Najveći i najjači klupski turnir u Jugoslaviji bio je Trofej Marjan, čiji je organizator i domaćin bio splitski Hajduk. Mesto dešavanja – Stari plac kraj Plinare a od 1980. godine novoizgrađeni Poljud (podignut uoči Mediteranskih igara 1979). Sve utakmice turnira igrale su se po jednokružnom kup sistemu, a nakon nerešenog rezultata pobednika su odlučivali penali. Turnir je prvi put odigran u zimskoj pauzi sezone 1973/74, tačnije 25-27. januara 1974. a na njemu su učestvovali članovi ,,velike četvorke“.
Trofej Marjan je imao ukupno 18 izdanja, od 1974. do 1989. godine održavao se redovno, a posle pauze od 13 godina odigrana su još dva turnira, 2002. i 2003. godine. Rekorder sa 12 osvojenih trofeja je Hajduk. Bordo je bio pobednik dva puta, dok su zagrebački Dinamo, Banjík iz Ostrave, reprezentacija Poljske i naš Partizan po jedanput osvajali turnir.
U redovima koji slede, izvršićemo retrospektivu Trofeja Marjan u onim sezonama kada je Partizan bio učesnik. Počinjemo od januara 1974. godine…
Prvi meč turnira bio je susret beogradskih ,,večitih rivala“, a sudio je Željko Kurir iz Dubrovnika, tribine su bile prepune, prisustvovalo je 20.000 gledalaca. Partizan je igrao u sastavu: Enver Marić, Ivan Golac, Radomir Antić, Miroslav Bošković, Nikola Budišić, Refik Kozić, Miodrag Živaljević, Borivoje Đorđević, Nenad Cvetković, Franjo Vladić (Momčilo Vukotić), Nenad Bjeković
Zvezda je tog 25.01.1974. vodila na poluvremenu, Partizan pogotkom Nenada Cvetkovića izjednačio u nastavku a pošto je regularni deo završen bez pobednika 1-1, pristupilo se izvođenju jedanaesteraca. Nažalost, ,,crno-belima“ je posle poraza na penale preostalo da dva dana kasnije overe treće mesto pobedom nad zagrebačkim Dinamom. Pogocima Živaljevića i Cvetkovića Partizan je slavio u tom meču sa 2-1, dok je Hajduk u finalu deklasirao Crvenu zvezdu sa 5-1. Interesantno za ta dva meča je i to što su kao gosti u našem timu nastupila dva od tri člana čuvenog Veležovog BMV trija, golman Enver Marić i napadač Franjo Vladić. Protiv Dinama Partizan je izveo sličan sastav, Golac i Budišić su ovaj put u igru ušli u nastavku dok su starteri umesto njih bili Moca Vukotić i Blagoje Paunović. Marića je na golu u drugom poluvremenu zamenio Zlatko Milić dok je mladi Slavko Radojković ušao umesto Živaljevića. U prvom timu „crno-belih“ Radojković nije ostavio zapaženiji trag pošto je nastupio na 11 prvenstvenih mečeva.
I naredne godine, prvog vikenda februara, na Trofeju Marjan ponovo su učestvovali najjači jugoslovenski klubovi, a Partizan su kao i prethodni put penali sprečili da dođe do finala. Domaćin Hajduk bio je precizniji sa bele tačke nakon što je regluarni deo meča završen bez pobednika, 3-3. Pred 16.000 gledalaca tog 7. februara 1975. pogotke za Partizan postigli su Bora Đorđević, Grubješić i Kozić. Sudio je Glavina iz Klisa, a trener Kaloperović izveo je sledeći tim:Zlatko Milić, Ivan Golac, Radomir Antić, Miroslav Bošković, Blagoje Paunović, Refik Kozić, Ilija Zavišić,
Borivoje Đorđević, Pavle Grubješić, Aranđel Todorović i Boško Đorđević. Pošto je u drugom susretu Dinamo bio bolji od Zvezde (2-0), 9. februara 1975. odigran je još jedan večiti derbi. Pogotkom Grubješića Partizan je slavio minimalnim rezultatom. Startna postava bila je identična kao i u meču protiv Hajduka samo što je ovom prilikom Partizan izvršio tri izmene, umesto Antića, Boškovića i Grubješića ušli su Zoran Vraneš, Mirko Labus i Milan Tanasijević. Od njih trojice, samo je Vraneš igrao i u zvaničnim mečevima (19 u prvenstvenu, jedan u Kupu UEFA), dok su druga dvojica upisali nastupe na 15 odnosno 12 prijateljskih susreta. ,,Partizanov vesnik” koji je izašao 19. februara na naslovnoj strani je naslovom “Sjajno u Splitu, turobno u Rijeci” najbolje opisao Partizanovu igru na Trofeju Marjan.
