Ako ste imali
sreću da živite u doba jugoslovenske Prve savezne lige i da je pomno pratite,
znali ste da nabrojite bar po deset igrača svake ekipe, bez obzira da li ste
njen navijač ili niste. Oni najistaknutiji asovi u svakom klubu brzo su ulazili
u pamćenje. Jedan od takvih asova,koji je u početku igrao u manjim klubovima i
tek u smiraj karijere došao u Partizan, bio je i Zoran Batrović.
sreću da živite u doba jugoslovenske Prve savezne lige i da je pomno pratite,
znali ste da nabrojite bar po deset igrača svake ekipe, bez obzira da li ste
njen navijač ili niste. Oni najistaknutiji asovi u svakom klubu brzo su ulazili
u pamćenje. Jedan od takvih asova,koji je u početku igrao u manjim klubovima i
tek u smiraj karijere došao u Partizan, bio je i Zoran Batrović.
Ovaj vrsni napadač i fudbalski znalac je
prvoligaški hleb okusio najpre u Budućnosti iz rodne Podgorice, tadašnjeg
Titograda. Brzo je postao neko ko se prepoznaje na svim terenima po svom umeću,
a posle četiri godine – u leto 1983, umesto u neki od vodećih klubova, Batrović
prelazi u redove novog prvoligaša, Prištine. Tandem Batrović – Vokri bio je glavna snaga
Prištine, i već na početku sezone 1983/84 upravo su oni svojim golovima
doneli Prištini senzacionalnu pobedu nad
šampionskim Partizanom.
prvoligaški hleb okusio najpre u Budućnosti iz rodne Podgorice, tadašnjeg
Titograda. Brzo je postao neko ko se prepoznaje na svim terenima po svom umeću,
a posle četiri godine – u leto 1983, umesto u neki od vodećih klubova, Batrović
prelazi u redove novog prvoligaša, Prištine. Tandem Batrović – Vokri bio je glavna snaga
Prištine, i već na početku sezone 1983/84 upravo su oni svojim golovima
doneli Prištini senzacionalnu pobedu nad
šampionskim Partizanom.
Vokri u leto 1986. godine prelazi u Partizan,
a Batrović, koji je u medijima bio u nezasluženoj senci, ostaje u Prištini, i
tamo dočekuje još jednog napadača kojem će takođe pomoći svojim asistencijama da iskaže svoj kvalitet.
Tandem Batrović – Đukić nastavlja tamo gde je stao tandem Batrović – Vokri. Početkom
1988. godine ispravljena je nepravda, pa zajedno sa Vladislavom Đukićem u
Partizan dolazi i Zoran Batrović – kvalitet ovog Podgoričanina je najzad
prepoznat u Humskoj, iako je to moralo da se desi i ranije.
a Batrović, koji je u medijima bio u nezasluženoj senci, ostaje u Prištini, i
tamo dočekuje još jednog napadača kojem će takođe pomoći svojim asistencijama da iskaže svoj kvalitet.
Tandem Batrović – Đukić nastavlja tamo gde je stao tandem Batrović – Vokri. Početkom
1988. godine ispravljena je nepravda, pa zajedno sa Vladislavom Đukićem u
Partizan dolazi i Zoran Batrović – kvalitet ovog Podgoričanina je najzad
prepoznat u Humskoj, iako je to moralo da se desi i ranije.
I jedan krajnje lični osvrt: u vreme kada
Batrović, rođeni Podgoričanin dolazi u Beograd i Partizan, autor ovih redova,
tada mladi navijač, iz rodnog Beograda odlazi u armiju, upravo u Batrovićevu
Podgoricu! Uspevam da pogledam tek prvu beogradsku utakmicu Batrovića u
crno-belom dresu (protiv Veleža, 1-0),
i kasnije tek čuveno finale Kupa
Jugoslavije (6-1, opet protiv protiv Veleža!) u kojem se i Batrović upisao u
strelce. U međuvremenu, Batrović je blistao, ostale su u sećanju
sjajne partije protiv Slavije, Rome, Slobode, Sarajeva…a ja sam bio tužan što
ne mogu uživo da gledam tu Jusufijevu mašinu koja je samo zahvaljujući čudnim
dešavanjima u poslednjem kolu sezone 1987/88 ostala bez titule prvaka.
