Blog

Tajfun u Maksimiru: Dinamo – Partizan 3-4, 24.10.1982.

  Tokom postojanja Prve savezne lige u fudbalu, odigrano je mnoštvo izuzetnih utakmica, a posebno između članova „velike četvorke“ jugoslovenskog fudbala. Čast svima, ali ipak su Partizan, Hajduk, Crvena zvezda i Dinamo bili najveći magnet za gledaoce, a utakmice između ova četiri kluba ulazile su u antologiju jugoslovenskog fudbala. Jedna od tih utakmica biće tema ovog posta.

Ješić i Radanović u borbi sa Kranjčarom

  U sezonu 1982/83 zagrebački Dinamo je ušao kao najveći favorit za osvajanje još jedne titule prvaka. Još jedne, jer je prethodne 1981/82 ovaj klub suvereno vladao jugoslovenskim fudbalom. Dugo su zagrebački „modri“ čekali na taj uspeh, čitavih 25 godina. U tih četvrt veka imali su veliki broj izuzetnih fudbalera, ali nikako nisu uspevali da dođu do titule prvaka. Indikativan je podatak da je Dinamo klub sa najviše osvojenih drugih mesta u tadašnjoj ligi – čak jedanaest puta je klub iz Maksimira morao da se zadovolji vicešampionskom titulom. A onda je na klupu Dinama seo Ćiro Blažević i sklopio šampionski mozaik. Naravno, ne bi to uspeo bez izuzetnih igrača kao što su bili sjajni centarhalf Zajec, organizator igre Mlinarić, napadači Kranjčar i Cerin, napadač Deverić…

  Partizan je te iste 1982/83 bio samo kandidat iz senke, klub koji se oporavljao od petogodišnje krize, najveće u istoriji. Ipak, posle prve trećine šampionata, bilo je jasno da će beogradski „crno-beli“ biti jedina ekipa koja će moći da se suprotstavi Dinamu u borbi za titulu prvaka Jugoslavije. Miloš Milutinović je napravio poletnu i napadačku ekipu, predvođenu Vukotićem ali i iskusnim Stojkovićem, Ješićem, Klinčarskim i Trifunovićem, a te sezone su bukvalno „eksplodirali“ Mance i Živković.

  Posle jedanaest kola u novom šampionatu, poredak na tabeli bio je sledeći:

  Partizan je do tada zabeležio sedam pobeda, jedan remi i dva poraza, i to 1-3 u Sarajevu, jedan od golova primljen posle očiglednog ofsajda, i posebno bolnih 0-5 u Skoplju od Vardara. Ipak, već u narednom kolu Partizan je istim rezultatom 5-0 savladao Vojvodinu u Beogradu.

  Došao je 24. oktobar 1982, dan velikog derbija, duel dve najbolje ekipe, sudar dva izuzetna trenera. Domaćin Ćiro Blažević, veliki motivator, i Miloš Milutinović, trener koji je gajio fudbal kakav je i on sam igrao kao fudbaler – lepršav i napadački. Na Maksimiru se okupilo preko 50.000 gledalaca. Tih meseci, kao nikada do tada, ceo Zagreb je živeo za svoj klub. Ni Partizan nije bio bez podrške – tradicionalno se na donjem delu istoka okupilo nekoliko hiljada „grobara“.

  Partizan je već na startu iznenadio svoje navijače, pojavivši se u novoj kombinaciji sportske opreme, u sada već legendarnom belom dresu „Sporta“ sa crnom poprečnom štraftom. Novi dres je izgleda bio taličan, pa je Partizan već u trećem minutu poveo sa 1-0, golom Mancea, koji je po zemlji plasirao jednu loptu pored Marjana Vlaka.

