Blog

„Kad stanem, ja se zamaram“ („Tempo“, broj 1067, 06.08.1986.)

Nešto starijim navijačima Partizana ne treba posebno predstavljati Bajra Župića. Za one mlađe – to je bio igrač ne baš raskošnih kvaliteta, ali velikog srca. Čovek zadatka. Legenda o Bajru Župiću je u međuvremenu znatno prevazišla njegov objektivni doprinos ekipi Partizana. I „Crno-bela nostalgija“ osvežava sećanje na ovog nesvakidašnjeg igrača, prenoseći Župićev intervju za bivši sportski nedeljnik „Tempo“, dat u avgustu 1986. godine.

„Kad stanem, ja se zamaram“ 
  Donedavno, kad se pisalo o Partizanu, glavni sagovornici su bili Ljubomir Radanović, Zvonko Živković, Zvonko Varga…
  Sad su u centru pažnje novodošli članovi – Milko Đurovski, Fadilj Vokri, Srečko Katanec… 
  Međutim, o jednom fudbaleru Partizana, koji je na svoj način zaslužan za nekoliko pobeda „crno-belih“, gotovo ni reči! Još uvek nema veliko ime, ali ga već sada treba zapamtiti – Bajro Župić. Ima 26 godina, došao iz Novog Pazara.
  U fudbalski svet je ušao i zahvaljujući anegdoti koja se priča po Beogradu. Posle utakmice Partizan – Hajduk 2-1, Bajro Župić je zamolio svog trenera Nenada Bjekovića da mu dozvoli da ode do Novog Pazara da bi obišao roditelje, na šta je dobio odgovor:
  – Dozvoljavam ti da odeš do roditelja, samo požuri, trči malo brže, kako bi se iz Novog Pazara vratio već sutra!
  Bjeković je ovim rečima otkrio glavnu karakteristiku Bajra Župića – savršenu fizičku kondiciju. To je bio glavni razlog što smo pozvali Župića u našu redakciju, sastanak je bio zakazan za 8:30 časova, u 8:25 on je stigao, što je malo neuobičajeno za ostale fudbalere. Međutim, Župić je brži od vremena…
  – Otkud Vam tako odlična fizička kondicija? Da li mnogo vežbate? 
  – Otkako znam za sebe uvek sam trčao, nisam umeo da idem polako. Bilo da idem u školu ili se vraćam iz nje, ako je trebalo da poslušam majku, samo sam jurio, jer mi je tako bilo lakše.
  – Da li trenirate redovno?
  – Treniram, ne propuštam nijednu vežbu, ali bez obzira na to, ja mogu uvek mnogo i brzo da trčim. Kad stanem – ja se zamaram!?
  – Zar trčite svih 90 minuta koliko utakmica traje?
 – Ukoliko utakmica duže traje, ja sve više mogu da trčim, a najbolji sam tek ako ima dva produžetka od po 15 minuta. 
  – Imate takođe jak i tačan šut?
  – Ne mogu da se požalim, iako sam u srednjem redu često dajem golove, međutim moje najjače oružje je skok. Drugim rečima,  bolje i više skačem nego što jako i tačno šutiram. 
  – Brzo ste ušli u prvi tim Partizana?
  – Imao sam i malo sreće, Nikodijević je otišao u Spartak, Radanović je promenio mesto u timu, tako sam se našao u prvoj jedanaestorici, što smatram svojim najvećim fudbalskim uspehom.
  – Da li ste zadovoljni svojim dosadašnjim igrama?
  – Teško mi je da govorim o sebi, sigurno da ne mogu da budem objektivan, možda bi trebalo pitati trenera Bjekovića, on je merodavan za davanje ocene. 
  – Važite kao igrač za specijalne zadatke, za čuvanje najboljih protivničkih fudbalera. Koje ste rivale dosad kontrolisali?
  – Odigrao sam 23 prvenstvene utakmice, čuvao sam Sliškovića iz Hajduka, Gračana iz Rijeke, Mlinarića iz Dinama, Nikolića iz Zvezde, Skočajića iz Veleža…
  – S kim ste najteže izašli na kraj?
– Očekujete da kažem sa Sliškovićem ili Gračanom, međutim, nije tako. Nikako nisam mogao da ukrotim Skočajića, mnogo i brzo trči. Čak i kad nema loptu, bio je neuhvatljiv. 
  – Ko je po Vašem mišljenju najbolji jugoslovenski fudbaler?
  – Slišković je paklen igrač.
   Iako je odigrao samo 23 prvenstvene utakmice, Bajro Župić ima jasnu predstavu ne samo o svojim kolegama, nego i o ostalim igračima, kao da je godinama igrao u prvoligaškim ekipama. 
  – Šta mislite o novim članovima Partizana, Milku Đurovskom, Fadilju Vokriju i Srečku Katanecu?
  – Za mene je veoma važno da su to dobri momci. I ne samo oni, nego i svi ostali fudbaleri Partizana. Neshvatljivo je kako sam dobro primljen, a toga sam se najviše plašio.
  – Pitali smo Vas kakvi su fudbaleri?
  – Milko je sjajan igrač, Fadilj je odličan strelac, Srečko je neprelazan. Uveren sam da je Partizan kupovinom ova tri fudbalera napravio evropski klub.
  – Može li Partizan, čak i sa šest negativnih bodova, da postane prvak u narednom šampionatu? 
  – Ako ne postane prvak, smatraću to i svojim neuspehom!
  – Toliko su „crno-beli“ jači od svih ostalih protivnika?
  – Po meni, osam igrača Partizana treba da ima obezbeđeno mesto u reprezentaciji. 
  – Da niste malo preterali?
  – Nema boljih fudbalera u Jugoslaviji od Omerovića, Radanovića, Čapljića, Vermezovića, Stevanovića, Đurovskog, Vokrija, Đelmaša…
  – Recite nam još tri fudbalera iz ostalih klubova?
  – Mlinarić iz Dinama, Kajtaz i Jurić iz Veleža.
  – Niste li malo navijački sastavili ovu reprezentaciju?
  – Vi ste od mene zahtevali sastav moje reprezentacije.
  – Počeli smo razgovor o Vama, da završimo u tom stilu – imate li neku primedbu na svoju igru?
  – Mislim da nisam zaslužio osam žutih kartona koliko sam ih dosad dobio u dresu Partizana. Možda to i nije primedba na moju igru…
J. Veličković
Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.