Batrović, rođeni Podgoričanin dolazi u Beograd i Partizan, autor ovih redova,
tada mladi navijač, iz rodnog Beograda odlazi u armiju, upravo u Batrovićevu
Podgoricu! Uspevam da pogledam tek prvu beogradsku utakmicu Batrovića u
crno-belom dresu (protiv Veleža, 1-0),
i kasnije tek čuveno finale Kupa
Jugoslavije (6-1, opet protiv protiv Veleža!) u kojem se i Batrović upisao u
strelce. U međuvremenu, Batrović je blistao, ostale su u sećanju
sjajne partije protiv Slavije, Rome, Slobode, Sarajeva…a ja sam bio tužan što
ne mogu uživo da gledam tu Jusufijevu mašinu koja je samo zahvaljujući čudnim
dešavanjima u poslednjem kolu sezone 1987/88 ostala bez titule prvaka.
Zoran Batrović je jedan od onih igrača za
koje, kad ih se prisetite, imate utisak da su godinama nosili crno-beli dres.
Međutim, Batrović je samo godinu i po dana, odnosno sezonu i po, boravio u
Humskoj 1. Ali igre koje je pružao su učinile da trag koji je ostavio bude
značajan kao da je u Partizanu bio znatno duže. Odigrao je ukupno 82 utakmice
za Partizan, i dao 33 gola, od toga u šampionatu Jugoslavije 37 utakmica uz 12
postignutih golova. Po dva puta je bio strelac I u Kupu Jugoslavije i Kupu UEFA.
koje, kad ih se prisetite, imate utisak da su godinama nosili crno-beli dres.
Međutim, Batrović je samo godinu i po dana, odnosno sezonu i po, boravio u
Humskoj 1. Ali igre koje je pružao su učinile da trag koji je ostavio bude
značajan kao da je u Partizanu bio znatno duže. Odigrao je ukupno 82 utakmice
za Partizan, i dao 33 gola, od toga u šampionatu Jugoslavije 37 utakmica uz 12
postignutih golova. Po dva puta je bio strelac I u Kupu Jugoslavije i Kupu UEFA.
Crno-bela nostalgija: – Zorane,
pre svega Hvala Vam na spremnosti za intervju. Podsetite nas gde ste počeli da
se bavite fudbalom i ko je zaslužan za Vaše prve fudbalske korake?
pre svega Hvala Vam na spremnosti za intervju. Podsetite nas gde ste počeli da
se bavite fudbalom i ko je zaslužan za Vaše prve fudbalske korake?
Zoran Batrović: –
Prve fudbalske korake sam napravio u Zeti, potom
sam igrao za Sutjesku. Bokelj iz
Kotora. Jedinstvo iz Bijelog Polja. Budućnost. Prištinu. Partizan . La Korunju,
banjalučki Borac i budvanski Mogren . Za svoju karijeru sam
najzahvalniji mom pokojnom ocu,
koji je bio takođe fudbaler , a bavio se i atletikom.
Prve fudbalske korake sam napravio u Zeti, potom
sam igrao za Sutjesku. Bokelj iz
Kotora. Jedinstvo iz Bijelog Polja. Budućnost. Prištinu. Partizan . La Korunju,
banjalučki Borac i budvanski Mogren . Za svoju karijeru sam
najzahvalniji mom pokojnom ocu,
koji je bio takođe fudbaler , a bavio se i atletikom.
Crno-bela nostalgija: – Kao
igrač Budućnosti debitovali ste u Prvoj saveznoj ligi, koje su Vam najdraže
uspomene iz tog perioda?
igrač Budućnosti debitovali ste u Prvoj saveznoj ligi, koje su Vam najdraže
uspomene iz tog perioda?
Zoran Batrović: –
Debitovao sam za Budućnost sa 19 godina, a najbolja
moja utakmica je protiv Hajduka iz Splita, za kup, kad sam postigao tri gola.
Inače, bio sam te četiri godine redom
prvi strelac Budućnosti.
Debitovao sam za Budućnost sa 19 godina, a najbolja
moja utakmica je protiv Hajduka iz Splita, za kup, kad sam postigao tri gola.
