„Puma“ se vratila, i bordo-plavi dres sa njom…

S vremena na vreme, na ovim virtuelnim stranicama posvećenim istoriji FK Partizan, bavimo se i nekim aktuelnim temama, koje svakako imaju uporište u klupskoj prošlosti. Vizuelni identitet i izbor nove opreme je uvek jedna od tih tema, jer su boje i dres veoma bitne stavke u „ličnoj karti“ svakog kluba.

Početkom ove nedelje, FK Partizan je, posle sedam sezona saradnje sa „Najkom“, i zvanično promovisao saradnju sa „Pumom“, koja je postala novi tehnički sponzor kluba, posle dve decenije. Tokom priprema Partizana u Sloveniji, mogli smo da vidimo novu opremu, ali samo delimično, jer su novi dresovi prikazani javnosti tek u ponedeljak, 17. jula.

Što se tiče pomenute saradnje sa „Najkom“, Partizan je u tih sedam sezona promenio četiri garniture osnovnog, prugastog dresa (iako dres iz sezone 2021/22 uopšte nije bio prugasti, već su naknadno doštampane tanke crne linije, poput „iglica“). Dres u kojem je Partizan osvojio za sada poslednju titulu državnog prvaka, iz 2016/17, a koji je nošen i u narednoj sezoni, iako sa emotivne strane dosta znači navijačima, upravo zbog „duple krune“, primer je čudnog dizajna kojem je „Najk“ sklon.

Sledeći domaći dres, nošen u sezonama 2018/19, 2019/20 i 2020/21, bio je kataloški model, više prugast, sa crnim rukavima. Ništa posebno, ali u skladu sa tradicijom Partizana – crno-bele pruge, bez preteranih inovacija. Što je, u principu, navijačima i najbitnije – crno-bele pruge i samo bez puno filozofije.

A onda, dres za 2021/22 bio je praktično beli dres sa crnim rukavima, kataloški model, sa naknadno doštampanim tankim linijama, i taj dres se ni po kojem osnovu ne može smatrati prugastim. Partizan je time odstupio od svoje domaće, crno-bele prugaste kombinacije, i dobio dres koji niti je jednobojan, niti je prugast. Nešto nalik dizajnu dresova za rukomet.

Najzad, u sezoni 2022/23, Partizan od „Najka“ dobija tri nove garniture i vraća se prugastoj domaćoj kombinaciji, noseći dres iz redovne ponude, kakav je nosio i atinski AEK: tanke pruge, ali jednobojna leđa. Taj dres iz prošle sezone je zaista bio prelep i u pravom retro stilu, ali je neverovatno da firma poput “Nike” uradi dres sa jednobojnim leđima, koji se nije mogao koristiti u grupnoj fazi evropskih takmičenja, prema standardima UEFA! Zato su, kao za utakmicu sa Kelnom u Beogradu, naknadno doštampane pruge na leđima!?

Uz taj osnovni dres, Partizan je koristio i crni sa belim rukavima, i sivi sa crnim rukavima, uz opet (?!)  naknadno doštampane motive južne tribine na tom sivom dresu. Šta bi Partizanovi igrači obukli u slučaju da su se u Ligi Konferencije sastali sa nekom ekipom koja takođe nosi crno-belu opremu, ostaje misterija. Jer, poenta rezervnog dresa je upravo u tome da bude u bojama sasvim različitim od osnovnog, kako bi se izbegao “sudar boja”  u potencijalnoj utakmici sa timom koji ima istu boju opreme. A Partizan je imao tri garniture, koje su praktično bile u istoj, crno-beloj boji, uz primesu bledo sive na trećem dresu.

 

 

 

 

 

 

 

 

Kada na ova tri dresa dodamo činjenicu da je tokom protekle sezone Partizan nosio neretko i dres iz prethodne 2021/22 (sa “iglicama” ali i bez njih), zatim i čisto crni i čisto beli iz ranijih sezona, dolazimo do toga da je Partizan u prošloj sezoni koristio 8 različitih garnitura dresova! Naravno, ako jedan isti dres sa doštampanim motivima možemo smatrati za poseban dres. I onda se zapitamo, koja je poenta  tri dresa za sezonu, ako tokom te iste sezone mora da se pribegava doštampavanju motiva – pruga i “iglica”?

Tri različita dresa trebalo bi da budu izabrana tako da pokriju sve moguće kombinacije protivničkog dresa i da izbegnu “sudar boja” sa rivalom u svakoj situaciji. Očigledno da sa “Najkom” to nije bio slučaj.