  S tim rezultatom se otišlo na poluvreme. Očekivala se „tvrda“ utakmica u nastavku. Partizan je u svlačionici ostavio novu garnituru dresova i u drugi deo izašao u čisto belim dresovima. Ali ono što je usledilo, bila je najlepša propaganda fudbala i možda i najbolja utakmica u istoriji okršaja Partizana i Dinama. Najpre je Dinamo izjednačio već u 47. minutu – Bošnjak je centrirao sa desne strane, posle šuta Kranjčara golman Partizana Stojić samo kratko odbija loptu do rezerviste Dinama Arnautovića i to je izjednačenje
  Partizan nastavlja da šokira Maksimir, uprkos očekivanjima da će pokleknuti posle primljenog gola. Samo tri minuta kasnije Moca Vukotić fenomenalno šalje loptu Živkoviću koji protrčava desnom stranom terena i upućuje centaršut u srce šesnaesterca gde loptu dočekuje Dragan Mance koji se „poklanja“ i šalje loptu u dalji ugao, Partizan vodi 2-1! Minut pedeseti. Slika Dragana Mancea, uhvaćenog u momentu dok trči ka Partizanovim navijačima da proslavi gol, ušla je u istoriju.
  Triler se nastavlja – opet posle samo tri minuta. Dinamo dolazi do novog izjednačenja skoro na isti način kao i prilikom gola Arnautovića. Ovog puta centaršut je usledio sa leve strane, Arnautović je sačekao loptu i glavom šutirao, Ranko Stojić opet pravi identičnu grešku i odbija loptu na peterac gde je sačekuje Deverić i zakucava u mrežu za 2-2!
  Razvija se prava bitka na terenu. Partizan ni tada ne posustaje. Do novog gola Partizana nije se dugo čekalo, ovog puta malo duže od tri minuta – čitavih pet. Taj gol Partizana je možda i najlepši gol Momčila Vukotića u karijeri, i kao da je neko odozgo režirao situaciju da to bude i 100. gol Vukotića u prvenstvenim utakmicama u dresu Partizana! Samo nedelju dana ranije, kao što je opisano u knjizi „Moca“ autora Jove Vukovića, Vukotić je promašio penal protiv Olimpije. Nije mu se dalo da tada postigne 100. gol. Valjda je i Bog nagradio Vukotića da u istoriju uđe remek-delom. Slobodan udarac sa leve strane izveo je Aca Trifunović. Moca, stari lisac, iskusno se i na brzinu prišunjao do ivice šesnaesterca, prihvatio loptu od Ace Trifunovića. Velimir Zajec, sjajni centarhalf  Dinama i reprezentativac, kreće u blok. Moca sklanja loptu u desnu stranu, „lomi kičmu Zajecu“ i plasira loptu pod prečku Dinamovog gola. Šut sličan onom golu Moreire u derbiju iz februara 2009. godine. To je 3-2 za Partizan!
  Publika na Maksimiru prisustvuje fenomenalnoj utakmici , navijači Partizana uživaju i ne veruju, a brojni ljubitelji fudbala putem radio-prenosa svedoče neverovatnoj goleadi u Zagrebu. Ostali mečevi padaju u senku, samo se čeka neko novo uključenje sa Maksimira i novi gol…
…A novi gol je pao opet posle samo tri minuta od prethodnog. Korner Trifunovića sa desne strane, iz drugog plana utrčava Zvonko Živković i povećava na 4-2 za Partizan! Sve što je Dinamo uspeo do kraja je da smanji na 3-4 golom Kranjčara sa penala. 

  Ovom pobedom, Partizan je definitivno pokazao da je sazreo za borbu za šampionsku titulu, a beogradski mediji ne skrivaju ushićenje neverovatnom utakmicom u Zagrebu. Naslov u „Politici Ekspres“ – „Partizan kao tajfun“ najbolje odslikava kako je Partizan igrao tog 24. oktobra 1982. 
  Partizan po prvi put te sezone dolazi na prvo mesto, na njemu se zajedno sa Dinamom smenjuje do kraja sezone, ali „crno-beli“ su izdržali do kraja i osvojili devetu titulu prvaka! Dinamo je pred kraj prvenstvene trke posustao i završio na trećem mestu, u samom finišu šampionata u borbu za prvo mesto se umešao Hajduk, ali je pehar na kraju zasluženo otišao u Humsku ulicu.

  Kao zanimljivost koja bi danas našla mesto u rubrikama tipa „Verovali ili ne“, treba istaći podatak da je dva duela Partizana i Dinama u prvenstvu te 1982/83 pratilo ukupno 140.000 gledalaca! U Zagrebu 50.000 i u Beogradu 90.000, kada je igrano na stadionu C.zvezde!

  Bila je ovo priča o možda i najboljem duelu Partizana i Dinama u jugoslovenskoj Prvoj ligi. Snimak svih golova sa ove utakmice možete pogledati na sledećem linku:
* Autor teksta: Aleksandar Pavlović
 
 
 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *