Diskretni heroji: volej Jovice Kolba

  Ako ste rođeni posle 1990, o glavnom akteru ove priče niste mogli puno da pročitate u medijima, tačnije skoro ništa. Naravno, mi smo mu, kao bivšem igraču Partizana posvetili jedan od postova na blogu u vidu njegove kratke biografije.

  Jovica Kolb je treći u nizu Zemunaca koji su u razmaku od nekoliko godina došli iz tadašnje Galenike, današnjeg FK Zemun, u Partizan. Prvo je Zvonko Živković, kao izuzetno talentovani omladinac Galenike došao u Partizan, o čemu je i sam govorio u intervjuu za naš blog. Potom je, 1980. godine, izvršena „trampa“, u Galeniku je otišao kralj jugoslovenskih strelaca, Slobodan Santrač, a u Partizan došao daroviti Dragan Mance. I Živković i Mance su ostavili ogroman trag u Partizanu, a Mancea je tragična smrt prekinula u daljem razvitku karijere.

   Jovica Kolb, igrač sredine terena, tihi i nenametljivi momak koji je likom pomalo podsećao na Nebojšu Čonkića Čontu, frontmena kultnog pank benda „Pekinška patka“, nije ostavio veliki trag u Partizanu, ali svakako je neko ko zaslužuje pamćenje partizanovaca. U redove „crno-belih“ stigao je 1984. godine, iako je već 1983. kao gost Partizana debitovao protiv Proletera u Zrenjaninu, kao i na turniru mladih ekipa u Vijaređu.  Praktično, najbolje godine svoje karijere je proveo na Topčiderskom brdu, ali nije imao prilike da često oblači dres prvotimca u takmičarskim utakmicama. Ipak, bilans od 40 odigranih takmičarskih utakmica u Partizanu (prvenstvo 31/1, kup 5/0, evropske utakmice 4/0), iako je skroman za nekoliko sezona boravka u Humskoj 1, daleko je od statusa pukog prolaznika kroz klub. Istine radi, od tih šest sezona u Partizanu, Jovica Kolb je jednu i po sezonu proveo van kluba, na pozajmicama u drugim sredinama.

   Po dolasku iz Galenike, gde je u debitantskoj sezoni zemunskog kluba u Prvoj ligi sakupio čak 25 nastupa, Kolb je u Partizanu povremeno dobijao šansu sve do sezone 1986/87, kada je otišao u subotički Spartak, kao pozajmljen igrač Partizana. Zemunac nije bio u prvom planu ni kod Jusufija, te je prolećnu polusezonu 1987/88 proveo u Sutjesci gde je zabeležio petnaest nastupa i postigao jedan gol. Po povratku u Partizan, opet je bio povremeni prvotimac kod Vukotića i Golca, i tako sve do 22. aprila 1990, kada je Partizan u Skoplju savladao Vardar sa 3-2, a Kolb počeo utakmicu u prvih jedanaest. Po odlasku iz Partizana, Jovica Kolb je nastavio karijeru u Belgiji, gde je do 1998. branio boje Gela.

  Jovica Kolb bio je učesnik nekih od najznačajnijih utakmica Partizana u to vreme: kup-derbija protiv Crvene zvezde i Dinama, prvenstvenih utakmica protiv Hajduka i Dinama, čuvenog dvomeča u Kupu pobednika kupova protiv Groningena, ali je prva asocijacija na ovog bivšeg fudbalera utakmica odigrana u Sarajevu, 8. decembra 1985, kada je Partizan na Grbavici porazio Željezničar sa 2-0.  Bila je to šampionska sezona Partizana, a u poslednjoj utakmici jesenje polusezone Partizan je u Sarajevo otputovao bez povređenih Čapljića i Župića. Bio je to ujedno i prvi nastup Kolba kao prvotimca u prvenstvu te sezone. Za desetak minuta, na startu utakmice, Partizan je nokautirao Želju i završio posao – prvo je u 6.minutu Zvonko Živković glavom u mrežu smestio loptu koja se odbila od prečke posle topovskog šuta Varge, a onda je usledio gol za pamćenje. Kontranapad Partizana u 18. minutu je započeo upravo Kolb, dodao je loptu levo do Admira Smajića, i nastavio kretanje ka šesnaestercu domaćina. Smajić odigrava dupli pas, vraća loptu Kolbu, u visini šesnaesterca je dodao poluvisoku loptu u sredinu, a onda je sevnula levica Jovice Kolba. Ne čekajući da lopta padne na zemlju, zahvatio ju je volej udarcem i poslao pod prečku Slobodana Janjuša. Pravi delirijum nekoliko hiljada „grobara“ prisutnih na stadionu Grbavica! Gol sezone, gol koji je potvrdio nezvanično zvanje jesenjeg prvaka Partizanu, i gol koji je na najlepši način okončao prvenstvenu polusezonu. 

Danas pokojni, legendarni komentator TV Sarajevo, Zoran Popovski, je propratio golčinu Kolba rečima: – Bez obzira ko za koga navija ovde na stadionu, ovakvi udarci moraju da izmame iskreni aplauz.  

  Tog dana, i oni površni pratioci prvoligaške scene, koji nisu čuli za Partizanovog rezervistu iz Zemuna, upamtili su dobro njegovo ime i prezime. Ovaj gol ga je i definitvno izvukao iz senke i anonimnosti, ali i potvrdio da fudbaler koji postigne ovakav gol, neminovno poseduje zavidno fudbalsko znanje i tehniku.

  Ipak, do kraja šampionske 1985/86, Jovica Kolb je sakupio ukupno 4 nastupa u prvenstvu, i kao što smo već pomenuli, otisnuo se put Subotice gde je ipak imao zagarantovanu minutažu. Ne sme se zaboraviti da su tog leta u Partizan stigli Katanec, Đurovski i Vokri, pa je usled paklene konkurencije Kolbu bilo korisnije da ode u sredinu gde će imati mesta u prvih jedanaest.

  Sigurno je da je Kolb svojim kvalitetom zasluživao više nastupa. U nekoj manjoj sredini nego što je bio Partizan tog vremena, on bi bio glavni igrač. Ono što nije uspeo u crno-belom dresu Partizana, Jovica Kolb je nadoknadio u plavom dresu Gela u Belgiji, gde je za osam godina sakupio 168 ligaških nastupa.

  Ali, ima neke pravde u tome što se Jovica Kolb taj jedan i jedini put u strelce Partizana na takmičarskim mečevima upisao baš na takav, maestralan način, na sarajevskoj Grbavici. Ostao je taj gol kao svedočanstvo o velikom talentu koji se nije do kraja potvrdio, a nema sumnje da u antologiji najlepših golova Partizana, pogodak Jovice Kolba na Grbavici sigurno ima mesta među prvih deset ili dvadeset.

  – Je li se sećaš utakmice kad smo na kraju jeseni `85 pobedili Želju na Grbavici? E, baš te, onda kad je Kolb zabio onu čuvenu golčinu!