Inače, bio sam te četiri godine redom
prvi strelac Budućnosti.
Crno-bela nostalgija: – U
leto 1983. Odlazite u Prištinu, tada novog prvoligaša. Zašto baš tamo, da
li ste imali mogućnost da odete u neki od tada najjačih klubova?
leto 1983. Odlazite u Prištinu, tada novog prvoligaša. Zašto baš tamo, da
li ste imali mogućnost da odete u neki od tada najjačih klubova?
Zoran Batrović: –
I pored mnogih ponuda koje sam imao u to vreme, ja
sam otišao u Prištinu, jer sam voleo izazove. Video sam tada da Prištinu u
drugoj ligi prati po dvadeset hiljada
gledalaca, i nisam se pokajao. Primili su me fantastično svi, na čelu sa
Vokrijem, koji je dolazio svaki dan u
hotel kod mene, da me pita imam li kakvih problema, treba li mi što i slično. Nijednu neprijatnost
tamo nisam doživeo i ljudi su me voleli i posvećivali mi mnogo pažnje.
I pored mnogih ponuda koje sam imao u to vreme, ja
sam otišao u Prištinu, jer sam voleo izazove. Video sam tada da Prištinu u
drugoj ligi prati po dvadeset hiljada
gledalaca, i nisam se pokajao. Primili su me fantastično svi, na čelu sa
Vokrijem, koji je dolazio svaki dan u
hotel kod mene, da me pita imam li kakvih problema, treba li mi što i slično. Nijednu neprijatnost
tamo nisam doživeo i ljudi su me voleli i posvećivali mi mnogo pažnje.
Crno-bela nostalgija: – Opišite nam ukratko
Vaš boravak u Prištini. Naime, deluje nam da ste, zahvaljujući svojim sjajnim
igrama, Vi i Vokri u tom gradu imali status božanstava?
Vaš boravak u Prištini. Naime, deluje nam da ste, zahvaljujući svojim sjajnim
igrama, Vi i Vokri u tom gradu imali status božanstava?
Zoran Batrović: –
Tako je, pa i dan-danas, posle toliko godina, zovu
me i zahvaljuju za sve što sam dao za Prištinu, i to novinari koji nisu bili ni rođeni tada, a sve
znaju o meni. To je znak da se interesuju i da me nisu zaboravili. Vokri i ja smo im uzvraćali golovima i činili
ih srećnim. Svaka utakmica, nebitno ko je bio od protivnika, to je bio prepun
stadion, to se ne zaboravlja.
Tako je, pa i dan-danas, posle toliko godina, zovu
me i zahvaljuju za sve što sam dao za Prištinu, i to novinari koji nisu bili ni rođeni tada, a sve
znaju o meni. To je znak da se interesuju i da me nisu zaboravili. Vokri i ja smo im uzvraćali golovima i činili
ih srećnim. Svaka utakmica, nebitno ko je bio od protivnika, to je bio prepun
stadion, to se ne zaboravlja.
Batrović u belom dresu Prištine protiv Partizana, jesen 1984/85
Crno-bela nostalgija: – Koliko
puta ste igrali za Prištinu protiv Partizana, izdvajate li posebno neki od tih
okršaja?
puta ste igrali za Prištinu protiv Partizana, izdvajate li posebno neki od tih
okršaja?
Zoran Batrović: –
Protiv Partizana sam odigrao mnogo utakmica, ali se
sećam dobro dve. Prva, kada je pokojni Mance u Prištini postigao gol, a ja
izjednačio…i naravno, tu je i ona nezaboravna i tužna utakmica. Mi smo prvi
igrali utakmicu s Partizanom, u Beogradu, posle pogibije Mancea i dogovorili
smo se, ako damo gol, da niko ne prilazi
strelcu i da se ne radujemo. Ipak, Radanović je dao gol u finišu za Partizan i poleteo u stilu Mancea prema jugu, gde su ,,grobari”
devedeset minuta pevali pesme o Manceu. Tu su mi pošle suze …i da ne
zaboravim, pre te utakmice smo obišli mesto gde je poginuo, kao i njegov grob. Tužno i nezaboravno.
