Blog

Diskretni heroji: volej Jovice Kolba

  Ako ste rođeni posle 1990, o glavnom akteru ove priče niste mogli puno da pročitate u medijima, tačnije skoro ništa. Naravno, mi smo mu, kao bivšem igraču Partizana posvetili jedan od postova na blogu u vidu njegove kratke biografije.

  Jovica Kolb je treći u nizu Zemunaca koji su u razmaku od nekoliko godina došli iz tadašnje Galenike, današnjeg FK Zemun, u Partizan. Prvo je Zvonko Živković, kao izuzetno talentovani omladinac Galenike došao u Partizan, o čemu je i sam govorio u intervjuu za naš blog. Potom je, 1980. godine, izvršena “trampa”, u Galeniku je otišao kralj jugoslovenskih strelaca, Slobodan Santrač, a u Partizan došao daroviti Dragan Mance. I Živković i Mance su ostavili ogroman trag u Partizanu, a Mancea je tragična smrt prekinula u daljem razvitku karijere.

   Jovica Kolb, igrač sredine terena, tihi i nenametljivi momak koji je likom pomalo podsećao na Nebojšu Čonkića Čontu, frontmena kultnog pank benda “Pekinška patka”, nije ostavio veliki trag u Partizanu, ali svakako je neko ko zaslužuje pamćenje partizanovaca. U redove “crno-belih” stigao je 1984. godine, iako je već 1983. kao gost Partizana debitovao protiv Proletera u Zrenjaninu, kao i na turniru mladih ekipa u Vijaređu.  Praktično, najbolje godine svoje karijere je proveo na Topčiderskom brdu, ali nije imao prilike da često oblači dres prvotimca u takmičarskim utakmicama. Ipak, bilans od 40 odigranih takmičarskih utakmica u Partizanu (prvenstvo 31/1, kup 5/0, evropske utakmice 4/0), iako je skroman za nekoliko sezona boravka u Humskoj 1, daleko je od statusa pukog prolaznika kroz klub. Istine radi, od tih šest sezona u Partizanu, Jovica Kolb je jednu i po sezonu proveo van kluba, na pozajmicama u drugim sredinama.

   Po dolasku iz Galenike, gde je u debitantskoj sezoni zemunskog kluba u Prvoj ligi sakupio čak 25 nastupa, Kolb je u Partizanu povremeno dobijao šansu sve do sezone 1986/87, kada je otišao u subotički Spartak, kao pozajmljen igrač Partizana. Zemunac nije bio u prvom planu ni kod Jusufija, te je prolećnu polusezonu 1987/88 proveo u Sutjesci gde je zabeležio petnaest nastupa i postigao jedan gol. Po povratku u Partizan, opet je bio povremeni prvotimac kod Vukotića i Golca, i tako sve do 22. aprila 1990, kada je Partizan u Skoplju savladao Vardar sa 3-2, a Kolb počeo utakmicu u prvih jedanaest. Po odlasku iz Partizana, Jovica Kolb je nastavio karijeru u Belgiji, gde je do 1998. branio boje Gela.

  Jovica Kolb bio je učesnik nekih od najznačajnijih utakmica Partizana u to vreme: kup-derbija protiv Crvene zvezde i Dinama, prvenstvenih utakmica protiv Hajduka i Dinama, čuvenog dvomeča u Kupu pobednika kupova protiv Groningena, ali je prva asocijacija na ovog bivšeg fudbalera utakmica odigrana u Sarajevu, 8. decembra 1985, kada je Partizan na Grbavici porazio Željezničar sa 2-0.  Bila je to šampionska sezona Partizana, a u poslednjoj utakmici jesenje polusezone Partizan je u Sarajevo otputovao bez povređenih Čapljića i Župića. Bio je to ujedno i prvi nastup Kolba kao prvotimca u prvenstvu te sezone. Za desetak minuta, na startu utakmice, Partizan je nokautirao Želju i završio posao – prvo je u 6.minutu Zvonko Živković glavom u mrežu smestio loptu koja se odbila od prečke posle topovskog šuta Varge, a onda je usledio gol za pamćenje. Kontranapad Partizana u 18. minutu je započeo upravo Kolb, dodao je loptu levo do Admira Smajića, i nastavio kretanje ka šesnaestercu domaćina. Smajić odigrava dupli pas, vraća loptu Kolbu, u visini šesnaesterca je dodao poluvisoku loptu u sredinu, a onda je sevnula levica Jovice Kolba. Ne čekajući da lopta padne na zemlju, zahvatio ju je volej udarcem i poslao pod prečku Slobodana Janjuša. Pravi delirijum nekoliko hiljada “grobara” prisutnih na stadionu Grbavica! Gol sezone, gol koji je potvrdio nezvanično zvanje jesenjeg prvaka Partizanu, i gol koji je na najlepši način okončao prvenstvenu polusezonu. 