Borivoje Đorđević, Pavle Grubješić, Aranđel Todorović i Boško Đorđević. Pošto je u drugom susretu Dinamo bio bolji od Zvezde (2-0), 9. februara 1975. odigran je još jedan večiti derbi. Pogotkom Grubješića Partizan je slavio minimalnim rezultatom. Startna postava bila je identična kao i u meču protiv Hajduka samo što je ovom prilikom Partizan izvršio tri izmene, umesto Antića, Boškovića i Grubješića ušli su Zoran Vraneš, Mirko Labus i Milan Tanasijević. Od njih trojice, samo je Vraneš igrao i u zvaničnim mečevima (19 u prvenstvenu, jedan u Kupu UEFA), dok su druga dvojica upisali nastupe na 15 odnosno 12 prijateljskih susreta. ,,Partizanov vesnik” koji je izašao 19. februara na naslovnoj strani je naslovom “Sjajno u Splitu, turobno u Rijeci” najbolje opisao Partizanovu igru na Trofeju Marjan.
Na trećem Trofeju Marjan, početkom 1976, ,,crno-beli” su u konkurenciji tri ekipe zauzeli poslednje mesto. Osim sa domaćim Hajdukom, Partizan se sastao i sa reprezentacijom SSSR-a, sastavljen om mahom od igrača kijevskog Dinama. Glavna zvezda tima bio je Oleg Blohin, osvajač “Zlatne lopte” za 1975. godinu, dok je Sovjete sa klupe predvodio legendarni Valerij Lobanovski. U prvom susretu koji je odigran između Hajduka i Partizana 10. februara 1976. sastav jesenjeg prvaka izgledao je ovako: Blagoje Istatov, Ivan Golac, Vlada Pejović, Predrag Tomić (Dragan Arsenović), Borislav Đurović, Rešad Kunovac, Ilija Zavišić, Aranđel Todorović (Pavle Grubješić), Nenad Bjeković, Momčilo Vukotić, Vuk Perović. Hajduk je pred 18.000 gledalaca slavio sa 4-2, a pogotke za Partizan postigli su Perović i Vukotić. Sutradan su “crno-beli” poraženi i od SSSR-a sa 2-1 (strelac Bjeković) a jedina promena u ekipi u odnosu na startnu iz meča protiv Hajduka načinjena je na golu. Radmilo Ivančević je branio umesto Istatova. Grubješić je ponovo ušao sa klupe, a osim njega u nastavku su igrali i Svemir Đorđić i Nenad Stojković. Partizan je nakon splitskog učestvovao i na turniru u Rijeci gde je ubedljivo poražen od Dinama (1-4), da bi potom savladao
minimalnim rezultatom domaćina Rijeku. Ipak, u taboru jesenjeg prvaka nije bilo razloga za brigu. ,,Mi do sada nismo imali nijedan sprinterski trening, to nas tek, kao najteži deo priprema, očekuje. Tada ćemo mi diktirati tempo i igrati svoju igru pa ćemo videti kako će rivali podneti naš ritam. Do 7. marta bićemo spremni.”, izjavio je za klupski list kondicioni trener dr Pavle Opavski. Ni trener Kaloperović nije delovao zabrinuto:
,,Golmani i naša dva pouzdana centarhalfa Đurović i Tomić još uvek nisu dostigli punu formu. Biće sve drugačije kad oni budu igrali kako znaju i mogu. Na 12 utakmica u prvenstvu primili smo samo osam golova, a sada su nam Hajduk i Dinamo dali toliko.”
minimalnim rezultatom domaćina Rijeku. Ipak, u taboru jesenjeg prvaka nije bilo razloga za brigu. ,,Mi do sada nismo imali nijedan sprinterski trening, to nas tek, kao najteži deo priprema, očekuje. Tada ćemo mi diktirati tempo i igrati svoju igru pa ćemo videti kako će rivali podneti naš ritam. Do 7. marta bićemo spremni.”, izjavio je za klupski list kondicioni trener dr Pavle Opavski. Ni trener Kaloperović nije delovao zabrinuto:
,,Golmani i naša dva pouzdana centarhalfa Đurović i Tomić još uvek nisu dostigli punu formu. Biće sve drugačije kad oni budu igrali kako znaju i mogu. Na 12 utakmica u prvenstvu primili smo samo osam golova, a sada su nam Hajduk i Dinamo dali toliko.”