Protiv Partizana sam odigrao mnogo utakmica, ali se
sećam dobro dve. Prva, kada je pokojni Mance u Prištini postigao gol, a ja
izjednačio…i naravno, tu je i ona nezaboravna i tužna utakmica. Mi smo prvi
igrali utakmicu s Partizanom, u Beogradu, posle pogibije Mancea i dogovorili
smo se, ako damo gol, da niko ne prilazi
strelcu i da se ne radujemo. Ipak, Radanović je dao gol u finišu za Partizan i poleteo u stilu Mancea prema jugu, gde su ,,grobari”
devedeset minuta pevali pesme o Manceu. Tu su mi pošle suze …i da ne
zaboravim, pre te utakmice smo obišli mesto gde je poginuo, kao i njegov grob. Tužno i nezaboravno.
Crno-bela nostalgija: – U
Partizan dolazite u zimskoj pauzi u sezoni 1987/88, sa već navršenih 30 godina.
Mislite li da ste crno-beli dres mogli obući nekoliko godina ranije i da li bi
u tom slučaju i Vaša karijera bila još uspešnija?
Partizan dolazite u zimskoj pauzi u sezoni 1987/88, sa već navršenih 30 godina.
Mislite li da ste crno-beli dres mogli obući nekoliko godina ranije i da li bi
u tom slučaju i Vaša karijera bila još uspešnija?
Zoran Batrović: – Da, naravno da bi bila mnogo uspešnija da sam
došao ranije, ali ja sam imao ugovor sa
Prištinom od četiri godine, plus jedna
godina vojske, mada su me tražili Zvezda, Hajduk i Dinamo dok sam bio u
Prištini. Iskren da budem, nisam bio ni uporan da idem negde drugde, jer mi je i tamo bilo dobro. Možda se ne zna,
ali u to vreme malo ko nije hteo doći da igra za Prištinu, jer su dobro stajali
finansijski.
došao ranije, ali ja sam imao ugovor sa
Prištinom od četiri godine, plus jedna
godina vojske, mada su me tražili Zvezda, Hajduk i Dinamo dok sam bio u
Prištini. Iskren da budem, nisam bio ni uporan da idem negde drugde, jer mi je i tamo bilo dobro. Možda se ne zna,
ali u to vreme malo ko nije hteo doći da igra za Prištinu, jer su dobro stajali
finansijski.
Crno-bela nostalgija: – Već
pri dolasku u Partizan, počeli ste sa odličnim partijama. Blistali ste na
turniru u Kanu, potom i u domaćem prvenstvu. Prve takmičarske golove dali ste
Vardaru. U toj prvoj polusezoni postigli
ste šest golova. U jesen 1988/89 blistali ste protiv Slavije, Rome, Sarajeva…
Da li biste neku od tih utakmica posebno prokomentarisali, da li Vam je neka
posebno ostala u večitom sećanju?
pri dolasku u Partizan, počeli ste sa odličnim partijama. Blistali ste na
turniru u Kanu, potom i u domaćem prvenstvu. Prve takmičarske golove dali ste
Vardaru. U toj prvoj polusezoni postigli
ste šest golova. U jesen 1988/89 blistali ste protiv Slavije, Rome, Sarajeva…
Da li biste neku od tih utakmica posebno prokomentarisali, da li Vam je neka
posebno ostala u večitom sećanju?
Zoran Batrović: – Naravno, svaka na svoj način. Protiv Slavije sam
se radovao a protiv Rome tugovao. Na turniru u Kanu sam dobro igrao i odmah
dobio dobre ponude, ali Jusufi nije hteo ni da čuje, nego me je ubeđivao da ostanem. ,,Tek treba da
pokažeš klasu, videćeš, došao si u pravi klub, tvoja cena raste svaki dan,
nemoj da žuriš..” – to su bile njegove reči.
se radovao a protiv Rome tugovao. Na turniru u Kanu sam dobro igrao i odmah
dobio dobre ponude, ali Jusufi nije hteo ni da čuje, nego me je ubeđivao da ostanem. ,,Tek treba da
pokažeš klasu, videćeš, došao si u pravi klub, tvoja cena raste svaki dan,
nemoj da žuriš..” – to su bile njegove reči.
