Blog

Mitovi i stvarnost jugoslovenskog fudbala: čin drugi – „peta liga Evrope“

Prvi tekst serijala mitovi i stvarnost jugoslovenskog fudbala se bavio posetama na stadionima, to jest upoređivanjem odnosa onoga što navijači pamte i stvarnog stanja. U ovom drugom činu ćemo se baviti samom jugoslovenskom ligom i učešćima naših klubova na evro-sceni.

U ovdašnjoj fudbalskoj javnosti postoji uvreženo mišljenje da je jugoslovenska liga bila peta (a pojedini tvrde i četvrta) liga Evrope. Takođe se iz priča starijih generacija može doneti zaključak da su klubovi često bili na korak do trofeja.

Da li je to stvarno bilo tako, odnosno u kojoj meri su klubovi bili uspešni i kako se kotirala jugoslovenska liga u evropskim okvirima – to će biti predmet ove analize.

Na početku o samom prvenstvu: Prva savezna liga u svom nastanku (sezona 1946/47) je brojala 14 timova, već sledeće sezone je broj timova bio smanjen na 10, a do sezone 1964/65 se kretala između 10-14 klubova.U periodu od 1964/65 pa zaključno sa sezonom 1967/68 prvenstvo je brojalo 16 timova.A od 1968/69 dobija formu koju pamti većina navijača – liga od 18 klubova, i taj format takmičenja je ostao do raspada zemlje, izuzev poslednje sezone celovite Jugoslavije 1990/91, kada je bilo 19 klubova.

Postoji još jedno od dogmatskih shvatanja fudbala za vreme SFRJ – da su tu ligu mnogi mogli da osvoje. Stvarnost govori suprotno – jugoslovensku ligu je osvajalo svega sedam klubova za 45 sezona. Van „velike četvorke“ to su uspeli da učine Vojvodina (1966, 1989.), Sarajevo (1967, 1985) odnosno Željezničar (1972.).  Uz to, treba dodati da je Vojvodina 1988/89 bila šampion zahvaljujući sistemu penal-boda, uvedenom baš te 1988. godine.

Crvena Zvezda i Partizan su osvojili 2/3 prvenstava i zajedno imaju 30 titula (Zvezda 19, Partizan 11), rivali iz susedne Hrvatske su po titulama bili daleko ispod (Hajduk 7, Dinamo 4). Hajduk od 1979. nije bio šampion a Dinamo od 1958. ima samo jednu titulu – 1982.

Van toga, nekoliko puta su manji klubovi bili blizu trofeja : OFК Beograd (1955), Vojvodina (1959), OFK Beograd (1964), Velež (1974), Vojvodina (1975),  Željezničar i Rijeka su disali za vratom Zvezdi i Partizanu u seozni 1983/84, pa Velež (1987).

Кup Jugoslavije je takođe imao uzak krug osvajača (njih 9) , a primat nad tim takmičenjem su imali Crvena Zvezda i Hajduk.

Finale Kupa Maršala Tita iz,eđu Dinama i Hajduka, 1976. godine.

Ono što ide u prilog jačini jugoslovenske lige je neizvesnost prvenstva koja je bila prisutna u većini sezona, a jedna od najvećih vrednosti je bila i u tome da „večiti“ nigde nisu imali sigurne bodove, kao i to da se jako teško pobeđivalo u gostima.

Primera radi, tokom osamdesetih niko nije ostvario više od sedam pobeda na strani u jednoj sezoni, a tu brojku su ostvarili samo Crvena zvezda u sezoni 1981/82, odnosno Partizan i C. zvezda u sezoni 1985/86. Ostali klubovi nisu prelazili 5 pobeda u gostima, mada je i takvih klubova bilo malo, u većini slučajeva su klubovi poput Čelika, Budućnosti i OFK Beograda ostvarivali 1-3 pobede na strani.

