Partizan – Dandi Junajted, svetlost u mraku sankcija

  Već naredne 1991. godine, rat je zahvatio tadašnju Jugoslaviju, pa je Partizan morao da bude „domaćin“ španskom Sportingu iz Hihona u Istanbulu. U proleće 1992. godine, od strane Ujedinjenih Nacija uvedene su sankcije tadašnjoj SR Jugoslaviji, a one su uključivale i zabranu takmičenja za sve sportske klubove iz naše zemlje u evropskim takmičenjima.

  Ekonomska situacija je bila poražavajuća – vladala je hiperinflacija, beogradski aerodrom je bio zatvoren za letove iz inostranstva, benzin se kupovao na ulici. Domaći fudbal je bio nepravedno izopšten od strane svetskih moćnika i uskraćen za odmeravanje sa evropskim rivalima.

 Moćnoj generaciji Partizana, koju su činili Mijatović, Jokanović, Vujačić, Stanojković, Novak…a s kojom je Ivica Osim osvojio Kup Jugoslavije 1992. godine, nije bilo suđeno da svoj nesumnjivi kvalitet proveri i u Evropi. Ali, da će rat prekinuti uzlet te ekipe, bilo je jasno svakome ko je iole poznavao političku situaciju u to doba. Kasno se tadašnja uprava Partizana setila da stvara moćan tim, i to tek kada su naše komšije osvojile trofej Kupa šampiona. Ali, to je neka druga tema…

  U toj situaciji, kada je i naš fudbal bio izopšten, jedino što nam je ostalo kao navijačima, bili su
međusobni okršaji „večitih rivala“ i TV Lige šampiona kao surogat za
evropske fudbalske kupove. Bili smo gladni evropskih utakmica.  A onda je došao Dandi Junajted…

  Uglednu škotsku ekipu je kao trener predvodio naš nekadašnji fudbaler i trener Ivan Golac. Velikim delom zahvaljujući njemu, Dandi Junajted je bio ta ekipa koja je prva pristala da dođe u Beograd i razbije mrak fudbalskih sankcija. Samo nekoliko meseci pre tog 15. novembra 1994. godine, „narandžasti“ iz Dandija su pod vođstvom Ivana Golca u senzacionalnom finalu škotskog FA kupa pobedili favorizovani Rendžers i osvojili svoj prvi trofej u ovom takmičenju!

  Član Junajteda bio je i naš dotadašnji igrač Gordan Petrić, a u napadu je igrao i nama anonimni Srbin rodom iz Pule, Dragutin Ristić.

  Ono što je bilo fascinantno te večeri, bio je broj gledalaca na Stadionu Partizana. Prvobitno, bile su otvorene tri tribine za navijače – južna, istočna i zapadna, ali kada je priliv gledalaca na kapije uverio ljude iz kluba da je interesovanje mnogo veće nego što je bilo ko očekivao, otvorena je i severna tribina! Do tada, nekoliko stotina navijača nije imalo vremena da čeka početak utakmice, pa su je posmatrali sa krova solitera iznad južne tribine! Sve u svemu, po procenama beogradske štampe, utakmicu je posmatralo preko 30.000 navijača na samom stadionu!

  Ljudi su se zaželeli fudbala, dobrog evropskog fudbala. Nije bilo važno što tu više nisu bili Mijat, Jokan, Buda i ekipa, ni to što je utakmica sasvim prijateljskog karaktera. Čitava atmosfera, od posete pa do načina kako su propraćeni golovi, odavala je utisak kao da se radi o utakmici Lige šampiona!

  Partizan, predvođen Ljubišom Tumbakovićem,  je pobedio Škote sa 3-0, golovima Alberta Nađa, Dragana Ćirića i Saše Ćurčića, a posebno je taj treći gol koji je postigao Saša Đani Ćurčić, bio efektan. Drop-kik sa oko trideset metara, u rašlje gola gostiju. Gostima je aplauzom izražena zahvalnost za dolazak u prokaženi Beograd, a posebne ovacije su dobili Ivan Golac i Gordan Petrić. Jer, znalo se – bez Ivana Golca, ovog gostovanja ne bi ni bilo.

  To nije bilo sve. Samo mesec dana kasnije, Dandi Junajted je uzvratio gostoprimstvo, pa je 20. decembra 1994. odigrana utakmica istih rivala u Dandiju. Partizan je i tada bio bolji, pobedio sa 1-0 golom Ćurčića, a zalaganjem ljudi koji učestvuju u stvaranju bloga, Nikole Radulovića i Igora Todorovića, pred vama su slike, izveštaji iz srpske i škotske štampe, protokol sa utakmice, programi sa utakmica, kako protiv Dandi Junajteda, tako i protiv „Kraljice Juga“.

  Dva dana posle gostovanja u Dandiju, Partizan se zaputio u južni deo Škotske i odmerio snage sa tadašnjim trećeligašem, „Kraljicom Juga“, ili u originalu – Queen of the South, i pobedio sa 4-0, golovima Saše Ćurčića, Veljka Paunovića, Dragana Ćirića i Aleksandra Živkovića.