Naredne godine Partizan nije učestvovao na turniru, da bi na petom Trofeju Marjan 1978. podigao pobednički pehar. I ovaj put učestvovale su tri ekipe. U prvom meču Hajduk je savladao Lozanu sa 3-1, da bi narednog dana 8. februara 1978. Partizan bio još ubedljiviji protiv Švajcaraca. Pred 8.000 gledalaca bilo je 3-0, uz dva gola Vukotića i jedan novajlije Santrača. Ekipa Ante Mladinića nastupila je u
sledećem sastavu: Petar Borota, Ivan Golac (Tomislav Kovačević), Borislav Đurović, Aleksandar Trifunović, Nenad Stojković, Jusuf Hatunić, Ilija Zavišić, Momčilo Vukotić, Slobodan Santrač (Milovan Jović), Dževat Prekazi (Pavle Grubješić) i Nikica Klinčarski. Partizanu je zbog bolje gol razlike poslednjeg dana turnira za trofej bio dovoljan i remi protiv domaćina. Tako je i bilo, pred krcatim tribinama meč je završen bez pobednika 1-1 (Stojković), Partizan je igrao u identičnom sastavu kao i dan ranije, Grubješić i Jović su ponovo ušli u igru s klupe dok je Đurovića pred kraj zamenio Vlada Pejović. Partizan je tako postao prva ekipa koja je uz domaći Hajduk osvojila Trofej Marjan.
sledećem sastavu: Petar Borota, Ivan Golac (Tomislav Kovačević), Borislav Đurović, Aleksandar Trifunović, Nenad Stojković, Jusuf Hatunić, Ilija Zavišić, Momčilo Vukotić, Slobodan Santrač (Milovan Jović), Dževat Prekazi (Pavle Grubješić) i Nikica Klinčarski. Partizanu je zbog bolje gol razlike poslednjeg dana turnira za trofej bio dovoljan i remi protiv domaćina. Tako je i bilo, pred krcatim tribinama meč je završen bez pobednika 1-1 (Stojković), Partizan je igrao u identičnom sastavu kao i dan ranije, Grubješić i Jović su ponovo ušli u igru s klupe dok je Đurovića pred kraj zamenio Vlada Pejović. Partizan je tako postao prva ekipa koja je uz domaći Hajduk osvojila Trofej Marjan.
,,Crno-beli” narednih pet godina nisu učestvovali na turniru u Splitu koji nikako nije gubio na kvalitetu obzirom da su neki od učesnika bili Ajax, WBA, Vasco Da Gama, reprezentacije Rumunije i Poljske, francuski Bordo… U međuvremenu, turnir je 1980. godine prebačen na letnji termin (pa je aktuelni šampion za sezonu 1982/83. predvođen Milošem Milutinovićem 27. jula 1983. u prvom meču savladao zagrebački Dinamo sa 2-1, golovima Dragana Mancea u prvom poluvremenu). Ovo je bio sastav Partizana na tom meču: Ranko Stojić, Miodrag Radović, Slobodan Rojević, Zoran Dimitrijević (Sead Sarajlić), Miodrag Ješić, Ljubomir Radanović, Admir Smajić (Sead Mašić), Zvonko Živković, Dragan Mance (Zvonko Varga), Momčilo Vukotić (Zoran Martinović), Dževat Prekazi. Ipak, u finalu narednog dana pred 40.000 gledalaca slavio je Hajduk (koji je prethodno pobedio Crvenu zvezdu 3-2), ubedljivo sa 3-0 pa su ,,crno-beli “ zauzeli drugo mesto. Rade Zalad je bio među stativama,dok je umesto Moce, meč počeo Martinović. U drugom poluvremenu ušli su Stojić, Mašić, Varga i Radomir Radulović.
Poslednji put Partizan je učestvovao na Trofeju Marjan ponovo u zimskom terminu 1989. godine. Prvog dana turnira, 28. januara pred 7.000 gledalaca zagrebački Dinamo je izborio plasman u finale nakon boljeg izvođenja jedanaesteraca. Regularni tok završen je 1-1 (Milonja Đukić), a Partizan je nastupio u sastavu: Fahrudin Omerović (Darko Belojević), Borče Sredojević (Gordan Petrić), Miodrag Bajović, Vladimir Vermezović, Predrag Spasić (Jovica Kolb), Dragoljub Brnović, Zoran Batrović (Milonja Đukić), Goran Milojević (Slađan Šćepović), Vladislav Đukić, Bajro Župić, Nebojša Vučićević. ,,Crno-bele” je sa tribina bodrila grupa od dvadesetak Grobara iz Beograda. Narednog dana, u meču za treće mesto Partizan je bio bolji od Tima JNA. Strelac jedinog gola na meču u nastavku igre bio je reprezentativni centarhalf Predrag Spasić. Starter je umesto Vermezovića bio Petrić, dok su u nastavku igrali Belojević, Kolb, Šćepović, Milonja Đukić i Miroslav Stević.
Autor teksta: Igor Todorović Zgro