  
Posle pobede na Grbavici, 08.12.1985, Kolb prvi s leva

Danas pokojni, legendarni komentator TV Sarajevo, Zoran Popovski, je propratio golčinu Kolba rečima: – Bez obzira ko za koga navija ovde na stadionu, ovakvi udarci moraju da izmame iskreni aplauz.  

  Tog dana, i oni površni pratioci prvoligaške scene, koji nisu čuli za Partizanovog rezervistu iz Zemuna, upamtili su dobro njegovo ime i prezime. Ovaj gol ga je i definitvno izvukao iz senke i anonimnosti, ali i potvrdio da fudbaler koji postigne ovakav gol, neminovno poseduje zavidno fudbalsko znanje i tehniku.

  Ipak, do kraja šampionske 1985/86, Jovica Kolb je sakupio ukupno 4 nastupa u prvenstvu, i kao što smo već pomenuli, otisnuo se put Subotice gde je ipak imao zagarantovanu minutažu. Ne sme se zaboraviti da su tog leta u Partizan stigli Katanec, Đurovski i Vokri, pa je usled paklene konkurencije Kolbu bilo korisnije da ode u sredinu gde će imati mesta u prvih jedanaest.

Čava Dimitrijević i Kolb kao igrači Spartaka

  Sigurno je da je Kolb svojim kvalitetom zasluživao više nastupa. U nekoj manjoj sredini nego što je bio Partizan tog vremena, on bi bio glavni igrač. Ono što nije uspeo u crno-belom dresu Partizana, Jovica Kolb je nadoknadio u plavom dresu Gela u Belgiji, gde je za osam godina sakupio 168 ligaških nastupa.

  Ali, ima neke pravde u tome što se Jovica Kolb taj jedan i jedini put u strelce Partizana na takmičarskim mečevima upisao baš na takav, maestralan način, na sarajevskoj Grbavici. Ostao je taj gol kao svedočanstvo o velikom talentu koji se nije do kraja potvrdio, a nema sumnje da u antologiji najlepših golova Partizana, pogodak Jovice Kolba na Grbavici sigurno ima mesta među prvih deset ili dvadeset.

  – Je li se sećaš utakmice kad smo na kraju jeseni `85 pobedili Želju na Grbavici? E, baš te, onda kad je Kolb zabio onu čuvenu golčinu! 

  

 
 
 
 
 
 

  

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
2 comments
  1. Cane

    pozdrav autorima bloga!
    Da li imate rezulatat te prve utakmice Kolba 1983. u crno belom dresu protivU Proletera u ZR?
    To mi je bila prva utakmica Partizana koju sam odgledao u životu. Ako me sećanje ne vara, bilo je 0-0 i igrana je po snegu, iznenađujuće je odigrana na pomoćnom terenu pored stadiona, da li su hteli da se sačuva teren ili koji je bio drugi razlog, ne sećam se. Proleter je tada bio član Druge lige Zapad. Sećam se da sam žarko želeo da vidim Mancea, ali na žalost on nije igrao i mislim da smo tada izveli drugi tim, nije bilo poznatih asova iz tog vremena, i da, igrali smo u belim dresovima i belim šortsevima. Mislim da se utakmica odigrala početkom 1983. a ne krajem.
    http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:699094-%D0%A1%D0%B2%D0%B0%D1%92%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D0%BE%D0%BA%D0%BE-%D0%97%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B5-%D0%B8-%D0%9F%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%A4%D0%9E%D0%A2%D0%9E
    interesantan tekst… možda podaci iz njega nisu tačni, ali.. slučaj Mitićev stan, za koga je navijao Ranković, čiji klub je uživao povlastice i pored naređenja vlasti, kako i zašto je Partizan ukraćen za stadion većeg kapaciteta itd.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *