanaestorici, što smatram svojim najvećim fudbalskim uspehom.
– Da li ste zadovoljni svojim dosadašnjim igrama?
– Teško mi je da govorim o sebi, sigurno da ne mogu da budem objektivan, možda bi trebalo pitati trenera Bjekovića, on je merodavan za davanje ocene.
– Važite kao igrač za specijalne zadatke, za čuvanje najboljih protivničkih fudbalera. Koje ste rivale dosad kontrolisali?
– Odigrao sam 23 prvenstvene utakmice, čuvao sam Sliškovića iz Hajduka, Gračana iz Rijeke, Mlinarića iz Dinama, Nikolića iz Zvezde, Skočajića iz Veleža…
– S kim ste najteže izašli na kraj?
– Očekujete da kažem sa Sliškovićem ili Gračanom, međutim, nije tako. Nikako nisam mogao da ukrotim Skočajića, mnogo i brzo trči. Čak i kad nema loptu, bio je neuhvatljiv.
– Ko je po Vašem mišljenju najbolji jugoslovenski fudbaler?
– Slišković je paklen igrač.
Iako je odigrao samo 23 prvenstvene utakmice, Bajro Župić ima jasnu predstavu ne samo o svojim kolegama, nego i o ostalim igračima, kao da je godinama igrao u prvoligaškim ekipama.
– Šta mislite o novim članovima Partizana, Milku Đurovskom, Fadilju Vokriju i Srečku Katanecu?
– Za mene je veoma važno da su to dobri momci. I ne samo oni, nego i svi ostali fudbaleri Partizana. Neshvatljivo je kako sam dobro primljen, a toga sam se najviše plašio.
– Pitali smo Vas kakvi su fudbaleri?
– Milko je sjajan igrač, Fadilj je odličan strelac, Srečko je neprelazan. Uveren sam da je Partizan kupovinom ova tri fudbalera napravio evropski klub.
– Može li Partizan, čak i sa šest negativnih bodova, da postane prvak u narednom šampionatu?
– Ako ne postane prvak, smatraću to i svojim neuspehom!
– Toliko su „crno-beli“ jači od svih ostalih protivnika?
– Po meni, osam igrača Partizana treba da ima obezbeđeno mesto u reprezentaciji.
– Da niste malo preterali?
– Nema boljih fudbalera u Jugoslaviji od Omerovića, Radanovića, Čapljića, Vermezovića, Stevanovića, Đurovskog, Vokrija, Đelmaša…
– Recite nam još tri fudbalera iz ostalih klubova?
– Mlinarić iz Dinama, Kajtaz i Jurić iz Veleža.
– Niste li malo navijački sastavili ovu reprezentaciju?
– Vi ste od mene zahtevali sastav moje reprezentacije.
– Počeli smo razgovor o Vama, da završimo u tom stilu – imate li neku primedbu na svoju igru?
– Mislim da nisam zaslužio osam žutih kartona koliko sam ih dosad dobio u dresu Partizana. Možda to i nije primedba na moju igru…
J. Veličković