Pre mesec dana, u Partizanovim prostorijama promovisana je oprema novog tehničkog sponzora („Kappa“) za sezonu 2025/26. „Crno-beli“ su u novu sezonu ušli sa novim imidžom, a italijanski proizvođač se, opšti je utisak, zaista potrudio kako bi Partizan u pogledu opreme, izgledao vrhunski.
Osim standardne prugaste crno-bele kombinacije za domaći teren (ovog puta sa širokim prugama), druga dva dresa su takođe u skladu sa tradicijom Partizana. Potpisnika ovog teksta raduje što je, posle nekoliko godina, izostavljen crni dres, iz razloga što, maltene, do početka ovog veka i milenijuma Partizan nikada nije nosio dres u toj boji. Setimo se – prva utakmica Partizana u sasvim crnim dresovima odigrana je u proleće 2000. na „večitom derbiju“, na komšijskom stadionu. Tako da crni dres baš i nije nekakav neizostavni deo tradicije našeg kluba. Prateća oprema, trenerke, majice – da, ali do te 2000. godine crni dres na terenu su nosili samo golmani (povremeno) i naravno, sudije.
Bordo-plavi dres je nešto svetlijih nijansi nego prošlogodišnji „Pumin“. Sada, plava nije teget već čista plava, takozvana „royal blue“ a i bordo nijansa je takođe svetlija. Ovaj dres podseća na sredinu pedesetih, i na fotografije Miloša Milutinovića, Čede Lazarevića, Zlatka Čajkovskog…i na vreme kada je crveno-plava bila naša osnovna boja.
Ipak, najviše interesovanja izazvao je treći, beli dres, urađen po uzoru na jesen šampionske sezone 1982/83 i vreme kada je naš klub na terenu bio predvođen asovima kao što su Moca Vukotić, Dragan Mance, Zvonko Živković, Zvonko Varga, Ljubomir Radanović, Miodrag Ješić…
Osim što je bela boja dresa u skladu sa klupskom tradicijom, jer je veoma često korišćena i na domaćem terenu, ovaj dres je izazvao posebne emocije. Dobar deo navijača bi se složio da je to, u pogledu dizajna, najlepši dres koji je Partizan ikada nosio. Ukusi su različiti, a lepota je u oku posmatrača, ali da taj dres izaziva sve osim ravnodušnosti – svima je jasno.
Vratimo se u 1982. godinu. Tog 24. oktobra Partizan gostuje aktuelnom prvaku, zagrebačkom Dinamu. U jednom od klasika jugoslovenskog fudbala, u utakmici koja je prilično potcenjena svih ovih godina a bila je zaista vrhunska, Partizan je pobedio sa 4-3 i time istakao kandidaturu za titulu prvaka, koju će, na kraju te sezone – u junu naredne godine i osvojiti. Pamtiće se taj spektakularni meč i po stotom golu Momčila Vukotića u domaćem prvenstvu, kada je majstorski „zalomio“ Zajeca i loptu poslao u rašlje Dinamovog gola.
Uveče, sa nestrpljenjem smo čekali polučasovnu reportažu iz Maksimira, a kada je počela, bili smo šokirani još nečim – Partizan je na teren istrčao u novim dresovima, čisto belim, sa poprečnom crnom prugom, oivičenom sa dve tanke crne linije! Sasvim novi i osvežavajući dizajn, pomalo avangardan za to vreme. Partizanov tehnički sponzor u to vreme bio je beogradski „Sport“, firma koja je proizvodila ama baš sve što se tiče sportske opreme – od dresova za sve sportove, preko strunjača, bokserskih rukavica, lopti…danas ovo preduzeće više ne postoji, nestalo je u vrtlogu tranzicije i privatizacije. A „Sportove“ dresove nosilo je pola domaće lige, i mnogi klubovi sa tadašnjeg istoka Evrope, pomenimo samo Honved i Dinamo Tbilisi.
Dragan Mance je upisan kao prvi fudbaler koji je postigao gol u tom dresu, savladavši golmana Marjana Vlaka u trećem minutu utakmice.