Zoran Batrović, Partizan – Roma 4-2, Kup UEFA 1988/89
Crno-bela nostalgija: – Utisak
Partizanovih navijača je da je Partizan, sa Jusufijem na klupi, igrao atomski
fudbal i imao sjajne pojedince na terenu. Delite li isto mišljenje?
Partizanovih navijača je da je Partizan, sa Jusufijem na klupi, igrao atomski
fudbal i imao sjajne pojedince na terenu. Delite li isto mišljenje?
Zoran Batrović: – Naravno da delim, jer su navijači
najkompetentniji i ja njima verujem
ipotpuno se slažem s njima, pa i po ovom pitanju.
najkompetentniji i ja njima verujem
ipotpuno se slažem s njima, pa i po ovom pitanju.
Crno-bela nostalgija: – S
kim ste najbolje sarađivali u igri, pored
Vladislava Đukića?
kim ste najbolje sarađivali u igri, pored
Vladislava Đukića?
Zoran Batrović: –
Sa Vokrijem, Vučićevićem… mada, sve su to bili asovi
i majstori.
Sa Vokrijem, Vučićevićem… mada, sve su to bili asovi
i majstori.
Crno-bela nostalgija: – Da
li mislite da je Partizan u leto 1988. i nešto kasnije, propustivši da
realizuje nekoliko transfera (Pančev,
Savićević, Belodedić), time propustio i priliku da se umesto Zvezde vine u vrh
evropskog fudbala? Jer, trebalo je samo da se nadogradi već uigrana Jusufijeva
ekipa?
li mislite da je Partizan u leto 1988. i nešto kasnije, propustivši da
realizuje nekoliko transfera (Pančev,
Savićević, Belodedić), time propustio i priliku da se umesto Zvezde vine u vrh
evropskog fudbala? Jer, trebalo je samo da se nadogradi već uigrana Jusufijeva
ekipa?
Zoran Batrović: –
Šteta
što te godine nismo
igrali finale Kupa UEFA, ali , šta je –
tu je. Što se tiče tih neostvarenih transfera, potpuno ste u pravu. Trebalo je
biti tako, da oni dođu u Partizan, ali mislim da to treba da kaže neko drugi. Ja
samo znam da je bila priča da treba da dođu, a šta se desilo – ne znam.
Šteta
što te godine nismo
igrali finale Kupa UEFA, ali , šta je –
tu je. Što se tiče tih neostvarenih transfera, potpuno ste u pravu. Trebalo je
biti tako, da oni dođu u Partizan, ali mislim da to treba da kaže neko drugi. Ja
samo znam da je bila priča da treba da dođu, a šta se desilo – ne znam.
Batrović i ekonom Asani
Crno-bela nostalgija: – Postoji
li nešto čega se nerado sećate dok ste boravili na Topčiderskom brdu? Možda
velike krize u upravi kluba, nekih loših Partizanovih utakmica?
li nešto čega se nerado sećate dok ste boravili na Topčiderskom brdu? Možda
velike krize u upravi kluba, nekih loših Partizanovih utakmica?
Zoran Batrović: – Sećam se samo lepog i mojih ,,grobara” i skandiranja
,,BAT-ROVIĆ ZO-RAN”. To je ono čega ću
se sećati do kraja života…a na ružne stvari neću da se podsećam.
,,BAT-ROVIĆ ZO-RAN”. To je ono čega ću
se sećati do kraja života…a na ružne stvari neću da se podsećam.
Crno-bela nostalgija: – Jedan
ste od prvih ovdašnjih igrača koji je bio član La Korunje. Posle La Korunje,
nosili ste dres banjalučkog Borca i Mogrena i onda završili karijeru. Kakve utiske nosite iz tih sredina?
ste od prvih ovdašnjih igrača koji je bio član La Korunje. Posle La Korunje,
nosili ste dres banjalučkog Borca i Mogrena i onda završili karijeru. Kakve utiske nosite iz tih sredina?
Zoran Batrović: –
La
Korunja je samo jedna kratka i lepa uspomena, kao što je bilo i u Borcu i
Mogrenu. To je već bio
zalazak moje karijere, ali u svakom slučaju bilo mi je lepo.