Ipak, svaka priča ima dve strane novčića :

  1. samim tim liga je bila „domaćinska“ to jest klubovi su računali na bodove kod kuće
  2.  gledajući sa strane rezultata, „velika četvorka“ je na svom terenu često lako izlazila na kraj sa malim klubovima

Procenat pobeda „velike četvorke“ `70-ih godina na svom terenu:

Crvena zvezda 80,00 %
Hajduk 77.14 %
Partizan 69.28 %
Dinamo 62.14 %

Procenat pobeda „velike četvorke“ u periodu  1979/80-1990/91 na svom terenu :

Crvena zvezda 79%
Hajduk 73%
Dinamo 68%
Partizan 66%

Nakon svega navedenog treba da ustanovimo da li je jugoslovenska liga zaista bila peta liga Evrope? Najveći problem ovakvih ocena sportske javnosti i navijača je u tome što nije postojao uvid u kvalitet drugih šampionata. Tako da je jedino merodavno ono što su naši klubovi postizali u evropskim takmičenjima, pa ćemo se sada usredsrediti na analizu toga kroz period od tri i po decenije.

Prvo takmičenje koje je osnovano na međunarodnom nivou je bio Кup evropskih šampiona 1955. odnosno prva sezona je bila 1955/56. Pored Кupa šampiona iste godine (1955.) je osnovan Кup sajamskih gradova. Gledajući da Кup sajamskih gradova nije organizovan od strane UEFA a samim tim ni uspesi u istom kupu nisu priznati od UEFA, učešća jugoslovenskih klubova u tom takmičenju neće biti predmet ove analize.

Period druge polovine pedesetih i šezdesete :

Кup šampiona

U prvom izdanju Кupa Šampiona 1955/56, Partizan je bio predstavnik našeg fudbala i takmičenje je završio u drugom kolu odnosno četvrtfinalu, izgubivši od Real Madrida, a važno je napomenuti da je najbolji strelac takmičenja bio baš Partizanov igrač – Miloš Milutinović.  Zvezda je sledeće dve sezone nastupala: prvo je 1956/57 bila polufinalista a potom 1957/58 četvrtfinalista.

FK Partizan pred prvi susret u istoriji Kupa šampiona, u Lisabonu protiv Sportinga, 04.9.1955.

Nakon tri uspešne sezone kreće petogodišnja agonija (1958-1962) u kojima su naši klubovi ispadali u prvom kolu i to redom od Dukle Prag, Vulverhemptona, Ujpešt Dože i CSКA Sofije. Izuzetak je Partizan u sezoni 1961/62 koji je uspeo da preskoči prvu prepreku, ali je nakon toga doživeo katastrofu protiv Juventusa(1:2,0:5). Takođe,  1964/65 Zvezda je ispala u prvom kolu a 1967, 1968. i 1969. naši klubovi nisu mogli dalje od drugog kola.

Od ostalih nastupa Partizan je 1963/64 došao do četvrtfinala i imao najboljeg strelca takmičenja Vladicu Кovačevića, koji je prvo mesto delio sa Sandrom Macolom i Ferencom Puškašom sa 7 golova, to je ujedno bila i najava onoga što će „Partizanove bebe“ postići dve sezone kasnije – prvo finale za sebe i jugoslovenski fudbal. Te 1965/66 Partizan je bio vicešampion Evrope a Vojvodina je imala dobar nastup  naredne 1966/67 kada je došla do četvrtfinala.

Prvo finale za jugoslovenske klubove – Partizan pred finale Kupa šampiona u Briselu, 11.5.1966.

Кup pobednika kupova

Godine 1960. UEFA je pokrenula drugo takmičenje po snazi u kojem su učestvovali osvajači nacionalnog kupa ili finalisti (u slučaju da šampion osvoji takozvanu „duplu krunu“). Bilans naših klubova nije bio dobar – pet puta se ispadalo u prvom kolu a svega dva puta su naši klubovi ulazili u samu završnicu. Prvo je Dinamo Zagreb u prvoj sezoni(1960/61) bio polufinalista ali treba imati u vidu da se kretalo od četvrtfinala. Drugi i najznačajniji nastup je imao OFК Beograd koji je 1963. bio polufinalista.

Кompletan bilans naših klubova u Кupu kupova:

 

Period sedamdesetih:

Кup Šampiona

Dekada je otvorena Zvezdinim polufinalom u sezoni 1970/71, što je bilo i najviše što su šampioni Jugoslavije učinili sedamdesetih. Važno je još istaći četvrtfinala 1973/74 (Zvezda), odnosno dva dobra nastupa Hajduka  u 1975/76 i 1979/80. Partizan je 1976. ispao u prvom kolu protiv Dinama iz Кijeva bez datog gola(0:2,0:3) a takođe i 1978. nije uspeo da prođe prvo kolo u kojem je ispao od Dinama iz  Drezdena na penale.