Još jedna bitna stvar: tokom sedmogodišnje saradnje sa „Najkom“, kao i prethodne sa „Adidasom“, Partizan nije nijednom dobio bordo-plavi dres, koji, em što je u duhu tradicije našeg kluba, em savršeno pokriva situaciju ako dođe do susreta sa nekom drugom crno-belom ekipom. Objašnjenje je bilo da „Najk“ u svojoj redovnoj ponudi nije imao dres te boje. Ipak, postojali su plavi sa bordo detaljima ili čisto plavi, a takvi dresovi su isto ukorenjeni u tradiciju Partizana. Naime, tokom utakmica u prvom Kupu šampiona, 1955/56, Partizan je u duelima sa Realom i Sportingom nosio upravo plave dresove.

Krajem juna se, najzad, završila saradnja sa „Najkom“ a nešto ranije je iz samog kluba nagovešteno da će doći do promene tehničkog sponzora kao i povratka bordo-plavog dresa u Partizanovu opremu, na radost većine navijača.

Posle dve decenije, tehnički sponzor Partizana postala je „Puma“. Uz „Adidas“ i ovde ne baš često zastupljen „Umbro“, „Puma“ je svakako jedan od fudbalski tradicionalnih brendova. Posle promocije i upoznavanja javnosti sa izgledom nove opreme, evo i nekih utisaka iz ličnog ugla…

 

Prvi dres, prugasti, deluje kao svojevrsni omaž sezoni 1998/99 i nezaboravnim duelima sa Njukaslom, po kojima je tadašnji „Najk“ dres ušao u antologiju. Beli rukavi, tanke crne pruge na belim grudima, oivičene još tanjim crnim linijama i, za razliku od „Najka“ iz 1998,  prugasta leđa, do broja i ispod broja. Ovaj „Pumin“ dres deluje čak i efektnije od „Najkove“ verzije iz 1998: malo šire pruge daju utisak veće „punoće“ prednjeg dela dresa, a takođe i nema onih bespotrebnih plavih detalja na okovratniku kao 1998.

Ipak, ako malo više zaronimo u klupsku istoriju, videćemo da je sličan dizajn dresova (pruge na grudima, beli rukavi) prvi put promovisan u proleće šampionske 1982/83, kada je Partizan započeo svoju drugu saradnju sa „Adidasom“. Tada je, posle perioda kada je Partizan sarađivao sa „Sportom“ (1978-1982), i kada je prugasti dres u većini slučajeva pratio crni donji deo opreme, Partizan sa „Adidasom“ prešao na prugasti dres uz bele šorceve i čarape, što je domaćoj kombinaciji davalo dominantni utisak bele boje.

Ovaj novi „Pumin“ dres zaista lepo deluje, i lični utisak je da uz ovaj dres obavezno ide beli šorc (čime crne pruge na dresu dolaze do izražaja) i crne čarape. Upravo sa crnim čarapama dobijamo jednaku zastupljenost crne i bele boje, i onda smo zaista „crno-beli“, dok smo u varijanti kao na promociji više „beli“.

Ono što su svi navijači čekali je druga varijanta dresa, gostujući bordo-plavi, ili preciznije teget-bordo. Dres je u osnovi u teget boji, ili što bi se još reklo „navy blue“, sa bordo detaljima, odnosno stilizovanim prugama u obliku munja. Neobičan dizajn, koji postoji u ovosezonskoj „Puminoj“ ponudi. Ovaj dres prate teget šorc i teget čarape, i skoro savršeno pokriva situaciju „sudara boja“ i susreta sa drugom ekipom crno-belih boja. Jedina, mala doduše, zamerka, je izbor teget boje a ne čisto plave („royal blue“), jer bi sa klasičnom plavom bila izbegnuta svaka . sličnost sa crno-belim protivnikom. Ovako, ova teget boja ne razlikuje se preterano od crne…

Gostujući Partizanov „Pumin“ dres od pre dve decenije pravi je primer upotrebe odgovarajuće nijanse plave boje.

Ipak, ne treba tražiti dlaku u jajetu – pozitivna je stvar što se klub najzad vratio borfo-plavoj (ili teget-bordo) kombinaciji, koja bi zaista morala da uđe u klupski statut kao obavezna alternativna kombinacija dresova, kao omaž prvim godinama postojanja našeg kluba. Ili, makar plava, ako bordo-plava nije dostupna.

Treći dres, na malo iznenađenje je crne boje, uz crni šorc i čarape. Kažem da je iznenađenje, jer je preko medija najavljen beli dres, kao treća varijanta, uz crni šorc i bele čarape (poput reprezentacije Nemačke), kao omaž sedamdesetim godinama, kada je Partizan osvojio titulu u opremi te boje, 1975/76. Ovakva kombinacija je mnogo puta bila i prvi izbor Partizana i pre i posle sedamdesetih, pa bi takođe, po mom skromnom mišljenju, morala uz crno-belu i bordo-plavu, da se nađe u klupskom statutu. Ovaj novi „Pumin“ beli dres, Partizan je nosio tokom priprema u Sloveniji, te ostaje nejasno zašto nije bio deo promocije u Hotelu Hilton.

