Tragajući za nekim drugim podacima, nevezanim za FK Partizan, „listam“ skenirane stranice Partizanovog časopisa „Sportski vesnik“ koji je bio preteča „Partizanovog vesnika“. I tako, tražeći neke informacije iz našeg hokejaškog kluba iz 1957. godine, naletim na kratak članak o FK Partizan iz broja 8 pomenutog „Sportskog vesnika“, koji je objavljen u avgustu 1957:
Već duže vreme, Partizan nema svoju stalnu boju dresova, pa su sada preduzete mere da se odredi jedna boja koja će pomoći i navijačima kad bodre ekipu. Igrači predlažu da boja bude crno-bela (uzdužne pruge) sa istom bojom štucni. Prema modelu, dresovi izgledaju vrlo lepo. Ako se oni usvoje, navijači će moći da bodre svoje ljubimce i kao crne i kao bele, što će zavisiti od boje gaćica koje budu imali, jer i za njih predlažu da budu jedna garnitura belih a jedna crnih.
Ako pratite naš sajt, već ste imali prilike da čitate o istorijatu promene boja Partizana u crno-belo, a možete se podsetiti klikom na sledeći link. Zašto je onda, pitate se verovatno, ovaj članak iz avgusta 1957. bitan? Upravo zato što demantuje priče o tome da je Franjo Tuđman bio inicijator promena Partizanovih boja u crno-belo, već da su fudbaleri Partizana pokrenuli taj predlog. Jer, u vreme kada kreće ta prva inicijativa igrača da se boje promene u crno-belo (avgust 1957.) Tuđman nije predsednik SD Partizan – to će postati tek u maju 1958. Čak ni kada se boja fudbalskog kluba zvanično menja u belu, u februaru 1958, on ni tada nije još uvek predsednik sportskog društva. Jasno je da u avgustu 1957. Tuđman, kao funkcioner TK Partizan, ne može imati nikakav uticaj na promenu boja fudbalskog kluba. A predlog za promenu boja potekao je iz FK Partizan, prelazak na crno-belo desio se u martu 1959. i tek u jesen iste godine, šest meseci kasnije, i ostali klubovi SD Partizan (tada još nismo JSD) prelaze na crno-belo, po uzoru na fudbalski klub. Znači, prva inicijativa da se pređe na crno-belo pokrenuta je od igrača, više od godinu i po dana pre formalnog prelaska na crno-beli dres!
Dakle, ovako izgleda vremenska linija promene boje dresa:
- 1945-1958: crveno-plavi (u stvarnosti beli, crveno-plavi, plavi, crveni…)
- avgust 1957: inicijativa igrača za promenu u crno-belo
- februar 1958: zvanični prelazak FK Partizan na belu boju dresa
- 8. mart 1959: zvanični prelazak FK Partizan na crno-belu boju dresa, koja je i danas naša boja
- 27. septembar 1959: informacija u „Partizanovom vesniku“ da je UO SD Partizan doneo odluku da svi klubovi SD Partizan pređu na crno-belu boju
Podsetimo se članka iz „Sportskog vesnika“ iz februara 1958, kada se prešlo na belu boju:
Posle godinu dana u belom, FK Partizan u martu 1959. prelazi na crno-belo, dakle sve promene boja se dešavaju isključivo u okviru fudbalskog kluba. U momentu kada se desila ta finalna promena boja, Tuđman jeste bio predsednik SD Partizan, ali očigledno je da inicijativa nije krenula od njega. Svakako da je tada imao moć i uticaj kao predsednik SD Partizan da „aminuje“ promenu, ali koliko vidimo, ta inicijativa je krenula godinu i po ranije, a i prelazak na belu boju 1958. se dogodio nezavisno od njega u kontekstu funkcije predsednika sportskog društva.
Lični stav: nemam nikakav problem čak ni da je Tuđman lično „naredio“ dekretom prelazak na crno-beli dres – ne vidim ništa sporno, u to vreme bio je visoki oficir JNA na regularnoj funkciji u našem sportskom društvu. Prelazak Partizana na crno-bele boje je bio fenomenalan potez ispred svog vremena, koji je Partizanu doneo unikatan vizuelni identitet i izlazak iz klišea skoro jednobrazno odevenih fudbalskih klubova tog vremena. Ali, očigledno je, a fakti i ovi članci to potvrđuju, da je inicijativa krenula od igrača. U mnogim kasnijim intervjuima, to su potvrdili Stjepan Bobek, Aleksa Atanacković, Artur Takač…
Da li je pedesetih godina klub dobio od Juventusa garnituru crno-belih dresova, kao što su tvrdili bivši igrači – ne možemo sa sigurnošću tvrditi. Ne postoji jasan trag, a realno, takve događaje štampa tog vremena nije ni beležila. Moguće je da se desilo. Bitno je sledeće: promena boja u crno-belo bila je izraz želje da se stvori jedinstven vizuelni identitet, da se odredi jedna kombinacija boja i da se prekine sa dotadašnjim šarenilom u izboru dresova Partizana. Čak je i epizoda sa prelaskom na beli dres, koja je trajala godinu dana, dokaz da se do marta 1959. uporno lutalo i tragalo za jedinstvenim vizuelnim identitetom.