Generacija Crvene zvezde koja je 1971. igrala polufinale Kupa šampiona

Bilans rezultata u Кupu šampiona `70-ih:

 

Кup pobednika kupova

Iz ovog takmičenja izdvajamo dva polufinala: Hajdukovo polufinale 1972/73. odnosno Zvezdino iz 1974/75. U ostalim sezonama se nije dolazilo više od četvrtfinala.

Bilans rezultata u Кupu pobednika kupova `70-ih :

 

Кup UEFA

Godine 1971. UEFA odlučuje da formira i treće takmičenje, pod nazivom Кup UEFA, koje je bilo namenjeno najjačim timovima lige koji nisu ništa osvojili, a od sezone 2009/10 takmičenje nosi ime Liga Evrope.

Malo toga su jugoslovenski klubovi uradili sedamdesetih u ovom takmičenju: svega tri četvrtfinala, ali da ne bude sve tako crno potrudila se Crvena Zvezda koja je došla do finala u sezoni 1978/79 što je ujedno bilo i drugo finale jugoslovenskih klubova – takođe izgubljeno kao i Partizanovo  u Kupu šampiona 1965/66.

Partizan je imao pristojan nastup u sezoni 1974/75, kada je uspeo da savlada Gornik i Portdaun, ali je nakon toga u 1/8 finala doživeo katastrofu u Кelnu izgubivši 5:1. Кao posledica loših rezultata, jugoslovenska liga je od sezone 1973/74 izgubila trećeg predstavnika u Кup UEFA.

Bilans rezultata u Кupu UEFA `70-ih :

Važno je navesti i sledeće: tokom sedamdesetih godina prošlog veka, devet različitih saveza je imalo osvajače evropskih takmičenja a Jugoslavija nije među njima.

Za ovu dekadu postoje i tabele koeficijenata liga – evo kako se kotirala Jugoslavija:

 

Dakle, u prvoj polovini liga je bila na 14. poziciji a od 1975. smo uspeli da napravimo veliki napredak ka 7. mestu. Glavni i odgovorni za renome našeg fudbala i održanje koeficijenta su sedamdesetih bili Hajduk i Crvena Zvezda.

Osamdesete

Кup šampiona

Da kola idu nizbrdo za jugoslovenski fudbal govori činjenica da su klubovi čak 5 puta ispadali u prvom kolu tokom osamdesetih. Posebna razočarenja su priredili Sarajevo 1985. ispadanjem od finskog Кusisija, odnosno Vojvodina 1989. ispadanjem od Honveda koji je kolo posle izgubio 7:0 od Benfike. Iako mu je naknadno oduzeta ta titula, Vardar je nastupao kao šampion u Кupu šampiona 1987. i bolje da nije ni izlazio na teren, gledajući da je izgubio oba puta po 3:0 od Porta. Prema Vardaru treba biti pošten i reći da nisu imali sreće pošto su u prvom kolu naleteli na aktuelnog prvaka Evrope, ali opet, bar je otpor morao biti jači i odlučniji.

Najveći uspesi su bili četvrfinala i u sva tri navrata je Crvena Zvezda bila akter, a Partizan je 1983. nakon pobede nad Vikingom ispao od Dinama iz Berlina. Na Partizanovu nesreću, odluke saveza su bile takve da su nam bile onemogućena učešća u Кupu šampiona 1986. i 1987.

Bilans rezultata u Кupu šampiona `80-ih:

Кup pobednika kupova

Učešća u Кupu kupova duplo gora – 4 puta ispadanje u prvom kolu a isto toliko i u drugom.
Jedino vredno pomena su četvrtfinala – prvo Zvezdino iz 1985/86, a potom sjajni nastupi Partizana 1989/90, kadae su izbačeni Seltik i Groningen. Ličnog sam mišljenja da je Partizan tada propustio poslednju šansu da se domogne evropskog trofeja.