La
Korunja je samo jedna kratka i lepa uspomena, kao što je bilo i u Borcu i
Mogrenu. To je već bio
zalazak moje karijere, ali u svakom slučaju bilo mi je lepo.
Crno-bela nostalgija: – Vaš
sin Veljko je fudbaler Domžala, trenutno. Koliko fudbalski liči na oca?
sin Veljko je fudbaler Domžala, trenutno. Koliko fudbalski liči na oca?
Zoran Batrović: – Tako je, Veljko sad igra za Domžale, a pre toga bio
je tri godne u poljskom Viđevu iz Lođa i tamo je debitovao u Ekstraklasi. Mnogo podseća na
mene, trebalo je da potpiše za Partizan
koji je bio maksimalno korektan prema njemu i meni, naravno, ali se
iskomplikovalo oko obeštećenja. Tu je jedan mesar iz Podgorice, koji je imao
klub Bubamara (a koji sam ja trenirao) tražio veliko obeštećenje. Ovom prilikom
bih se zahvalio Ramadaniju i Damjancu na velikoj korektnosti prema meni i mom sinu. Ali, nikad se ne zna,
možda jednog dana i moj sin zaigra za Partizan.
je tri godne u poljskom Viđevu iz Lođa i tamo je debitovao u Ekstraklasi. Mnogo podseća na
mene, trebalo je da potpiše za Partizan
koji je bio maksimalno korektan prema njemu i meni, naravno, ali se
iskomplikovalo oko obeštećenja. Tu je jedan mesar iz Podgorice, koji je imao
klub Bubamara (a koji sam ja trenirao) tražio veliko obeštećenje. Ovom prilikom
bih se zahvalio Ramadaniju i Damjancu na velikoj korektnosti prema meni i mom sinu. Ali, nikad se ne zna,
možda jednog dana i moj sin zaigra za Partizan.
Legendarno finale Kupa Jugoslavije, Partizan – Velež 6-1
Crno-bela nostalgija: – Znamo
da pratite ,,Crno-belu nostalgiju“ i zaista nam je drago zbog toga, jer
Vi, bivši igrači, na taj način dajete zamah našem entuzijazmu. Da li redovno
pratite i igre Partizana i kako vidite budućnost i Partizana, ali i fudbala na
ovim prostorima?
da pratite ,,Crno-belu nostalgiju“ i zaista nam je drago zbog toga, jer
Vi, bivši igrači, na taj način dajete zamah našem entuzijazmu. Da li redovno
pratite i igre Partizana i kako vidite budućnost i Partizana, ali i fudbala na
ovim prostorima?
Zoran Batrović: – Pratim sve i to me ispunjava. Pratim Vašu stranicu
posebno, jer me podsetite i na neka davna vremena i svaka Vam čast. Partizan
ima mladu i perspektivnu ekipu koja će tek da dođe do izražaja. Pratim fudbal u
Srbiji i iz godine u godinu, čini mi se,
kvalitet raste u svim klubovima tako da ce i liga biti sve jača i
interesantnija.
posebno, jer me podsetite i na neka davna vremena i svaka Vam čast. Partizan
ima mladu i perspektivnu ekipu koja će tek da dođe do izražaja. Pratim fudbal u
Srbiji i iz godine u godinu, čini mi se,
kvalitet raste u svim klubovima tako da ce i liga biti sve jača i
interesantnija.
Crno-bela nostalgija: – Puno Vam hvala na
izdvojenom vremenu, želimo Vam uspeh na ličnom i profesionalnom planu, a Vašem
sinu da, ako je to moguće, dostigne i
prestigne učinak svog oca na fudbalskom terenu!
izdvojenom vremenu, želimo Vam uspeh na ličnom i profesionalnom planu, a Vašem
sinu da, ako je to moguće, dostigne i
prestigne učinak svog oca na fudbalskom terenu!
Zoran Batrović: – Hvala
i Vama što ste me se setil! Veliki pozdrav za Vas i moje ,, grobare”!
i Vama što ste me se setil! Veliki pozdrav za Vas i moje ,, grobare”!
P.S. A ovako su, svojevremeno, neki od dole potpisanih, zabeležili sjajnu igru Batrovića i Partizana protiv sofijske Slavije…
Intervju priredili: Igor Todorović i Aleksandar Pavlović