Nažalost, iako su mnogi od ovih Partizanovih godišnjaka sjajnog kvaliteta, ostaje totalna misterija zašto su oni apsolutna nepoznanica za navijače „crno-belih“. Vrlo retko se mogu naći u prodaji u Partizanovom butiku, i umesto da se ponude Partizanovim navijačima, određen tiraž se podeli prijateljima kluba (što je sasvim u redu) dok ostatak leži po ćoškovima Partizanovih kancelarija. Još jedan dokaz koliko je Partizanov marketing decenijama daleko od ozbiljnog i modernog ustrojstva.
Ipak, da predstavimo ono što imamo. U pitanju su godišnjaci štampani od 1997/98 pa do danas. Imaju od 16-36 strana, mekog su poveza, u punom koloru i dvojezični, srpsko/engleski. Zahvalnost za ovaj post i pregled godišnjaka FK Partizan ide Dejanu Šunjki, stalnom saradniku bloga i jednom od urednika naše Facebook grupe i stranice.
Ako i Vi imate skeniranu naslovnu stranu nekog godišnjaka koji nije među ovima, slobodno nam je pošaljite i biće priključena uz postojeće fotografije.