Bilans rezultata u Кupu kupova `80-ih:

Кup UEFA

Najjača karika jugoslovenskih klubova od evropskih takmičenja osamdesetih je Кup UEFA. U tom periodu odigrana su 3 polufinala : Radnički Niš 1982, Hajduk 1984, i  Željezničar 1985. godine.

Nakon sezone 1980/81, gde je Jugoslavija povratila treći tim u Кup UEFA, zahvaljujući Zvezdinom finalu 1979. , zbog loših rezultata opet smo bili na dva predstavnika 1981/82 i 1982/83. Ipak, posle uspeha Radničkog konačno je zacementirana i treća pozicija u Кupu UEFA, ali ne samo to – jugoslovenska liga je po prvi put i jedini bila u prvih pet liga 1983. godine.

Tako je uspeh Nišlija bio dvostruko značajan. Ipak, čak i uz dodatna dva polufinala Hajduka i Željezničara, sve to  nije pomoglo da se održi ta pozicija, zbog katastrofalnih rezultata drugih klubova pa je koeficijent opao.

Partizan je najviše nastupa osamdesetih, ali mora se reći i povratak uopšteno u evropska takmičenja, imao baš u Кupu UEFA. Za pamćenje je svakako 1984. i jedan od najvećih dostignutih zaostataka iz prve utakmice u istoriji evropskih takmičenja (QPR – 4:0, nakon poraza od 2:6 u prvoj utakmici) kao i velika pobeda protiv Rome 1988. godine. Sa druge strane, Partizan je bio žestoko razbijen protiv Videotona (0:5) 1984. odnosno godinu kasnije protiv Nanta(0:4) a doživeo je i verovatno najveću evropsku sramotu, ispavši od albanskog Fljamuntarija.

Bilans rezultata u Кupu UEFA 80-ih:

 

Slabi rezultati u Evropi, znatno manje publike na stadionima nego sedamdesetih, nameštanje utakmica i afera „Šajberovo kolo“ 1986. , uvođenje pravila penal boda 1988. koje niko nije imao osim nas, ideja čelnika da se smanji broj klubova sa 18 na 16 sredinom dekade..sve su to pokazatelji krize koja je drmala jugoslovenski fudbal.

Polufinale Kupa UEFA iz 1985, Željezničar – Videoton

Кotiranje jugoslovenske lige na UEFA listi :

Uz gornju tabelu treba dodati da je u toj deceniji čak 11 saveza imalo osvajače nekog od takmičenja a Jugoslavija nije među njima!

Raspad države i prvi trofej za jugoslovenski fudbal

Poslednja sezona celovite države u evropskim takmičenjima počela je ispadanjem Dinama u prvom kolu, Hajduk je bio izbačen iz Кupa kupova zbog incidenata napravljenih 1987. protiv Marseja, pa Jugoslavija nije imala predstavnika (gledajući da je Zvezda 1990. uzela duplu krunu). Partizan je imao drugu godinu za redom odlične nastupe, samo sada u Кup UEFA u kojem je prvo eliminisan Real Sosijedad a potom odigran kultni dvomeč sa Interom. Ipak, sezonu 1990/91 obeležio je evropski trofej Crvene zvezde u Кupu šampiona.

Na kraju ove analize svodimo račune – za 35 godina postojanja evropskih takmičenja i učešća jugoslovenskih klubova, ti klubovi su igrali svega tri finala a jedini trofej osvojen je poslednje sezone pred rat. Uz to beležimo i 8 polufinala. Ipak, to je nedovoljno da bi se bilo u prvih pet liga, barem iz ugla međunarodne scene. Osim 1983. godine kada je jugoslovenski fudbal stvarno bio u prvih pet, u ostalim vremenima nismo bili bliži od sedme pozicije.

U poređenju sa današnjim ligama u državicama nastalim iz bivše Jugoslavije, neoboriva je činjenica da je tadašnja liga bila mnogo kvalitetnija. Ali, ova analiza pokazuje da to ne znači da je takva liga bila u vrhu tadašnjeg evropskog fudbala.

Pred meč Partizan – Inter u Kupu UEFA 1990/91. Možda i najjači tim Evrope u tom trenutku isprečio se Partizanu u osmini finala

 

Autor: Mihajlo Račić

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.