Tuđi velikani – naši dragi gosti

  Naravno, bio je ovo način da se „pecnu“ navijači najvećeg rivala, koristeći jednu nepobitnu činjenicu. Naime, Rajko Mitić je u dresu Partizana odigrao, kako transparent kaže (ali ne samo transparent već i zvanična statistika), četiri utakmice i postigao dva gola. Tema ovog posta biće upravo gosti u dresu Partizana, tačnije poznati, neretko i slavni fudbaleri koji su bili članovi drugih klubova, ali su kao gosti Partizana na turnejama i pojedinim utakmicama skupili i nekoliko nastupa za „crno-bele“.

  Kako i zašto je dolazilo do toga da najbolji igrači nekih klubova igraju kao gosti za Partizan?

  Pošto su se „gostovanja“ igrača dešavala od četrdesetih pa zaključno sa polovinom sedamdesetih godina prošlog veka, glavni razlog te pojave bile su želje određenih klubova da se pojačaju pred inostrane turneje. Naročito je to bilo prisutno u doba kada je i Rajko Mitić nastupao za Partizan – naime, tada još nisu formirani evropski fudbalski kupovi, pa su turneje po inostranstvu bile jedine šanse da se pokaže kvalitet u okršajima sa evropskim i svetskim klubovima, kao i da se igra za prestiž jugoslovenskog fudbala u celini. Naravno, bilo je i slučajeva kada su neki igrači kroz instituciju „gostovanja“ na turneji bili proveravani kao potencijalna pojačanja kluba u kojem gostuju. Vladalo je zdravo rivalstvo između klubova, niko nije pomišljao da ne pusti svog igrača da pojača drugi klub na nekoliko utakmica, a postojalo je i nešto što se zvalo „državni interes“. Kasnije, sa potpunom profesionalizacijom fudbala, nestala je i institucija gostovanja igrača u drugom klubu.

  Počelo je sa Rajkom Mitićem, kada je Partizan u pitanju. „Prva Zvezdina zvezda“ odigrala je 4 utakmice za Partizan na turneji po tadašnjem SSSR-u.  Bili su to sledeći nastupi:

1. CDKA – Partizan 1-0, Moskva, 28.07.1946. (CDKA je prvobitno ime za moskovski CSKA)
2.  Reprezentacija Lenjingrada – Partizan 1-2, Lenjingrad, 01.08.1946, Mitić strelac jednog od dva gola Partizana
3. Dinamo (Moskva) – Partizan 4-1, Moskva, 06.08.1946.
4. Dinamo (Tbilisi) – Partizan  1-2, Tbilisi, 11.08.1946, Mitić opet strelac jednog od dva gola za Partizan

  Na sve četiri utakmice odigrane u Partizanu na sovjetskoj turneji, Rajko Mitić je nosio dres sa brojem 8. Dakle, da li je Rajko Mitić zaista nosio razdeljak na desnu stranu u spomen na sjaj kraljevine i Kralja Petra – to ne zna niko osim, možda, Matije Bećkovića, ali da je Čika Rajko nastupao i za Partizan – nepobitna je činjenica.

  Još jedan velikan našeg fudbala nosio je dres Partizana kao gost. As Vojvodine, Vujadin Boškov, igrao je za Partizan protiv tada moćnog Honveda, 17. novembra 1954. godine. Partizan je slavio sa 3-2 na toj utakmici, ostvario u to vreme jednu od najvećih pobeda, a na slici vidimo nedavno preminulog Vujketa kako se u crveno-plavom dresu Partizana pozdravlja sa jednim od mađarskih igrača pred početak meča:

 Još jedan bivši igrač Crvene zvezde nastupao je na istoj utakmici za Partizan. Bio je to Sava Antić, doduše u to vreme fudbaler posleratnog BSK-a, današnjeg OFK Beograda. Za Zvezdu je igrao od 1948. do 1952. godine.