Iz nama nepoznatog razloga, Partizan je drugo poluvreme protiv Dinama odigrao u drugim dresovima, takođe belim.
U narednih mesec i po dana Partizan će još šest puta nastupiti u prelepom belom dresu sa crnom poprečnom štraftom: u Kupu Jugoslavije protiv Leotara i tuzlanske Slobode, a u prvenstvu protiv Budućnosti, Crvene zvezde, Slobode i Veleža. Na kraju polusezone saradnja sa „Sportom“ odlazi u istoriju, jer Partizan početkom 1983. potpisuje ugovor sa „Adidasom“, a beli dres sa početka utakmice protiv Dinama odlazi u legendu. Da ga se savremenici šampionske 1982/83 sećaju, a da oni mlađi sa znatiželjom pitaju „kada je Partizan nosio ovu opremu“? Dakle, dres koji je nošen na samo šest i po utakmica, a navijači su se vezali za njega kao da je nošen šest i po sezona.
Ovaj dres je bio deo redovne ponude kombinata „Sport“. Osim Partizana, nosili su ga još neki timovi kojima je beogradska firma bila dobavljač sportske opreme. Sarajevo je nosilo ovaj dres u domaćoj, bordo varijanti (sa belom štraftom) i gostujući, beli (kao u finalu kupa 1983. protiv Dinama). Budućnost je imala plavu varijantu dresa, sa belom štraftom, a nešto kasnije je i vinkovački Dinamo (današnja Cibalia) koristio neznatno izmenjenu varijantu ovog dresa, u svojim tadašnjim bojama, belo-crvenim.
Bilo je to doba kada su se isti dresovi nosili po dve ili tri sezone, a biralo se od onoga što je određeni proizvođač imao u svojoj ponudi – gotovo da nije bilo odstupanja od redovnih, kataloških modela.
Ipak, budimo iskreni i realni – Partizan je „proslavio“ ovaj dres, upravo zbog kontrasta svojih klupskih boja. Belina dresa je naglašavala crnu poprečnu prugu, i što je bitno – dres je uvek bio nošen uz kompletan beli donji deo opreme. Neko je još tada znao da bi crni šorc „ubio“ i poništio efekat crne štrafte na dresu.
Sada, posle više od četiri decenije, ovaj dres se vraća na velika vrata, zahvaljući „Kapi“, koja je poslušala sugestije i želje navijača svih ovih godina. Izmene u odnosu na 1982. su minimalne i neznatne: na crnoj štrafti stoji logo generalnog sponzora (što je normalno i ne može se izbeći, ali je sasvim lepo uklopljeno), na ramenima nema zvezdica, koje su bile zaštitni znak „Sporta“, a štrafte, za razliku od „Sportovog“ originala, ovog puta nisu na rukavima. Iz prostog razloga što su rukavi predviđeni za logo lige ili reklame, pa bi te aplikacije samo narušile te štrafte na rukavima.
Koliko je prvobitni dizajn „Sporta“ bio uspešan, govori činjenica da je godinu dana kasnije, identičan dizajn od beogradske firme „pozajmio“ i koristio italijanski proizvođač sportske opreme „Ennerre“ (ili „NR“), i to na dresu Fiorentine. Ovaj brend je pored „ljubičastih“ tokom osamdesetih „oblačio“ i Napoli, Romu, Lacio, Milan, Sampdoriju…
Inače, u svetu postoji klub kojem je ovakav dres zvanična kombinacija – to je Olimpija iz Asunsiona, najtrofejniji paragvajski klub, kojoj je beli dres sa poprečnom crnom štraftom deo identiteta. A u nekim prethodnim sezonama, neodoljivo su podsećali na Partizan iz 1982.
Aleksandar Pavlović
Vlado
Reklama kladionice je uništila finu retro zamisao.
Pobednik
Zamisao odlična, izvedba očajna. Ne samo reklama kladionice, koja je morala biti diskretnija (a mogli su i bez nje da puste u prodaju navijačima), nego je traka trebalo da ide niže, grb preko nje, i obavezno traka na rukavima. Ovako, da ne znam o čemu se radi, teško da bih se setio da je to „onaj“ dres. Šteta.