Kada uporedimo bordo-plavi i crni dres, videćemo da oba dresa daju dominantno tamni utisak, tako da ovaj crni dres deluje kao višak. Iskreno se nadam da će beli dres biti treći po redu u upotrebi u ovoj sezoni, a ne crni, koji bi, na primer, mogao da se koristi na prijateljskim utakmicama.

Još jedna primedba odnosi se na prostor u kojem je promocija održana. Razumljiva je potreba kluba da u ovim teškim vremenima po FK Partizan i u aktuelnim društvenim okolnostima (u kojima se FK Partizan doživljava kao „strano telo“, „pastorče“ ili faktor koji svojim postojanjem samo smeta državnoj crveno-beloj miljenici) organizuje promociju na nivou veličine Partizana. I naravno, klub je tu pokazao svoj dignitet i veličinu. Ipak, nejasna je potreba da se promocije dresova odvijaju pod prigušenim svetlom, ako znamo da je tog dana posebno bitno da se jasno vide sve nijanse boja novih dresova.  A pod onim pritajenim svetlom i sa tamnom pozadinom, Natho (u bordo-plavom) i Pantić (u crnom dresu) delovali su kao dva kamuflirana komandosa kojima se vide samo lica, dok su boje opreme koje nose na sebi nekako maglovite i tamne.

Za efektnu promociju nije uvek potrebna neka ekskluzivna lokacija. Vidimo primer portugalskog kluba Rio Ave, koji je isti model dresa, samo u svojim bojama, promovisao u lokalnoj radionici koja izrađuje ribarske mreže, kao vid poštovanja svog grada i zajednice.

Zašto se, za neku buduću promociju, ili makar fotografisanje novog dresa, ne bi odabrala lokacija ispod južne tribine, sa parnim valjkom kao dominantnim motivom,  stadionom i čuvenom „blatušom“ u pozadini? Time bi bio dat istorijski „šmek“ promociji dresa, a sa veoma malo uloženih sredstava? Istorijski motivi su nam tu, ispred nosa, osvetljenje ispod juga savršeno, samo sat ili dva ograđenog prostora da se ne remeti koncentracija učesnika, i to je to.

U svakom slučaju, izgled crno-belog dresa i pojava bordo-plavog posle 14 godina (!?) daju veliki plus odluci da „Puma“ bude novi tehnički sponzor. Naravno, za kompletan utisak zaduženi su ljudi u klubu, jer osim dizajna opreme, bitni su i rokovi i mogućnost isporuke, kontigent opreme i kvalitet.

Navijači kao navijači, svako će uvek imati neku zamerku i svima se ne može udovoljiti. Ipak, ono što je, verujem, zajedničko svim navijačima ili makar većini je sledeće:

• domaći dres uvek treba da bude prugasti, crno-beli, bez puno filozofije i preteranih inovacija
• gostujući dres bordo-plavi
• treći dres bele boje
• potencijalno četvrti, premda suvišan – crni
• apsolutno je nebitno da li je osnovni dres kataloški ili ne, samo neka je prugasti crno-beli
• crno-beli dres mora da se nosi na svakoj utakmici na domaćem terenu

U skladu sa poslednjom napomenom, proteklih sezona smo bili svedoci neprijatne pojave da pri susretima protiv Čukaričkog, na našem terenu, nosimo jednobojnu crnu ili belu opremu, udovoljavajući tako gostima, koji imaju belo-crnu opremu!?

Partizan kao klub zaista nije dužan da brine o tome da li gost ima adekvatni rezervni dres. Da li ste nekada videli da, na primer, Juventus I Njukasl igraju kod kuće u bilo kakvoj dresu a da nije crno-beli? Da li ste videli Milan na San Siru a da nije u crveno-crnom?  Ili, Napoli bez plavog, Liverpul bez crvenog, Real bez belog dresa? Ili još bliže, u region – da li Dinamo ikada igra na Maksimiru u opremi koja nije plave boje, ili Hajduk na Poljudu u nečemu što nije belo? Da li Vojvodina igra na svom terenu u bilo kakvoj boji dresa a da nije njihova tradicionalna crveno-bela? Ne, ne i ne.

Nastup na svom terenu u bojama svog kluba, a u slučaju Partizana to je prugasti crno-beli dres, je osnovna stvar samopoštovanja. Možda je to nekome smešna I preterana konstatacija, ali da je tako, zar bi svi gore navedeni evropski klubovi poštovali svoje boje na ovaj način…

“Puma” se vratila, a vratimo se “Pumi” na kraju ovog teksta. Početak saradnje obećava, i korak je napred u izražavanju i poštovanju klupskog identiteta.  Ostaje da se igrači, stručni štab i klupski čelnici makar potrude da ovo ne bude jedina svetla tačka u ovoj sezoni. U godinama otvorenog prezira i saplitanja našeg kluba, to neće biti lako.

 

Aleksandar Pavlović