Svi oni koji gaje stereotipe o Partizanu iz njegovih prvih dana, po samom osnivanju, kao klubu u kojem ništa nije iskakalo iz ustaljene vojničke discipline i krutih pravila, biće demantovani ovom neobičnom fotografijom. Ona je nastala u prvim godinama FK Partizan, u periodu između 1945. i 1947. godine, o čemu svedoči i prepoznatljivi prvi grb Partizana na belom dresu.
Na njoj se nalaze, s leva na desno i obrijanih glava „na nulu“, Zlatko Čajkovski, Aleksandar Atanacković, Franjo Rupnik, Stjepan Bobek i Mišo Šijačić, fizioterapeut. Neki bi rekli, prava manguparija.
Koji je bio povod za ovakve frizure, sasvim radikalne i neuobičajene u to doba? Jer, u to vreme bilo je skoro nemoguće sresti ljude obrijanih glava, takvima se odmah lepila etiketa „prestupnika“ ili „robijaša“.
Prema knjizi poznatog zagrebačkog novinara Fredija Kramera o Stjepanu Bobeku („Nogomet je moj život“, 2008.), radilo se o jednoj vrsti opklade. Naime, grupa igrača Partizana sa slike, uz fizioterapeuta, stalno je zbijala šale i prozivala beka Ratka Čolića zbog njegovih, kako su govorili, „seljačkih“ brkova. Uz to su išli pritisci i nagovaranja da Čolić obrije svoje brkove. On je pristao, pod uslovom da njegovi drugovi obriju glave čim se on pojavi bez brkova. Verujući da se Čolić nikada neće lišiti svojih brkova, oni su pristali.
Kada se jednog dana Ratko Čolić pojavio bez brkova, Čajkovskom, Atanackoviću, Bobeku, Rupniku i Šijačiću nije ostalo ništa drugo nego da se drže date reči – ošišali su se „na nulu“, obrijali glave i opklada je bila sprovedena u delo. O svemu tome govori i ovaj odlomak iz knjige Fredija Kramera, pod nazivom Asovi došli sa „robije“…
Doduše, postoji greška u interpretaciji ovog događaja – fizioterapeut „Šijetić“ koji se pominje je Mišo Šijačić, kojeg možete videti i na naredne dve slike. Na prvoj, on je sa bivšim fudbalerom Partizana Božidarom Kolakovićem. Inače, Mišo Šijačić se pominje i kao fudbaler Partizana u sezoni 1946/47, za pretpostaviti je da se radi o istom čoveku koji je kasnije bio i fizioterapeut kluba.
A da li su Partizanovi „ćelavci“ bili u pravu i da li je Ratko Čolić bio veća „faca“ sa brkovima ili bez njih, možda je i teško prosuditi sa ove vremenske distance i bez shvatanja tadašnjeg vremena, navika i običaja…
Ratko Čolić s brkovima, 1946.
„Moderniji“ Ratko Čolić, 1950.