Partizan je u subotu, 22. februara 2020. po prvi put nastupao u Senti, a da je u pitanju takmičarska utakmica. Senta je privremeni dom superligaša TSC iz Bačke Topole. Izveštaj sa stadiona u Senti, koji se ove sezone upisao u listu stadiona na kojima se igrao fudbal elitnog ranga, donosi nam naš saradnik Ilija Matković.
Előre Partizan – poseta žuto-plavim stolicama u Senti
Ako se bilo šta može naći pozitivno u Ling long zajebanciji ove godine, to je činjenica da je lista superligaša proširena, jer je TSC iz Bačke Topole postao član superlige. To je definitivno razbilo monotoniju koja godinama postoji, i gde smo, umesto da svedočimo o ekspanziji fubala u manjim sredinama, zapravo gledali propadanje i nekih moćnih fudbalskih centara van Beograda. Da ne kane da budu kanta za punjenje i slučajni učesnik koji je svoje Ling Long bivstvovanje oročio na jednu sezonu (kao većina drugih klubova koji se nekako dopeljaju do superlige, a onda se još brže vrate tamo odakle su stigli), TSC je pokazao prvo kvalitetnim timom koji je sastavio za superligaške borbe, a zatim i činjenicom da je u toku izgradnja stadiona u Bačkoj Topoli za koji kažu da će sa pripadajućom logistikom i infrastrukturom, biti jedan od lepših u Superligi. Bitno je i naglasiti da se od starta gradi po svim UEFA standardima, tako da svi možemo samo da se radujemo što će na jednom takvom stadionu igrati domaći fudbal u budućnosti. Dok se to fudbalsko zdanje ne završi, TSC svoje utakmice kao domaćin igra na Gradskom stadionu u obližnjoj Senti.
Shodno rečenom, put nas je prirodno naveo u ovu varošicu od nepunih dvadesetak hiljada stanovnika sa severa Vojvodine, sa idejom da ispratimo FK Partizan na svom prvom gostovanju u prolećnom delu sezone. FK Partizan je zadnji put igrao u Senti avgusta 2011. godine kada je pauzu u prvenstvu iskoristio za prijateljsko gostovanje na kojem je poražen sa 3-2, uz dva postignuta gola Lamina Dijare. Kuriozitet je svakako da je i u toj utakmici gol Partizana čuvao Vladimir Stojković, dok je na terenu bio i Lola Smiljanić, izvesno uz daleko korisniju rolu nego što to ima ove sezone.
Sam stadion u Senti je u prethodnih godinu i po dan pretrpeo značajne promene, za početak tačno 2.050 žuto-plavih stolica sa stadiona Partizana našlo svoj mir na ovom stadionu, kao dar Fudbalskog kluba Partizan sportskim prijateljima iz Sente, tako da smo i pomalo emotivno doživeli činjenicu da smo mogli ponovo da sedimo na žuto-plavim stolicama. Osim toga, napravljeni su potpuno novi prilazi stadionu, sređen je i ceo sportski kompleks kojem stadion pripada, tribine su renovirane, izgrađen je vrlo pristojan mokri čvor, a u avgustu 2019. godine stadion u Senti dobio i reflektore zahvaljujući zajedničkoj akciji FSS-a i TSC-a, te je postao podoban i za noćne duele, što smo videli u drugom poluvremenu ove utakmice. Ovo simpatično fudbalsko zdanje trenutno je zasigurno bolje od stadiona koji imaju i mnogi prvoligaši, i stvarno je veliko zadovoljstvo kada čovek može kao gospodin da dođe i pogleda utakmicu, a ne da lomi noge po njivama i upada do pojasa u blato, što se dešava čak i u Superligi na nekim gostovanjima. Kapacitet tribina je 2.050 mesta (žuto-plavih stolica), iako se okolo može smestiti do 5.000 gledalaca, kako se navodi u zvaničnim podacima. Postoje planovi da se napravi još jedna tribina, čime bi ovaj stadion bio potpuno spreman i za međunarodne duele.
Za veliku pohvalu TSC-u je svakako i afirmativna cena karata od samo 250 dinara za gostojuće navijače, i definitivno za rubriku “verovali ili ne” cena od 1 dinara za ostale sektore.Mi smo naših 8 karata uredno platili 8 dinara. Sve do samog momenta ulaska na stadion bili smo vrlo skeptični i pomalo u frci šta bi mogli da dobijemo za taj dinar (čak smo tripovali da ćemo gledati utakmicu iz neke njive), no ispostavilo se da je to bila redovna cena potpuno regularne ulaznice koja gledaocima obezbeđuje ulazak na istočnu tribinu stadiona. S obzirom da je kapacitet bio ograničen samo na sedeća mesta, tih 2.050 ulaznica je planulo koji sat nakon što su puštene u prodaju u Bačkoj Topoli i Senti, tako da je izvesno značajan deo navijača Partizana zbog toga odustao od dolaska u Sentu. Na dupke punom stadionu Sente, procena je da je nekih 70% ljudi navijalo za Partizan.
Sama utakmica na veliku žalost je bila lošiji deo ovog gostovanja, ono što bi trebalo da bude kruna cele priče, pretvorilo se u gledanje jalovog, apatičnog, prilično bezidejnog Partizana. Iako je Savo izveo praktično najjači sastav (uz komentar da je samo Asano falio), bukvalno ni u jednom momentu nisam imao utisak da gledam igru koja bi se mogla bilo kada ovaplotiti u neki gol i nadali smo se, rutinski osvojena tri boda. Za nijansu je Partizan bio agilniji u drugom poluvremenu (što zaista nije bilo teško jer je prvo možda bilo i najlošije ove godine), a kakvu-takvu igru smo pokazali tek kada smo dobili gol iz kontre kada je Silađi iz drugog puta uspeo da savlada Stojkovića – na veliku žalost, već viđen scenario više puta ove sezone. Penal koji je suđen za Partizan u 91. minutu ne bih previše komentarisao, više iz lične perspektive konstatujem da u situaciji kada postoji jedan tim koji u Ling Long muljčini vara i krade od početka sezone, na konto čega i ima toliko bodovnu prednost, ovakvi penali nama ne trebaju jer se time samo daje legitimitet ovoj oružanoj pljački.
Uz želju da sledeći susret ove dve ekipe odigraju na novom stadionu u Bačkoj Topoli, konstatujem da je odlični TSC ove godine otkinuo Partizanu čak četiri boda, jer je i u Beogradu bilo nerešeno, 1:1.
Ilija Matković