S vremena na vreme bavimo se i uglednim fudbalskim turnirima na kojima je Partizan uspešno igrao kroz svoju istoriju. Podsećamo vas na Partizanov trijumf u Meksiku 1970, na Turniru Pentagonal, kao i na treće mesto u španskoj La Linei, 1981.
Ako ste nekada posetili Partizanovu trofejnu salu u prostorijama Stadiona Partizana, sigurno ste primetili neobičan trofej u središtu prostorije, jedan veliki srebrni jedrenjak. Kako se ovaj jedrenjak našao u Humskoj 1, objasnićemo preko ovog teksta, koji nas vraća u Španiju, u leto 1976. godine. Mesec dana pre Partizanovog puta u Španiju, na ugledni Trofej Kolombino, Partizan je osvojio svoju sedmu titulu prvaka Jugoslavije, u infarkt-završnici, golom Bjekovića u Ljubljani, u poslednjim sekundama. Posle tog trijumfa, ekipa je doživela nekoliko promena – Bjeković, najbolji strelac Partizana i sezone 1975/76, otišao je u Nicu, došao je kao zamena Sava Paunović iz kragujevačkog Radničkog, pristigli su i golman Petar Borota iz OFK Beograda i centarhalf Jusuf Hatunić iz tuzlanske Slobode. Ako se ima u vidu da je Momčilo Vukotić otišao na služenje vojnog roka, činjenica je da je Partizan ipak bio slabiji nego prethodne, šampionske sezone, jer su Vukotić i Bjeković bili osovina Partizana.
Trofej Kolombino se igrao 14. i 15. avgusta 1976, samo sedam dana pre starta novog Prvenstva Jugoslavije u fudbalu, pa je predstavljao najbolju moguću proveru za „crno-bele“. Tim pre, jer su učešće na tom turniru, koji se od 1965. održavao u gradu Uelva, u Andaluziji, redovno uzimali najbolji evropski i svetski klubovi. Naravno, najviše je tu bilo španskih ekipa – skoro da nema renomiranog španskog kluba koji nije igrao na Trofeju Kolombino, a osvajali su ga, od španskih ekipa: Atletiko Madrid, Real Madrid, Betis, domaćin Rekreativo Uelva, Barselona, Sevilja, Saragosa, Atletik Bilbao…
Ovaj turnir su osvajali i velikani poput Sao Paula, Vaska da Game, Fejenorda, Ujpešta, Notingem Foresta, Sportinga, Parme, Gremia, Flamenga, Dinama iz Tbilisija, a tokom godina učestvovali su, a nisu stigli do prvog mesta Benfika, Anderleht, Standard, Bajern, Lion, River Plejt, Đenova, Derbi Kaunti, Valensija, Malaga, Sampdorija, moskovski CSKA i Spartak, Honved, PSV, Valjadolid, Osasuna, Espanjol, Fluminenze, Botafogo, Kruzeiro, Dinamo Bukurešt…
Od tadašnjih jugoslovenskih ekipa, osim Partizana, učestvovao je još samo Dinamo iz Zagreba, 1980. godine, i zauzeo 4. mesto.
Posebna zanimljivost je vezana za trofej koji je dobijao pobednik turnira. Bio je to 35 kilograma težak srebrni jedrenjak, maketa broda „Santa Marija“, kojim je Kolumbo krenuo na put oko sveta, 1492. godine.
Samo nabrajanje imena svih učesnika turnira izaziva strahopoštovanje. I tog avgusta 1976, spisak učesnika (mahom su na turniru učestvovale po četiri ekipe) je bio impozantan – Atletiko Madrid (osvajač španskog kupa i trećeg mesta u Španiji prethodne sezone), Betis (polufinalista kupa i sedmo mesto) i Mančester Siti (osmo mesto u Engleskoj).
U prvom meču, Partizan je, predvođen sa klupe Tomislavom Kaloperovićem, savladao Betis sa 4-1 (3-1). „Crno-beli“ su nastupili u sastavu: Borota, Pejović, Kozić, Tomić, Đurović, Kunovac (Stojković), Zavišić, Hatunić, Perović, Trifunović (Grubješić) i Boško Đorđević. Prema izveštaju beogradskog „Sporta“, igralo se pred 18.000 gledalaca po veoma toplom i sparnom vremenu, bilo je +33 C!
Golove za Partizan su postigli Zavišić, Perović i Grubješić 2, a strelac utešnog gola za Betis bio je Alabanda.
Partizan pred meč protiv Betisa (Foto: Galvez / As Color)
Prema pisanju „Partizanovog vesnika“, španski novinari su posebno bili oduševljeni nastupom Ilije Zavišića, poredeći ga čak sa slavnim Brazilcem Garinčom.
Perović postiže gol protiv Betisa (Foto: Galvez / As Color)
„Sport“
U drugom meču, Atletiko Madrid, osvajač španskog kupa na čijoj klupi je sedeo slavni Luis Aragones, porazio je Mančester Siti sa 2-0, pa su tako bili poznati učesnici mečeva za prvo mesto (Atletiko – Partizan) i za utešno, treće mesto (Betis – Mančester Siti). Ti mečevi bili su na programu već sutradan, 15. avgusta 1976.
Prvo su se sastali Betis – Mančester Siti. Utakmica je završena 1-1, Englezi su izjednačili u finišu utakmice, pa se pristupilo izvođenju penala, gde je Mančester Siti bio uspešniji te zauzeo treću poziciju na Trofeju Kolombino.
U finalu turnira, Partizan i Atletiko Madrid su takođe odigrali 1-1. Pred 20.000 gledalaca, Partizan je nastupio u nešto izmenjenom sastavu u odnosu na meč protiv Betisa, pa su finale odigrali: Borota, Pejović, Kozić, Tomić, Đurović, Stojković, Zavišić, Hatunić, Grubješić, Trifunović (Paunović) i Boško Đorđević (Perović).
Za „jorgandžije“ iz Madrida su nastupili: Reina, Kapon, Pereira, Heredia, Panadero Diaz, Marselinjo, Alberto, Leal, Leivinja (Agilar), Ruben Kano i Ajala.
Četiri igrača iz ove ekipe (Reina, Kapon, Heredia, Alberto) su dve godine ranije bili deo tima Atletiko Madrida koji je igrao finale Kupa šampiona protiv Bajerna, i izgubio u dve utakmice. Osim toga, o snazi Atletika govori i činjenica da su iz tima koji je nastupio protiv Partizana, reprezentativci Španije u nekom momentu svoje karijere bili Reina, Kapon, Marselinjo, Ruben Kano i Leal, zatim Pereira i Leivinja su bili reprezentativci Brazila, a Heredia i Ajala reprezentativci Argentine. Dakle, čak devet igrača koji su igrali za Atletiko protiv Partizana , u svojoj karijeri su upisivali i reprezentativne nastupe za svoje države!
Poveo je Atletiko u 8. minutu, golom reprezentativca Španije Ruben Kana, a izjednačio je Slavoljub Sava Paunović, golom u 32. minutu. Na kraju je i taj meč morao da bude odlučen penalima.
Izvođenje penala je potrajalo čitavih deset serija i teklo je ovim redom:
1. Ajala – Borota brani, Perović – gol
2. Heredia – gol, Grubješić – gol
3. Leal – gol, Zavišić – gol
4. Alberto – gol, Hatunić – brani Reina
5. Pereira – gol, Sava Paunović – gol
6. Agilar – gol, Pejović – gol
7. Kapon – gol, Đurović – gol
8. Panadero – gol, Tomić – gol
9. Ruben Kano – gol, Kozić – gol
10. Marselinjo – preko gola, Stojković – gol
Na kraju, Atletiko Madrid – Partizan 1-1, penalima 8-9! Partizan je osvojio prvo mesto na turniru i Trofej Kolombino, u vidu prelepog srebrnog jedrenjaka, replike Kolumbove „Santa Marije“, mogao je da „zaplovi“ za Beograd, zajedno sa Partizanovom ekspedicijom!
„Sport“
Ova turneja je izazvala veliko interesovanje navijača, koji u ono doba, bez interneta i direktnog radio ili TV prenosa, nisu imali drugi način da saznaju rezultat, osim pozivanja broja 984 sa vestima o sportskim rezultatima. Preko 6.000 telefonskih pretplatnika (mahom navijača Partizana, razume se) je te noći zvalo službu obaveštenja u želji da saznaju rezultat finalne utakmice turnira!
Sigurno je da je ovakav međunarodni uspeh, pa makar ostvaren i na prijateljskom nadmetanju, bio veliki podstrek tadašnjoj ekipi Partizana. Puni utisaka, i sa osnaženom verom u sopstvene snage, „crno-beli“ su se vratili u Beograd, a osim prepoznatljivog jedrenjaka u vidu trofeja, našlo se mesta i za brojne suvenire i uspomene iz Andaluzije, što se može videti na jednoj od slika nastaloj u povratku…
Foto: partizan.rs
Sezona koja je bila pred njima nije bila preterano uspešna – eliminacija na startu Kupa šampiona, eliminacija iz domaćeg kupa, odlazak trenera Kaloperovića i dolazak Mladinića, i tek četvrto mesto u šampionatu. Kao uteha, ostale su dve pobede u prvenstvu nad Hajdukom, i po jedna nad Crvenom zvezdom i Dinamom. I svakako, veliki srebrni jedrenjak, Trofej Kolombino, koji i danas krasi Partizanove prostorije. Ipak, ta sezona poslužila je kao uvertira pred trijumfalnu 1977/78, o kojoj će biti reči u našem narednom fanzinu, PFC Historical broj 7.