 Čitavu deceniju kasnije, Partizan odlazi na turneju po Meksiku, u okviru koje igra nekoliko pojedinačnih prijateljskih utakmica ali i učestvuje na tada čuvenom turniru Pentagonal / Heksagonal. Ekipu  beogradskih „crno-belih“ pojačavaju dva reprezentativca – igrač Vojvodine Silvester Takač i bek Sarajeva Svetozar Vujović. Na toj turneji Vujović je odigrao osam utakmica, dok je Takač nastupio u pet mečeva i dva puta se upisao u strelce. Bile su to utakmice Partizan – Sao Paolo 3-1 i Partizan – Reprezentacija Moskve 1-1. Ako kliknete na sledeću sliku, videćete sastav Partizana na jednoj od tih utakmica, a u sastavu i Svetozara Vujovića u gornjem i Silvestera Takača u donjem redu, njihova imena su obeležena:

  I Takač i Vujović ostavili su veliki trag u svojim klubovima, Vojvodini i Sarajevu. Obojica su bili članovi prvih šampionskih generacija ova dva kluba, Takač je sa Vojvodinom osvojio titulu prvaka Jugoslavije u sezoni 1965/66 a već naredne sezone Svetozar Vujović je postao prvak sa Sarajevom.

  U isto vreme kada su Takač i Vujović bili gosti Partizana u Meksiku, te 1964. godine, mladi tim Partizana otišao je na tradicionalni turnir u italijanski Vijaređo, a kao gost u našem timu nastupio je Adolf Lambi, tada standardni igrač zrenjaninskog Proletera, a kasnije takođe član šampionske generacije Vojvodine iz 1965/66.

   Nešto kasnije, 1969. godine, gol Partizana u dva prijateljska meča, protiv banjalučkog Borca i francuskog Sent Etjena, branio je golman kruševačkog Napretka, Vladimir Milosavljević.

  Još jedan renomirani jugoslovenski golman branio je mrežu Partizana kao gost na internacionalnoj utakmici. Dragan Mutibarić, dugogodišnji golman Vardara, branio je za „crno-bele“ 11. maja 1971. godine u Valensiji, kada je Partizan savladao Valensiju 1-0, golom Vukotića.

  Poznati napadač Željezničara, a kasnije i Dinama, Fikret Mujkić, takođe je obukao dres Partizana. Desilo se to 3. decembra 1974. godine kada je Partizan u Diseldorfu igrao protiv Fortune. Mujkić je zamenio Boška Đorđevića i postigao jedan od dva gola za Partizan, utakmica je završena 2-2.

  Gostovanja renomiranih domaćih igrača se i završavaju sa tom 1974. godinom. Pre nastupa Mujkića, iste godine, na poznatom  „Trofeju Marjan“ u Splitu, u dresu Partizana su nastupili reprezentativci Jugoslavije i članovi Veleža, golman Enver Marić i vezista Franjo Vladić. Njihov nastup za Partizan bio je u sklopu što bolje pripreme za reprezentativne mečeve,  a utakmice koje su odigrali za Partizan – protiv Dinama i Crvene zvezde, bili su svakako dobar test.  Bilo je to jedno od poslednjih, ako ne i poslednje gostovanje nekih vrhunskih domaćih igrača u dresu Partizana. I dalje mnogi igrači nastupaju u prijateljskim utakmicama kao „gosti“, ali mahom se tu radi o igračima koji pokušavaju da se nametnu. Profesionalni fudbal je postao suviše skupa igračka kako bi se dozvolilo da vrhunski igrači nastupajući za drugi klub rizikuju povredu.

  Šta je svrha ovog teksta? Svakako to nije namera da svojatamo i proglašavamo Partizanovima legendarne igrače drugih klubova. Pišući ovaj tekst želeo sam samo da podsetim na neka davna vremena kada rivalitet nije bio pitanje života i smrti. Ali i da podsetim čitaoce na to da su i mnogi velikani našeg fudbala, iako nikada nisu bili članovi Partizana, ugradili poneki, dragoceni kamenčić u ogromni mozaik istorije Partizana.